Mislite na vreme: Ishranom protiv demencije

Mondo 07.02.2018 18:01
Mislite na vreme: Ishranom protiv demencije


Bolesti kao što su Alchajmerova i stanja poput demencije ne mogu da se leče, ali mogu da se spreče, ili bar ublaže, pravilnom ishranom i zdravim načinom života. Evo šta bi trebalo da radite.



Alchajmerova bolest je među fizički i psihički najtežim stanjima, ne samo za obolelog, već i za članove njihovih porodica. Osim psihološkog razaranja koje donosi pacijentu, ova bolest donosi i na trenutke gotovo neizdrživ emocionalni teret osobama koje su mu bliske.

U pitanju je teška, surova bolest koja uništava sećanja i osećaj obolele osobe o sebi samoj, ne može ni da se leči ni da se tretira na iole efikasan način. Za razliku od moždanog udara, koji u nekim slučajevima ubija trenutno i bez najave, Alchajmer donosi sporo ali neumitno propadanje koje traje godinama. Ne izazivaju ga naslage u arterijama prepune holesterola, koje dovode do moždanih i srčanih udara, već druga vrsta naslaga. U pitanju su naslage u tkivu mozga, nastale od amiloida.

Kod većine pacijenata, dijagnoza Alchajmerove bolesti postavi se u '70. godinama, ali danas se zna da mozak počinje da propada mnogo, mnogo ranije. Posle hiljada i hiljada postmortem istraživanja, patolozi su uspeli da identifikuju prve, neprimetne stadijume Alchajmera kod polovine pedesetogodišnjaka i kod čak deset odsto preminulih u dvadesetim godinama.

Ipak, klinička manifestacija Alchajmerove bolesti može da se spreči, a sve više dokaza ukazuje na to da zdrava ishrana čini prilično efikasnu zaštitu. Rezultati brojnih studija pokazali su da je Alchajmerova bolest češće posledica načina života nego genetike, a sve više naučnika zastupa tezu da ista ona hrana koja nam zakrčuje arterije isto tako pogubno deluje i na mozak.

Najniže stope oboljevanja beleže se u ruralnoj severnoj Indiji, gde se ljudi tradicionalno hrane žitaricama i povrćem, a mali procenat obolelih se, u odnosu na broj stanovnika, beleži i u Japanu.

Ali, u zapadnom svetu, broj obolelih od Alchajmerove bolesti raste poslednjih decenija, a glavni razlog tome je, pretpostavljaju naučnici, tipična ishrana... U Americi je, recimo, utvrđeno da osobe koje ne jedu mesu, uključujući i ribu i živinsko meso, prepolovljuju rizik od demencije, i što se duže ne jede meso, taj rizik više opada.

U poređenju s ljudima koji jedu meso više od četiri puta dnevno, rizik od demencije je kod onih koji su vegetarijanci 30 ili više godina, niži čak tri puta, piše "Dejli mejl".

Mediteranska ishrana, koja podrazumeva pojačan unos povrća, mahunarki, voća i orašastih plodova, a niži unos mesa i mleka, već godinama se povezuje sa dužim očuvanjem kognitivnih funkcija i nižim rizikom od Alchajmerove bolesti.

Evo šta može da vam pomogne

Povezanost ove bolesti sa velikim količinama mesa u ishrani toliko je očigledna da bi se uputstvo za smanjenje rizika od Alchajmerove bolesti moglo svesti na jedno: "Povrće, mahunarke, voće i žitarice celovitog zrna trebalo bi da zamene meso i mlečne proizvode kao osnovu ishrane".

Na spisku "dnevnih 12" vrsta hrane su namirnice koje će vam pomoći da smanjite rizik od razvoja Alchajmerove boelsti. Ne morate, naravno, da jedete samo te namirnice, ali što se više budete pridržavali ovog spiska, to će manje mesta na vašem tanjiru biti za druge, opasnije namirnice.

Preporučuje se da osnovu vaše dnevne ishrane čine: mahunarke (do tri porcije), semenke lana (jedna kašičica), bobičasto voće (jedna šaka), orašasti plodovi i semenke (jedna šaka), ostalo voće (do tri porcije), začinsko bilje (četvrtina kašičice), žitarice celovitog zrna (do tri porcije), zeleno lisnato povrće (do dve porcije), voda/čaj/kafa (do pet velikih čaša/šolja), drugo povrće (do dve porcije).

I, naravno, trebalo bi da budete fizički aktivni oko sat i po vremena u toku dana.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak