Provansa – francuski šik sa mirisom lavande

Putujsigurno.rs 05.02.2018 20:55
Provansa – francuski šik sa mirisom lavande


Ljubičasta polja lavande u cvatu, vinogradi, aroma vina, mesto večite inspiracije za slikare i pisce – Provansa. Prva rimska provincija van teritorije Italije nazvana je Provincia Romana, te je tako dobila ime Provansa, koje je ostalo do danas.



Na istoku se graniči sa Alpima i Italijom, na zapadu je omeđena rekom Ronom, dok na jugu izlazi na Azurnu obalu. Iako je u pitanju veliko prostranstvo, Provansa ima razgranatu mrežu udobnih lokalnih vozova, a pokrivena je i autobuskim prevozom. Autobuska karta za bilo koju destinaciju ka Rivijeri košta samo 1 evro.

Postoje arheološki tragovi da su prvi ljudi Provansu naselili još u vreme paleolita, u antičko doba dolaze Ligurci, pa Kelti, da bi priobalni pojas 600. godina p.n.e. naseli Grci i Feničani, a 120. godina p.n.e. je postala rimska provincija. Hrišćanstvo je u Provansu stiglo u 3. veku, a sto godina kasnije grade se brojni manastiri i crkve.

Kao i veći deo Evrope, i Provansa je tokom vekova bila na udaru brojnih osvajača – Vizigota, Franaka, Arabljana, dok je mediteranski deo strepeo od barberskih pirata.

Provansa je vatromet boja – od neba koje nigde nije tako plavo, do polja žita, beskrajnog prostranstva lavande i suncokreta prošaranih crvenim poljima maka, dok su na zelenim brežuljcima načičkani vinogradi. I kao da se kolorit prirode preneo na sela i gradove koji su obojeni pastelnim tonovima uz marinskoplave, ljubičaste ili zelene šalone koji štite od letnje žege. Živopisni pejzaž Provanse su proslavili i na svojim platnima ovekovečili Sezan, Gogen, Van Gog, Pikaso, Matis…

Svi gradovi u Provansi odišu nekom posebnom patinom, pa se posetiocu čini kao da je dah prohujalih vremena ostao uzidan u građevine stare nekoliko vekova.

Eks an Provans je univerzitetski, kulturni i turistički centar Provanse koji vrvi od života. Smatraju ga Parizom južne Francuske, a zovu ga još i gradom hiljadu fontana, od kojih je najpoznatija Fontana četiri delfina. Široka gradska avenija omeđena je platanima koji prate liniju gradskog jezgra i grad vizuelno dele na pola. U kafićima duž te avenije svojevremeno su sedeli Emil Zola i Ernest Hemingvej. Pa, ipak Eks je najpoznatiji po čuvenom slikaru Polu Sazenu, koji je tu živeo i stvarao. Prilikom obilaska grada samo treba pratiti oznake ’C’ koje ukazuje na mesta na kojima je boravio, a sačuvan je i njegov slikarski atelje.

Na obali Rone smešten je Avinjon sa veličanstvenim Papinim dvorcem u srcu grada gde je 1303. Vatikan preselio svoje sedište. Iako su pape u Avinjonu bile samo 70 godina, uticaj je vidljiv i danas. Ceo grad se poput paukove mreže raširio oko papinog dvorca, najveće gotičke palate u Evropi.

Južno od Avinjona je gradić Sent Remi poznato kao rodno mesto Nostradamusa, a kuća iz 15. veka u kojoj je rođen najpoznatiji prorok i danas postoji. U obližnjem manastiru boravio je Van Gog i tu je naslikao 143 slike među kojima su i njegova remek dela ’Zvezdano nebo’ i ’Maslinjak’.

 Provansa – francuski šik sa mirisom lavande

Najveći grad u Provansi, i drugi po veličini u Francuskoj, je Marselj sa svojom veličanstvenom lukom. To je grad suprotnosti, uticaja različitih kultura i šarenila brojnih nacija. I danas u njemu ima više od 100.000 stranaca, a najbrojniji su Alžirci, Italijani, Marokanaci, Tunižani… Istorija Marselja datira od 600. godine p.n. e, a čak je i riblja pijaca u ovom gradu stara nekoliko vekova.

U obilasku Provanse ne bi trebalo zaobići ni gradić Grase, svetsku prestonicu parfema. Zbog gotovo idealne mikro klime ovde se uzgaja najfinije i retke vrste cveća od koga se još od 16. veka prave parfemi.

Poseban šarm Provansi daju brojna sela poput Rusilona koje je poznato po neobičnim crvenim stenama u čiju se boju uklapa kompletna arhikteura, koja je tamno narandžastim i terakota tonovima. Iz Rusiliona se pruža veličanstven pogled na Nacionalni park du Luberon, čiji pejzaž često porede sa američkim Koloradom. Ili živopisan ’L’Isle-sur-la Sorgue’ koje je ispresecan rekom i brojnim kanalima, obale su povezane mostovima različitog izgleda i namene, pa ga zovu i francuska Venicija. U ovom gradu postoji 300 antikvarnica, pa je dva puta godišnje za Uskrs i sredinom avgusta domaćin svetskog sajma antikviteta.

Naravno, ne treba zaboraviti ni mediteranski deo Provanse sa 150 kilometara dugom obalom, beličastim peskom i azurno plavim morem, pa ne čudi što se tu okuplja svetski džet set. Ali, to je već posebna priča.

Provansa – francuski šik sa mirisom lavande

Kuhinja Provanse zasnova je na mediteranskim specijalitetima koji obiluju ribom, povrćem, a posebno je omiljen patlidžan, i sve to začinjeno aromama bosiljka, ruzmarina, timijana, origana i morača. Domaćice u Provansi ponosne su na domaći džem, marmeladu, sušeno i kandirano voće, uz najrazličitije i najfinije vrste sira i peciva koje čine osnovu ove kuhinje. Na trpezi u Provansi je često zastupljeno i meso divljači od koga se pripremaju brojni delikatesi. I svaki grad ili selo ima neki svoj specijalitet. Tako, recimo, u staroj luci Marselja obavezno treba probati ljubavni kotlić. U pitanju je paprikaš od raznih vrsta ribe i školjki sa povrćem i začinima od belog luka, pomorandže, bosljka, lovora, komorača i šafrana.

I ako se specijaliteti razlikuju od mesta do mesta, jedno je zajedničko svima – vino. Provansa je poznata po crvenim i roze vinima, a najpoznatiji vinogradi i vinarije nalaze se u dolini Rone, dok je Bandol jedna od najstarijih vinskih regija u Francuskoj. Bandol vina su karakteristične tamnocrvene boje sa specifičnom mediteranskom aromom.

Kad treba posetiti Provansu?

Mnogi smatraju da je najbolje vreme od polovine juna do sredine avgusta, kad procvetaju polja lavande. Polovinom jula počinje berba lavande, pa vazduh poprimi slatkasti miris ovog ljubičastog cveća koje je simbol Provanse. I mnogi se vraćaju, kao da ih magičan miris lavande mami da dođu ponovo i iznova otkrivaju sve tajne i lepote ovog dela Francuske.




Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak