Nova faza putinizma

Politika 08.01.2018 18:14
Nova faza putinizma


Zašto Navaljnom braniti kandidaturu kada su mu šanse za uspeh na nivou statističke greške? Odgovor je možda u tome što će on na narednim izborima već imati 47 godina i političko iskustvo za svako poštovanje. Na strani vlasti sličan kandidat nije istaknut, niti se nazire ko bi to mogao biti



Redovni predsednički izbori u Rusiji, najavljeni za mart, uveliko privlače pažnju međunarodne javnosti. Ali ne zbog uobičajene dileme: ko bi u narednom šestogodišnjem mandatu mogao da vodi najveću državu? Ostanak Vladimira Putina u Kremlju se ni u kojoj varijanti ne dovodi u pitanje. Ali zato malo ko veruje da će godine do marta 2024. i tadašnjih izbora proteći bez ozbiljnih promena. Uostalom, i sama Rusija je uzročnik mnogih aktuelnih dešavanja na globalnom planu, a to mora ili da se opravda, ili da se – plati.

Putinizam (period kojim se označava vladavina sadašnjeg šefa države) prošao je kroz nekoliko razvojnih faza. Na samom startu (2000) trebalo je osloboditi se nasleđa Borisa Jeljcina i apatije u koju je pred kraj 20. veka zapala Rusija. To je bio glavni cilj prvog Putinovog predsedničkog mandata. Potom je usledilo vreme oporavka ekonomije velike države. Treći period doneo je i sadašnji rezultat: Rusija je ponovo postala nezamenjiva globalna sila.

Sadašnji predsednik uživa praktično nepodeljenu podršku biračkog tela, pobeda u martu mu je suđena. Ali šta sledi posle prebrojavanja izbornih glasova i proglašenja pobednika? Da li ka (nikada sigurnoj) budućnosti nastaviti istim putem u uverenju da je sadašnji politički kurs pravilno usmeren, pa i nepromenjiv, ili će biti potrebno tražiti drugačija rešenja, spremati za njih nove ljude, prilagođavati se… I u kojoj meri?

A prva dilema se već pojavila: zašto, naime, opozicionom aktivisti Alekseju Navaljnom (41) braniti da istakne sopstvenu predsedničku kandidaturu kada su mu šanse na bilo kakav uspeh na nivou statističke pogreške? Odgovor je možda u tome što će on na narednim izborima (2024) već imati 47 godina, uz koje ide i političko iskustvo za svako poštovanje.

Na strani vlasti sličan kandidat, za sada, nije istaknut. A kada će se to desiti, i ko bi to eventualno mogao da bude, ne mogu da nazru ni najbolji poznavaoci ruske političke scene. Upravo stoga, pred predsednikom u poslednjem mandatu pre svega je zadatak stvaranja atmosfere u kojoj bi dolazak eventualnog naslednika bio dovoljno ubedljiv i sa najmanje potresa, uz nedvosmisleno ukazivanje na nastavak putinizma. Na unutrašnjem planu cilj je svakako dalje jačanje ekonomije i obezbeđivanje takvog standarda građana koji bi ispunjenje postavljenih ekonomskih ciljeva učinio mogućim, bez značajnijih socijalnih potresa. Ukratko, upravo ono što je Putinu i obezbedilo uspešno vođenje države tokom proteklih 18 godina.

Ali, ponavljamo, sve navedeno mora biti obezbeđeno u novim globalnim uslovima. U godinama nakon odlaska prvog ruskog predsednika Borisa Jeljcina mnogo šta se menjalo. Sve ukazuje na to da je vreme u kojem je Amerika bila dominantna sila zauvek okončano. Kako na ekonomskom, tako i na vojnom planu. Nikli su novi centri moći, raspoređeni širom naše planete, posebno na Dalekom istoku.

U Moskvi su svega pomenutog i te kako svesni i svoju politiku vode onim intenzitetom koji u najvećoj meri može da predupredi većinu mogućih incidenata. Čak je i rat u Siriji vođen sa posebnom pažnjom i na prostorima na kojima Amerikanci ili nisu želeli, ili nisu mogli posebno da se ističu. Dalje od toga se nije išlo. Slično je i u Ukrajini, pre toga u Gruziji. Kombinacija sile i (večitih) pregovora. Na ekonomskom planu taktika je slična: obezbediti za sebe što povoljniji položaj, ali bez izazivanja gneva jednako moćnih. U tom smislu i povremene i selektivne sankcije, „zarađene” zbog dešavanja u Ukrajini, mogu da se podnesu. Nekadašnji hladni rat koji je decenijama tinjao između Rusije i SAD tako se polako preselio na kompjuterske društvene mreže i ispade pojedinih svetskih političara, ili onih koji bi da se u to društvo upletu.

Ali, sve navedeno ne osigurava presto za Putinovog naslednika. Reč je o mnogo delikatnijem poslu u koji bi morao da bude uključen neko kao već pomenuti Navaljni. Jer jasno je da su predstojeći martovski izbori pre svega neka vrsta „modne revije” za nekog budućeg šefa države. Svako ko misli da bi u predsedničku trku mogao da se uključi kasnije u startu je osuđen da kaska za ostalima. To objašnjava i sva nastojanja sadašnje vlasti da opozicionog lidera, koji trenutno može da računa na jedva dva odsto biračkih glasova, na svaki način uklone iz predsedničke trke.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak