Šta nam je donela, a šta ostavila godina za nama

RTS 30.12.2017 21:36
Šta nam je donela, a šta ostavila godina za nama


Vreme će pokazati da li će i istorija u svoje stranice ubeležiti nešto iz politički i ekonomski veoma dinamične godine koja je za nama, ali godišnji presek događaja kaže da 2017. nije bila loša za Srbiju.



Ili, kako bi to rekao šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici, iz vizure evropske perspektive Srbije i šest novih otvorenih poglavlja, 2017. godina je bila dobra za Srbiju.

Iz perspektive običnog građanina argumentacija dobrog bi glasila otprilike - zaobišle su nas elementarne nepogode i nesreće, politička situacija je bila stabilna, standard je malo skočio, povećane su penzije, Kinezi su spasili smederevsku železaru, a možda će i Bor, Srbi nisu - po odocneloj pravdi Haškog tribunala - ostali jedini loši momci na Balkanu...

Dodali bi i - Evropa uglavnom hvali naše korake i inicijative predsednika i vlade, a nismo se odrekli Rusije, u regionu su odnosi išli gore-dole, ali nisu gori nego što su bili, dosta se gradilo, a vozovi barskom prugom do Valjeva idu sada 100 na sat...

Stigla je Ikea, napokon je otvoren Muzej savremene umetnosti, košarkaši su se sa srebrom osvojenim u Turskoj vratili u evropski vrh, fudbaleri su se plasirali na Svetsko prvenstvo u Rusiji...

Stručnjaci i institucije, svetski i naši, su ozbiljnije i temeljnije izračunali ono najvažnije od čega se živi, pa kažu da su u ekonomskom rastu, smanjenju deficita premašeni postavljeni ciljevi, da su dve međunarodne agencije za ocenu kreditnog rejtinga, ovih dana podigile kreditni rejting zemlje, da je javni dug sa 24,8 milijardi evra, koliko je iznosio krajem prošle godine, ove pao na 23,4 milijarde, odnosno da sada čini 62,6 odsto BDP-a, u odnosu na 71,9 procenata.

Povećan je iznos neto stranih direktnih investicija na 2,1 milijardu evra, a što je za 26,4 posto više nego u istom razdoblju 2016, nezaposlenost je pala na 12,9 odsto, Srbija je ove godine proglašena desetom na svetu po brzini izdavanja građevinskih dozvola, napredovala je za dodatna četiri mesta na rang listi svetske banke po uslovima lakoće poslovanja...

Uspešno je okončala osmu reviziju aranžmana iz predostrožnosti sa MMF-om, iz kojeg vlada ne namerava da povlači odobrenih 1,2 milijarde evra, ali je dobila zeleno svetlo da može povećati penzije i plate u javnom sektoru, koje su umanjene pre dve godine zbog fiskalne konsolidacije.

U termoelektrani Kostolac počela je izgradnja novog bloka B3 snage 350, vodeći evropski proizvođač kablova i kablovskih sistema za automobilsku i druge industrije "Leoni" otvorio je u Nišu treću fabriku u Srbiji, vrednost te investicije je 22 miliona evra, a fabrika bi trebalo da zaposli 2. 200 ljudi.

Godina za nama bila je, kako se i očekivalo, i politički vrlo dinamična. Počela je hapšenjem Ramuša Haradnija u Francuskoj po potrenici Srbije, incidentima vezanim za prvi voz koji je posle 18 godina, trebalo da prođe ka Kosovskoj Mitrovici, otvaranjem poglavlja 20 i 26, zahtevom BiH sudu u Hagu za reviziju presude protiv Srbije za genocid, koji je nešto kasnije odbijen...

Već u martu su raspisani predsednički izbori za 4. april, pa je centralni politički događaj u 2017. bio izbor Aleksandra Vučića za predsednika Srbije.

Naime, činjenica da je dotadašnji premijer dobio 55,08 odsto, odnosno oko dva miliona i 35.000 glasova, bila je potvrda, kako je sam rekao, "u kom smeru Srbija želi da ide" i ona je determinisala i ubrzala nastupajuću spoljnopolitičku aktivnost Srbije, traženje rešenja za bolje odnose sa zemljama u regionu, nastavak započetih reformi, evropske integracije...

Poverenje koje je dobio bila mu je garancija da to što će funkciju mandatara poveriti Ani Brnabić i na čelo srpske vlade prvi put u istoriji dovesti ženu, uz to pripadnicu LGBT populacije, neće naići na ozbiljniji otpor.

Tako je i bilo - tradicionalna Srbija je "progutala" bez većih problema Vučićevu odluku, svet je pozdravio kao dokaz da Srbija menja imidž konzervativne zemlje, a Brnabićeva se pokazala kao adekvatan zastupnik politike koju je vodila vlada premijera Vučića.

Po prelasku na Andrićev venac novi predsednik nije čekao dugo da otvori i najteže unutrašnjopolitičko pitanje za Srbiju - budućnost Kosova i Metohije.

Dijalog u Briselu zapao je u ćorsokak, Brisel pojačava pritisak da se odnosi između Beograda i Prištine normalizuju do kraja 2019. a, ulazak u EU sa nerešenim pitanjem, jasno je, nije moguć...

U ovakvoj situaciji Aleksandar Vučić se odlučio da pozove srpsko društvo i građane na unutrašnji dijalog o KiM, kako bi, kako je rekao, došli do zajedničkog rešenja i kako ne bi taj teret ostavili potomcima.

"Vreme je da kao narod prestanemo kao noj da zabijamo glavu u pesak i da pokušamo da budemo realni, da ne dopustimo sebi da izgubimo ili nekome predamo ono što imamo ali i da ne čekamo da će nam u ruke doći ono što smo davno izgubili", poručio je Vučić javnosti.

Unutrašnji dijalog je počeo, ali odgovor na ovo teško pitanje i prihvatljiv izlaz Srbija i dalje trži i čeka.

Kako, naravno, rešenje ne zavisi samo od Srbije i kako međunarodna zajednica očekuje i "pritiska" da se "odnosi između Beograda i Prištine potpuno normalizuju" i, očekuju da na kraju tog procesa obe strane potpišu obavezujući sporazum, Srbija nastavlja bitku za zaštitu svojih interesa i lobira na sve strane da Kosovo ne dobije stolicu u UN, da ne uđe u Unesko, da Prištinu prizna što manji broj zemalja, da se ne menja format pregovora.

Borba da se nađe način i sačuva srpski interes na Kosovu, opredeljenost za ulazak u EU, neodustajanje od prijateljstva sa Rusijom i Kinom, insistiranje na vojnoj neutralnosti... traženje adekvatnih odgovora na primedbe da se ne može sedeti na dve stolice - zahtevali su tokom cele godine ozbiljnu diplomatsku inicijativu i umešnost.

Tražila se i podrška i razumevanja svuda gde se mogla tražiti - i u Vašingtonu i u Moskvi, u Pekingu, Briselu, Berlinu, Havani, u okruženju.

Tražili su se partneri na političkom i ekonomskom polju, na sastancima sa premijerom Mađarske, Austrije, zajedničkom sastanku sa premijerima Bugarske, Grčke, Rumunije, u sedištu NATO-a, sa Turskim predsednikom Redžepom Erdoganom, koji je sa osam ministara i 200 privrednika u oktobru boravio u Srbiji - kako je sam predsednik Vučić prebrojao, za sedam meseci se sastao sa 71 stranim zvaničnikom.

Efekti su negde bili veoma uspešni i vidljivi, negde manje uspešni ili manje vidljivi...

U Briselu i Vašingtonu je dobio potvrdu da EU i SAD nemaju ništa protiv vojne neutralnosti Srbije, šefica EU diplomatije Federika Mogerini izjavila je da je Srbija ostvaruje "ekstremno dobar" napredak na putu ka EU.

Kineska podrška Srbiji i zainteresovanost za nove investicije, nastavljena je i, čini se, neupitna je.

Početkom godine u Beogradu je otvorena i kineska banka, u junu su Kinezi preuzeli "Železaru Smederevo", počela je gradnje pruge Beograd-Budimpešta čiji je cilj povezivanje luke Pirej sa Evropom, a Srbija je postala centar kineske infrastrukturne inicijative "Jedan pojas, jedan put" i njen najagilniji član.

Dogovor sa početka godine, kada se Aleksandar Vučić kao premijer sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, o isporuci naoružanja za Srbiju realizovan je u oktobru kada je u Beograd stiglo šest ruskih "migova", a na primedbe da je reč o vojnom okretanju Rusiji, odgovor je bio - radi se isključivo o obnavljanju zastarele tehnike i jačanju odbrambene sposobnosti Srbije.

O naoružanju je bilo reči i na drugom ovogodišnjem susretu dvojice, ovog puta, predsednika - Vladimira Putina i Aleksandra Vučića u Moskvi, ali konkretni detalji nisu saošteni.

Od onog što je zvanično saopšteno, najznačajniji je ugovor o 15 odsto većoj isporuci gasa Srbiji, kao i to da se razmatra mogućnost uključivanja Srbije u gasovod "Turski tok".

Kao dobru vest posle trodnevne posete predsednika Srbije Moskvi domaća javnost vidi u obećanje da će se ukoliko se SAD uključe u dijalog Beograda i Prištine, to, na zahtev Srbije, učiniti i Rusija.

U svakom slučaju, poseta Moskvi obeležila je kraj 2017. godine i pokazala da predsednik Srbije i dalje računa na podršku Rusije u očuvanju srpskih nacionalnih interesa i da želi da tu podršku obezbedi.

Ubrzo posle ove posete, zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara za Evropu i Aziju, a sada i ambasador u Makedoniji Brajan Hojt Ji, u ime SAD uputio je savet Srbiji da treba "jasno da stavi do znanja državama-članicama EU da je 100 odsto posvećena prijemu" i da treba da "pokaže da podržava viziju EU, a ne Rusiju", što govori da i u 2018. Srbija ostaje u istom polju geopolitičkih interesa na kojima se prelama i njena sudbina.

Traženje načina da se nađe put, koji kroz to polje vodi do sopstvenog cilja, ostaje sigurno glavni politički prioritet, a pred vladom su ostala i druga brojna važna pitanja, koja se moraju rešiti do 2020. godine.

Srbija, kako je to upozorio i Fiskalni savet, ima strukturne probleme koje nije uspela da reši ni ove godine, a zbog kojih je privredni rast godinama niži od uporedivih zemalja Centralne i Istočne Evrope.

Reforme javnih preduzeća, ocenjeno je, nisu dovoljno kredibilno planirane, pa su od tri fiskalno najznačajnija javna preduzeća, EPS, Srbijagas, Železnica, prave reforme, po njihovoj oceni, započete samo u "Železnicama".

Nisu doneti ni konkretni rokovi i planovi za završetak privatizacije oko 150 državnih, kako kažu mahom neuspešnih, preduzeća u kojima i dalje radi oko 50.000 zaposlenih.

Na 2018. je sada da preuzme ovaj teret iz godine za nama.

Biće puno izazova, procenjuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić, i podseća da će ključni biti Kosovo i Metohija, regionalni mir i stabilnost, te dalje jačanje ekonomije.

Pritisci će, uveren je srpski predsednik, dolaziti sa različitih strana, biće, kaže, teško izdržati ih, ali, kako kaže, obaveza je da se brani i štiti svoja zemlja i da se vidi šta mora da se uradi.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak