Joksimović: Srbija je najozbiljniji kandidat za članstvo u EU

Politika 12.01.2018 11:57
Joksimović: Srbija je najozbiljniji kandidat za članstvo u EU


Evropska komisija navodi da partneri na zapadnom Balkanu „imaju istorijsku mogućnost” i da „ prvi put perspektiva njihovog pristupanja ima najbolji vremenski okvir”, piše „EU observer”



Predstavljanje Strategije za zapadni Balkan najavljeno je za 6. februar u Evropskom parlamentu i očekujem da bude zadržan jasan vremenski okvir pristupanja (2025. godina) za zemlje koje je predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker označio kao predvodnice u pristupnom procesu – Srbiju i Crnu Goru, ističe ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović za „Politiku”. „Očekujem da ta dva elementa budu jasno istaknuta u strategiji”, ističe Jadranka Joksimović, komentarišući poslednje poruke iz Brisela.

Predstavnik za štampu EK Margaritis Šinas na redovnom brifingu rekao je novinarima da će nove članice sa zapadnog Balkana u EU ući pojedinačno po zaslugama. Šinas je dodao da će Junker i evrokomesari o tome u petak u Sofiji razgovarati s čelnicima bugarskog predsedništva EU. Da li su ovim priče o ulasku zemalja zapadnog Balkana „u paketu” u EU definitivno stavljene ad akta?

„Iako principijelno nemam ništa protiv i podržavam napredak regiona ka EU, smatram da napredak u pregovorima treba da bude u skladu sa individualnim rezultatima koje kandidati postižu u procesu reformi i ispunjavanju kriterijuma za članstvo. Protiv sam takozvanog paketa za ceo region, jer smatram da bi koncept i vizija predsednika Junkera na taj način bili razvodnjeni i relativizovani. Srbija sprovodi ozbiljne reformske procese, imamo stabilnu podršku evropskom putu i očekujem da EU prepozna Srbiju kao najozbiljnijeg kandidata”, ističe ministarka Joksimović.

„Paketu” se odlučno protivi i Podgorica. Predsednik Vlade Crne Gore Duško Marković izjavio je minulog vikenda da je ta država u integracionom procesu odmakla daleko od zemalja okruženja, da je povukla ostale države regiona ka EU i da za razliku od nekih zemalja regiona odavno nema nikakvih dilema u odabiru strateškog pravca, pa stoga ne dopušta da ih iko svrstava „u bilo kakve pakete”.

„Uz jaku političku volju, sprovođenje stvarnih reformi i trajno rešenje sporova sa susedima, Crna Gora i Srbija trebalo bi da budu spremne za članstvo do 2025. godine”, piše u nacrtu nove strategije za zapadni Balkan u koji je „EU observer” imao uvid. U juče objavljenom tekstu navodi se da u nacrtu strategije EK, čije se usvajanje očekuje 14. februara, piše da se EU priprema da odredi 2025. godinu kao krajnji rok za sledeći talas proširenja, ali da bi sporovi na Balkanu mogli to da odlože. Komisija navodi da partneri na zapadnom Balkanu „imaju istorijsku mogućnost” i da „ prvi put perspektiva njihovog pristupanja ima najbolji vremenski okvir”.

Najtrnovitiji spor je srpsko nepriznavanje kosovske nezavisnosti, navodi se u dokumentu i, aludirajući na Beograd, dodaje da favoriti na putu ka EU „imaju strateški interes da podržavaju stremljenja svojih partnera”. Dodaje se da je „sveobuhvatna normalizacija odnosa Srbije i Kosova u formi obavezujućeg pravnog sporazuma od ključnog značaja” za evropsku perspektivu i Beograda i Prištine. U nacrtu strategije ukazuje se i da Albanija, BiH, Makedonija i Kosovo do 2025, „takođe treba da uveliko napreduju na evropskom putu”. BiH nastoji da dobije „status kandidata” za EU, dok Priština razmatra da podnese formalni zahtev za taj status.

Predsednica Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović ocenjuje da je suština strategije „potpuno jasna” – da EU hoće da obezbedi evropsku perspektivu zapadnom Balkanu i da je Srbija u tom procesu apsolutno favorizovana, zajedno sa Crnom Gorom, koja je takođe napredovala u procesu. „Smatra se da Srbija ima administrativne i institucionalne kapacitete koji mogu da obezbede ubrzani hod ka članstvu. Jasno je da su politički kriterijumi nešto što proces zaustavlja već dugi niz godina. Pitanje normalizacije odnosa između Beograda i Prištine je taj politički kriterijum koji zaustavlja onaj reformski deo pregovaračkog procesa i koji ga konstantno uslovljava određenim tempom”, kaže Aleksandra Joksimović za „Politiku”.

Dodaje da su uz ovo pitanje od izuzetne važnosti poglavlja 23 – pravosuđe i osnovna prava i 24 – pravda sloboda i bezbednost. Ova poglavlja će predstavljati, kako kaže, određenu vrstu kontrolnog paketa bez kojeg će se teško postići punopravno članstvo. „Ali, s druge strane, ukoliko se prevaziđu politički kriterijumi, bez svake dileme Srbija će moći da dostigne ovaj ambiciozni cilj da u kratkom vremenskom roku postane punopravna članica”, uverena je Aleksandra Joksimović.

Sledeći Samit o zapadnom Balkanu EU biće održan 18. maja u Sofiji, 15 godina nakon samita u Solunu, kada su članice bloka prvi put obećale da će region primiti u svoje redove, podseća „EU observer”. A u aprilu EK namerava da objavi redovan izveštaj o napretku aspiranata sa Balkana.

Ukazujući da je Srbija izuzetno važna za dalji proces imajući u vidu da je ona najveća zemlja na zapadnom Balkanu koja još nije doživela punu integraciju i da može predstavljati stabilizujući faktor u regionu, Aleksandra Joksimović ističe da ona ima posebnu pažnju EU kako bi dostigla zacrtani cilj. „To znači da će činiti korake da ovaj cilj postane dostižan, jer bi to predstavila i kao sopstveni uspeh. To sada predstavlja deo njene strategije, pa samim tim će se boriti i da svoju strategiju implementira”, dodaje ona.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak