Dodik: Ako se kandidujem, Savezu za promene ništa neće pomoći

Blic 01.01.2018 11:18
Dodik: Ako se kandidujem, Savezu za promene ništa neće pomoći


Iza nas je godina dodatne stabilizacije i kretanja napred. To nije napredak koji može biti vidljiv kod svakog čoveka, ali činjenica je da smo povećali bruto domaći proizvod, ojačali poziciju RS u pregovorima u okviru BiH vezano za pridruživanje Evropskoj uniji i jasno se definisali u pogledu NATO.



Ovo u intervjuu za „EuroBlic“ ocenjuje predsednik RS Milorad Dodik, sumirajući 2017. godinu, a koja je kao i mnoge do sada bila opterećena političkim sukobima vlasti i opozicije u RS, ali i čestim netrpeljivostima između Banjaluke i Sarajeva.

Iza nas je politički turbulentna godina, gde je često bio izražen sukob vlasti i opozicije.

Koliko je loše po nacionalne interese RS što je opozicija odustala od sporazuma o „pomirenju“?

Videlo se od početka da je to neko fingiranje. Oni su naprasno tražili razgovore i onda su istog dana uslovili da se potpiše sporazum do održavanja prve naredne sednice NS RS. Naravno, videlo se da to nije bilo iskreno niti je prilagođeno realnim mogućnostima da se tako nešto desi. Međutim, bitno je da društvo u RS nije podeljeno. Ono deluje kao takvo u političkom smislu, ali nije, čak ni u političkom, jer se podeljenost meri pat pozicijama. Srpska nije u pat poziciji ni institucionalno ni u bilo kom pogledu. Skupština je radila, bez obzira na zauzimanje stolova od strane opozicije, pištaljki, napuštanja, pa ostajanja u sali kada je bila priča o referendumu, jer su za to preuzeli obavezu prema strancima. Time su se najbolje sami demistifikovali. Mi smo nastavili da radimo i RS je donela niz zakona, usvojila je budžet i ekonomsku politiku i mi u tom institucionalnom i političkom smislu smo završili sve svoje obaveze.

Šta je vladajući blok nameravao da ponudi opoziciji zauzvrat?

Ono što smo im rekli tog dana. Njihov dokument sam, iskreno samo jednom pročitao i odbacio ga, jer je podrazumevao nametanje paralelnog sistema vlasti, maltene da se formiranju zajedničke radne grupe koje će umesto Vlade predlagati zakone. Gde to ima? Mi smo smatrali da treba da se vrate u NS RS, da se podigne njen dignitet. Ne mislim da je NS RS izgubila dignitet, ali jeste opozicija radeći u NS RS. Potpuno su zanemarili procese odgovornosti vezano za zajedničke institucije i to je nedopustivo. Stalno su govorili da oni ne mogu da preduzmu nijednu akciju. Sedeli su tamo i davali legitimitet politikama koje su se vodile i od strane međunarodnog faktora, a pogotovo bošnjačke političke elite. Oni su hteli da razgovaraju samo o stanju u RS, bez ikakvog dodira o njihovom radu u Sarajevu, smatrajući da je to njihov monopol. Pa, pre dve godine Mirko Šarović je u NS RS rekao da njega ne zanimaju stavovi institucija RS.

Da li je onda vaš predlog išao u pravcu definisanja tog nastupa u zajedničkim institucijama BiH?

Naravno. Ali, smatramo da to više nije tema koja stoji.

Znači da ste odustali od daljih razgovora?

Nisam odustao, kada god hoće, možemo razgovarati. Znate da sam ih kao predsednik dva-tri puta pozivao, ali nisu došli. Rekao sam da sam spreman za svaku vrstu razgovora, pa su oni našli format da to organizuje predsednik NS RS. Jesam bio tamo – jesam. Jesam bio sujetan – nisam. Bez obzira na to što se to njima ne sviđa, ovde postoji manifestovana većina i to se mora poštovati.

Za koju funkciju će Milorad Dodik biti kandidat na izborima 2018.?

Uvek me iznenadi to pitanje. Dovoljno sam i politički iskusan i pragmatičan da mislim da za to ima svoje vreme. Naravno da ima raznih varijanti, ali mi još nismo seli u partiji da o tome pričamo, kao ni u koaliciji. Ono što ću ja učiniti, jeste da ću obezbediti široki front, za koji očekujem da će dobiti 70 odsto glasova i taj front sa 70 odsto podrške ovog naroda će otići u zajedničke institucije, formirati vlast u RS, biti jedinstven i biti udarna pesnica srpskog naroda i RS u svim razgovorima. Ja ću se prilagoditi tome u svakom slučaju.

Ukoliko budete kandidat za Predsedništvo BiH, koga biste voleli za protivkandidata – Ivanića, Šarovića, Mektića, Mićića, Bosića ili Govedaricu?

Nema potrebe da razmišljam o njima. Ankete govore da im neće pomoći ni muslimanski glasovi iz inostranstva, ako se ja budem kandidovao. Pošto je Šarović najbolji srpski musliman u BiH, verovatno računa na scenario kakav je bio sa Ivanićem. On je prošli put pokupio 38.000 glasova i tako pobedio Željku Cvijanović koja je od njega imala 20.000 više srpskih glasova, pa to isto, valjda računa i Šarović. Naše kalkulacije govore da im neće pomoći ni 100.000 muslimanskih glasova. Verovatno sada kalkulišu oko Ivanića, koji je sada izgubio te muslimanske glasove, a nije uspeo pobediti kod Srba. S druge strane, verovatno strancima i američkoj ambasadorki treba Šarović kao najsavitljiviji i najmanji Srbin. Ako ja budem kandidat, neka kod njih bude ko hoće. Šarović bi mi najviše pomogao, jer je on izgubio sve kod Srba.

Da li će SNSD prepustiti DNS jednu od funkcija?

SNSD sada ima podršku po raznim anketama između 41 i 47 odsto i to su anekte koje mi ne radimo, nego neki stranci, a sve to kasnije dođe do nas. Svi ostali, skupa, su tu negde kao mi. To stvara i odgovornost, a ona mora da ide ka tome da SNSD ima kandidate. Mi ćemo razgovarati o tome, ali u svim okolnostima, SNSD će imati kandidata za predsednika RS i člana Predsedništva.

Ukoliko bi izborni rezultat SNSD zahtevao saradnju sa Bakirom Izetbegovićem u Sarajevu, da li biste pristali na to?

Nijedan nivo vlasti na nivou BiH se ne bira, već sastavlja. Mi tamo idemo sa našim legitimitetom i sa onim što je ovde pokazana većinska volja. Ako SNSD bude većinski, a biće, onda će se smatrati logičnim da predstavlja RS na nivou BiH. Nemam nikakavu dozu straha, jer ako idete čvrsto i uvereno u politički stav, šta vas briga ko je sa druge strane. Mi smo te bitke nosili i sa daleko jačim, nego što su svi oni kada se skupe zajedno sa strancima. Možda bi najadekvatniji odgovor bio – baš me briga ko je sa druge strane. Bošnjački narod će to izabrati, a ne ja. BiH je sastavljena i Savet ministara se sastavlja. Mi nismo u nikakvom savezu sa SDA, kao što je SDS. Oni su preko te „narodnjačke“ priče u nekoj obavezi sa njima. Mi smo odgovorni samo ovom narodu. SNSD nikada nije dozvoljavao da nam bilo ko šta nameće. Prema tome, nemam problem ni da im ustane rahmetli Alija Izetbegović i da se tamo postavi, meni to ne predstavlja nikakav problem.

Vaša kafa sa Nerminom Nikšićem iz SDP je izazvala dosta pažnje. Da li je eventualni blok SDP, DF i SBB poželjniji partner od SDA?

Ne favorizujem nikoga. Neka se bore u Federaciji, ko im pobedi pregovaraćemo. Naš stav je u svemu jasan, vratite RS na ono što je njena ustavna pozicija i mi možemo da poštujemo Bosnu. Ali ne poštujemo ovu Bosnu koju ste nam nametnuli, nasiljem visokih predstavnika, a pogotovo nemamo razloga sada da je poštujemo jer je oslabio strani uticaj. U svemu ovome mene samo interesuje šta je politika Saveza za promene na nivou BiH. Dovijaju se od tačke do tačke i njihova politika je samo da ukrcaju što više svojih ljudi u zajedničke institucije. To nije rešenje. Tamo treba da idu naši predstavnici, a naš predstavnik nije samo poslanik i član Saveta ministara, već svaki radnik koji sedi iz RS. Sada su oni promenili sve i uvode sistem neke nadređenosti zajedničkih institucija koje nikada nisu bile nadređene entitetskom nivou. Najveća pobeda SNSD, a taj proces je vodila Željka Cvijanović, je što je izlobirala mehanizam koordinacije, gde je uvedena jedna stvar – bez pismene saglasnosti nadležnog organa RS, niko ne može da predstavlja RS u zajedničkim institucijama. Znači, ja, Milorad Dodik moram da imam overeni papir da predstavljam RS u nekim razgovorima tamo. To znači da sam odgovoran, a ne slobodni strelac kako to hoće Savez za promene da uradi. To je je jedan skup za rasprodaju RS u političkom i svakom smislu.

Često se susrećete sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Kako Srbija vidi RS dugoročno i njen položaj unutar BiH?

Primarno, to je Dejtonski sporazum i Srbija kao članica UN poštuje međunarodni sporazum. Ali isto tako jedna snažna priča u kojoj Srbija kaže da je to sve vezano za dogovore unutar BiH i da će svaki dogovor koji se postigne u BiH - poštovati. Znači, insistira na dogovoru, a to znači da odbacuje nametanje i to je veoma važno. U tom pogledu sam zahvalan i Vučiću i ranijoj garnituri – Koštunici, Tadiću i drugima koji su provlačili taj stav, ali sada to osećamo snažnije, jer su dodate dve veoma važne dimenzije od strane Vučića – prvo, Srbija poštuje međunarodni sporazum, a voli RS, i druga stvar, koju je Vučić veoma jasno istakao - da više nikada niko Srbe neće čistiti kao što je očistio Srbe u „Oluji“. To su dve stvari koje niste imali ranije i zato je moja velika zahvalnost Vučiću. S druge strane, imamo niz projekata zajedničkih i konkretnih. Srbija pomaže RS i mi ćemo nastaviti tu vrstu priče. Što se tiče RS, naravno kada bi ovde bilo narodne odluke i da nije stranaca, zna se kakav bi bio odnos prema tome. Mi bi bili u nekoj drugoj državnoj organizaciji, ne bi bilo nametnute BiH.

Često ističete da za vas granica na Drini ne postoji. Može li ona u budućnosti da praktično bude izbrisana između RS i Srbije?

Ona će uvek tu ostati, ali može da bude samo puka administrativna linija. Znači u nekom apstraktnom smislu, kada bi mi sada uspeli da napravimo nezavisnu RS, mi bi napravili neki odnos sa Srbijom, ali RS ne bi sebe ukidala.

Ponovo se spominje priča o „Dejtonu dva“. Koliko je to realna opcija?

Nema „Dejtona dva“. Konstelacija međunarodnih odnosa je bitno promenjena. Kamo sreće da je bila ovakva kada je bio Dejton i da smo imali neki drugi raspored snaga u svetu. Prema tome i iz tih nekih razloga je to nemoguće. Pa čak da i hipotetički dođe do toga, mislim da bi samo rezultat bio dalja razgradnja Dejtona, a ne nikakva nadogradnja. Iluzija je da BiH može da bude sastavljena međunarodnom intervencijom. Zaluđeni bošnjački politički krug u Sarajevu, uvek misli da će privesti dovoljno stranaca koji će ovde zavrtati ruke kao što je to radio Pedi Ešdaun koji je rekao „morali smo da zavrćemo ruke da bi uradili nešto izvan Dejtona“. To je priznanje krivice i rušenje međunarodnog sporazuma na nasilan način. A onda je još dodao da je koristio Krisa Patena i Robinsona koji je bio generalni sekretar NATO-a za brutalni obračun sa Srbima. I koji Srbin može da pristane na to da kaže skidam kapu, vi ste bili dobronamerni. Što se tiče Ešdauna, on je zločinac kojem je trebalo da bude suđeno po međunarodnom pravu. Ali to je stvar uvek političke volje, a ne naše snage.

Kada se može očekivati donošenje zajedničke deklaracije RS i Srbije o opstanku Srba?

Formalni dokument će se zvati Aneks sporazuma o specijalnim i paralelnim vezama, jer mi želimo da to usvoje dva parlamenta i da se to potpiše. Taj dokument je gotov. Polovinom februara je Sretenje i Dan državnosti Srbije. Nekoliko dana pre toga bi parlamenti usvojili deklaraciju, a na Sretenje bi to promovisali. To je definitvni dogovor. Naše radne grupe, koje nisu nimalo uske, jer okupljaju značajan broj ljudi, su usaglasile tekst i on postoji. Ne želim za sada da ga iznosim u javnost iz niza razumljivih razloga.

Hoće li Treći pešadijski puk Oružanih snaga BiH biti na obeležavanju 9. januara?

Nikakvu odluku nisam doneo niti odlučujem o upotrebi jedinice Oružanih snaga BiH. Ali mi ne želimo da nas niko ponižava. Prošle godine je bilo poniženje. Ja to neću. A poštu su neki, kao Ivanić i Crnadak pokušali da naprave neku vrstu političkog obračuna na tu temu, ja ih pozivam, pre svega Ivanića, da dovede jedinicu ovde i da učestvuje u defileu, a ne da ih stavi da stoje u nekom ćumezu. Ako Mladen Ivanić može dovesti jedinicu, a ja ga pozivam da dovede, koja će sa našom policijom defilovati i proći ulicama Banjaluke – ja pristajem i apaludiraću. Neka izvoli i to uradi. Ali, da ja nekoga moljakam i da mi neko nešto odbija ili da dovede jedinicu da je postroji samo njemu u čast, a ne u čast RS, ja to poniženje Republike ne dozvoljavam. Oni moraju da razumeju da slavimo Dan RS i naša manifestacija mora biti snažna. Što se mene tiče, poštujem pripadnike Oružanih snaga i znam da rade težak posao, ali nisam pričao o njima, već o Oružanim snagama BiH generalno. Mi pravimo počasnu jedinicu koja će biti postrojena u čast Republike, a ne u čast Milorada Dodika, kao što se postrojava ta jedinica u čast Mladena Ivanića.

Kada će u RS biti organizovana peticija o radu Suda i Tužilaštva BiH?

Provešćemo praznike na miru i onda to dolazi. Mi smo to i locirali za malo kasnije. Želimo da to bude ozbiljna tema i niko to neće izbeći. Ako uđemo u poziciju da budemo vlast na nivou BiH, a verujem da hoćemo, neće biti nijedne teme u BiH dok se ne reši pitanje rada Suda i Tužilaštva BiH. Ako nećete da rešavate, stajaćemo onda na svim temama i to im je jasna poruka.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak