Vučićev izborni pritisak

Danas, Jasmina Lukač 17.01.2018 15:14
Vučićev izborni pritisak


Sledećih pet godina nećemo imati tako česte izbore kao u prethodnih pet – ovom rečenicom završila se Danasova “predsednička” Izborna groznica 4. aprila prošle godine.



U tom trenutku protesti “Protiv diktature” bili su tek u začetku, a Aleksandar Vučić pobedonosno je brojao glasove koje je dobio u prvom krugu. Ipak, ni pola godine kasnije od tog poslednjeg izdanja našeg specijalnog političkog dodatka, svi smo napeto očekivali nove parlamentarne izbore. I kladili se u razloge za i protiv. Kako nas je Vučić doveo u stanje da ne vidimo očigledno?

Jer, očigledan je makijavelistički zahvat – on je pet godina proveo u puzajućem ovladavanju Srbijom. Prvo je 2012. “uzeo” službe bezbednosti, 2014. Vladu i Skupštinu, 2016. Vojvodinu i opštine, i konačno 2017. predsedničku funkciju. Zašto i dalje verujemo u njegovu moć da tempira i ubuduće izbore kad hoće i koje hoće? Sigurno ne zbog rejtinga njegove Srpske napredne stranke. Taj rejting je i dalje visok, ali ni približno koliko je bio na vrhuncu 2014. Sabiranje glasova SNS i Vučićevih saveznika 2016. manje je od njegovog rezultata 2017. I na nekim izborima 2018. sigurno bi bio još koji procenat manji.

Ono što ne vidimo nije ni Vučićevo pravo psihološko stanje, on dosad po sebe i svoj opstanak na vlasti nije vukao stvarno iracionalne poteze, ma kako se iracionalno ponašao pred televizijskim kamerama. A ono što vidimo i što nam zaklanja sve ostalo jeste politička pozornica koju je on kreirao kao stalne izbore i neprestanu političku kampanju. Ta nam pozornica sakriva i spoljnopolitički razlog koji je glavni parametar svake Vučićeve odluke kod kuće, u Srbiji. Doduše, o tom razlogu nagađamo i na to se kladimo. I učitavamo sopstvene političke projekcije. I što više toga projektujemo, to jače radi Vučićeva propagandna mašina, zloupotrebljavajući naše procene i još više naše emocije u vezi s tim procenama. Od toga se hrani njegova lična propaganda, stvarajući kao nusproizvod sve dublju i sve brutalniju političku podelu unutar Srbije. To je rascep koji se ne kanališe ni u parlamentu, ni u odnosu vlasti i opozicije, već se širi u skriveno nekontrolisano žarište sa nepredvidljivim vremenom za eksploziju.

Linija podele nije jednostavna. Najveći deo politički zainteresovane javnosti smatra da je Vučić dobio podršku na predsedničkim a i ranijim izborima, kako bi progurao u Srbiji formalno odricanje od prava na Kosovo. To jest, dobio je ključnu podršku sa Zapada, i zauzvrat je dobio odrešene ruke da eliminiše Tomislava Nikolića i druge ciljeve koji su mu bitni, od biznis kombinacije ljudi iz njegovog najbližeg okruženja, do medijske kontrole. U ovoj tački nastaje rascep, deo javnosti koji navija za evrointegracije smatra Vučićevu igru neiskrenom i veruje da će on pokušati da na svaki način izbegne odricanje od Kosova. I da će pokušati da zaštitu od posledica potraži od Rusije. Što je zanimljivo, u to veruje i dalje i veliki broj iskrenih birača SNS, ali iz suprotnih motiva. Drugi deo javnosti pak ubeđen je da Vučić “isporučuje” dogovoreno, kao što je već učinjeno sa Briselskim sporazumom 2013, te da će se formalno odreći Kosova i ispuniti i druge delove zapadne agende, uključujući kontrolu Milorada Dodika, saradnju sa NATO, podršku Crnoj Gori i Makedoniji na zapadnom putu… Mali “predah” pre toga jeste taj problem sa izborima u Beogradu, pa kad reši i to, moći će da se posveti traženju kompenzacije za ustupke koje će učiniti. A glavni ustupak biće njegova duga i neuzdrmana vladavina.

Ali, s obe strane linije podele veruje se da se Vučićevo odricanje od Kosova, a to se čita i kao odricanje od Rusije, kao i suprotno neodricanje, neće odigrati bez tektonskog potresa. I u jednom i u drugom delu javnosti zainteresovane grupe vide šansu da u tom potresu Vučića obore s vlasti. Otuda tolika neizvesnost i napregnutost u iščekivanju šta će on tačno učiniti - da se ne propusti momenat raspleta, i da se pozicionira u odnosu na strani faktor – zapadni ili ruski, koji će taj rasplet, veruje se, podstaći. Da se išlo na vanredne parlamentarne izbore, to bi značilo da se odlaže priča o Kosovu, da Vučić ozbiljno rizikuje zapadnu podršku, i to čak i u slučaju da posle tih izbora u Vladi Srbije više ne bi bili ka Moskvi okrenuti Ivica Dačić i Nenad Popović.

Ali, ako se na izbore ne ide, to može da znači i da podrška spolja Vučiću slabi, sa koje god strane da mu je bitnija. I zato je on morao ponovo da prikazuje lakoću sa kojom bi izbore raspisao, da pokazuje kako vlada pomoću izbora, a ne zahvaljujući njima, i uopšte da nastavi da se ponaša kao da podrška spolja i podrška glasača iznutra rastu li rastu.

Međutim, ništa više od tog sve praznijeg blefiranja ne pokazuje koliko u političkom rascepu vri kao u paklu. To čak više nije ni platforma SNS za beogradsku kampanju – evo raspisujemo, pa ne raspisujemo izbore kako biste stalno mislili o tome, a ne kako ćete vi sami nastupiti prema biračima u Beogradu.

Vučić će, kao što se Srbija suočila sa njegovim makijavelizmom, morati da se suoči i sa drugom stranom te iskonske političke tehnologije. A to je da ne može biti suverena i stabilna vlast, čiji su nosioci u toj meri korumpirani kao što je to slučaj u Srbiji. Ako svaka poluprivatna obaveštajna službica poseduje fajlove sa ozbiljnim podacima o brutalnim zloupotrebama ljudi iz vrha vlasti, u toj državi nema ni spoljne, ali ni unutrašnje politike, već samo poteza samoodržanja. Slučaj beogradske jelke od 83.000 evra mala je ilustracija takvih podataka. U tom ključu nema ni Kosova ni Rusije, ni izbora, to jest sve je u funkciji obračuna unutar sive zone, koji uključuju izdaje, intrige, laži, paranoju i potpunu surovost prema onome ko je doživljen kao protivnik. A koliko smo i dalje u toj zoni sumraka svedoči i to što se Vučiću bliski analitičari pitaju, praveći se da to nije retoričko pitanje, ko sad kontroliše podzemlje u Srbiji. I nemaju odgovor sem da se obračun klanova iz Crne Gore preselio ovde, što svi znamo, doduše samo nagađajući zašto. A ako ikog zanima, kako nas drugi vide – u diplomatskim krugovima se tvrdi da ova godina nije ključna za Vučića, da će moći da istupi sa predlogom za Kosovo samo ako on to sam hoće. Računa se na to da on može reći da nema podršku javnosti i opozicije da potpiše sporazum sa Kosovom, iako je sve pokušao. U tom slučaju, šta će mu biti preporučeno radi osvajanja te podrške, videćemo. I moći ćemo da se kladimo opet hoće li ta preporuka glasiti – vanredni parlamentarni izbori.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak