Zaspiš kao klijent jedne banke, a probudiš se u drugoj

Politika 12.01.2018 11:53
Zaspiš kao klijent jedne banke, a probudiš se u drugoj


Sosijete ženeral banka kupila kredite fizičkih lica Jubanke, a Inteza Prokredit banke. – Stručnjaci kažu da neke banke žele da se reše masovnih poslova kakvi su oni sa stanovništvom



ekim bankarskim klijentima, i to fizičkim licima, dogodilo se da su zaspali kao klijenti jedne banke, a da su sutradan osvanuli kao korisnici bankarskih usluga neke druge. I to ne svojevoljno. Obično ih i nova i stara banka obaveste da su im tekući računi prebačeni u drugu banku, kod koje će nastaviti da izmiruju i kreditne obaveze po, podrazumeva se, ugovorenim uslovima. Po Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga drugačije i ne može, jer klijenti ne smeju da trpe zato što banke trguju kreditima između sebe.

Poslednji takav slučaj bio je kada je Prokredit banka prodala deo kreditnog portfolija, i to baš fizičkih lica, Inteza banci. Isto je prošle godine uradio i novi vlasnik nekadašnje Jubanke – AIK banka, koja je potraživanja Jubanke prema fizičkim licima prodala Sosijete ženeral banci. Ova banka bila je „utočište” i za kredite fizičkih lica belgijske KBC banke, kada je napustila srpsko tržište.

Trgovina kreditima između banaka sasvim je drugačija od one kada jedna banka kupi drugu pa klijent po tom osnovu „promeni” banku. To je bio slučaj kada je Direktna banka postala vlasnik Findomestik i Pireus banke, a OTP Vojvođanske banke.

Drugačija je bila i situacija kada su, zbog stečaja državnih banaka, klijenti fizička lica Agrobanke, Razvojne banke Vojvodine i Privredne banke Beograd završili u Banci Poštanska štedionica.

Zašto banke prodaju kredite, odnosno potraživanja baš prema fizičkim licima, a ne zajmove odobrene preduzećima? Jedan bankar kaže da je to zato što neke od njih, u nastojanju da što više smanje troškove, žele da se reše masovnih poslova kakvi su baš oni sa stanovništvom.

– Za masovne poslove potrebno je zaposliti mnogo radne snage. A ta radna snaga, koja je skupa, mora banci da donese profit masovnom prodajom kredita građanstvu. Zarada na keš kreditima sada i nije toliko velika, kada uzmemo u obzir da je prosečni iznos kredita manji od 5.000 evra. Te banke koje prodaju potraživanja prema građanstvu nemaju i ne žele da imaju specijalizovane službe za rad sa fizičkim licima, pravne službe, izvršioce naplate potraživanja. Prodajom portfolija tih kredita banka očisti bilanse, a dobija svež novac koji ulaže u plasmane za koje očekuje da će joj doneti veći profit. U bankama ima mnogo otpuštanja, fluktuacija radne snage je velika, a bankarski službenici, pogotovo oni u ekspoziturama, nisu dobro plaćeni. Da ne govorim da rade od jutra do sutra. Oni koji rade sa pravnim licima bolje su plaćeni. Ukratko, ovo su vremena nekog novog bankarstva – kaže ovaj bankar.

S druge strane, i banka kupac ima motiv. Građani su dobri dužnici i kod njih je najmanji procenat nenaplativih kredita. Dugoročni krediti, bilo da su stambeni ili gotovinski, obezbeđeni su hipotekom, što znači da su stoprocentno naplativi, a oni čine većinu kreditnog portfolija fizičkih lica. Te banke kupci efikasnije su u radu sa fizičkim licima, imaju pravne službe, izvršioce naplate potraživanja, ukratko – specijalizovane su.

Sve ovo rečeno je između redova u saopštenju koje je Prokredit banka poslala „ustupljenim” klijentima, u kome se navodi da je odluka kojom kredite ustupa Inteza banci doneta na osnovu želje da svoje dosadašnje klijente uputi na banku koja ima razvijenu poslovnu mrežu, ali i usluge, kojima će u budućnosti moći na najbolji način da odgovori na sve njihove potrebe. Kako prenosi portal „Kamatica”, Prokredit banka ubuduće će poslovanje usmeravati na razvoj malih i srednjih preduzeća i poljoprivrednih proizvođača u Srbiji.

Broker Nenad Gujaničić, iz brokerske kuće „Momentum sekjuritiz”, kaže da poslovni potez Prokredit banke ima logike, jer će time još više da se usmeri na klijente, koji su ionako donosili većinu profita.

– Prokredit banka ostvaruje znatno veću profitabilnost od proseka bankarskog sektora, jer joj je prinos na kapital uvek bio veći od deset odsto, a to je postigla upravo zato što se usredsredila na određenu tržišnu ciljnu grupu. Proteklih godina, istina, banka ima pad profitabilnosti, pa je možda i to razlog što je rešila da se oslobodi sitnijih klijenata – kaže Gujaničić.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak