Bregzit menja boju pasoša

Politika 27.12.2017 01:05
Bregzit menja boju pasoša


Vest da će britanski pasoši opet, nakon što 2019. napuste EU, umesto dosadašnje crvene, biti plave boje, s radošću je primljena među bregzitovcima za koje je ovo pitanje važan simbol suvereniteta



U to ime se odmah oglasio jedan od vođa prošlogodišnjeg referenduma Najdžel Faraž rečima: „Ne možete biti nacija ako nemate ovaj simbol.” Premijerka Tereza Mej je odluku o povratku plavog dokumenta nazvala izrazom „nezavisnosti i suvereniteta”, koja se odražava na „državljanstvo ponosne, velike nacije”.

I dok evroskeptici slave kraj crvenih pasoša kao odraz pobede suvereniteta, ironično je to što su plavu boju mogli da imaju i dok su bili u uniji. 

Britanski dokument mogao je biti i žut, zelen, roze, jer ne postoji zakonodavstvo unije koje diktira boju. „Ivning standard” navodi da postoji jedino pravno neobavezujuća rezolucija Evropskog veća iz 1981. godine koja preporučuje boju. Naposletku, Hrvatska kao članica unije, na primer, ima plavi pasoš.

Da je plavu putnu ispravu Ostrvo moglo imati i u proteklih 30 godina, potvrđuje, piše „Independent”, i pregovarač Evropskog parlamenta za bregzit Gaj Verhofštat.   

Ali, dok je simbolika nacionalnog identiteta mnogima značajna, ostaje nerešena suština kao jedno od ključnih pitanja pregovora o razlazu Londona i Brisela – sloboda kretanja nakon bregzita. 

Stoga evropski zvaničnici napominju da bi, umesto veće slobode, Ostrvljani nakon što izađu iz EU, a prilikom putovanja, mogli pre da se suoče s dodatnom papirologijom i administrativnim plaćanjima.

Umesto dosadašnje prečice, na kontinent bi zahvaljujući novoj viznoj šemi mogli ići zaobilaznim putevima.

Postoje mali izgledi da će zadržati dosadašnje privilegije, ali sistem EU za informacije o putovanjima i autorizaciju Etijas modelovan je po američkoj šemi „esta”, koji bi mogao zahtevati od britanskih putnika da se prijave i zadovolje određene uslove. Takođe, većinu pasoša kao i nekoliko drugih karakteristika određuje Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva ICAO – agencija UN. Sadašnji pasoši su mašinski čitljivi i zadovoljavaju međunarodne standarde – odgovaraju aparatima na aerodromima. SAD zahtevaju da za bezvizni režim pasoši imaju određene karakteristike i usaglašenost s ICAO standardima koje građanima najrazvijenijih zemalja omogućavaju ulazak u SAD do 90 dana bez viza. „Gardijan” piše da su ti propisi nametnuti Ostrvu preko EU koja ih je inkorporirala u standarde svojih pasoša. Drugim rečima, Britanija bi mogla da izbegne ove propise otkazivanjem bezviznog putovanja u Ameriku.

Ako uzmemo u obzir da je takav scenario nepoželjan, Britanci će i nakon bregzita morati da slede standarde SAD i uslove Brisela ako žele da nesmetano putuju u EU.

A britanska vlada je, podsetimo, rekla da želi da njihovi građani i ubuduće slobodno putuju u uniju. Ali kako žele i plavi pasoš kao izraz suvereniteta, poželjno bi bilo da se on ne štampa u EU već na Ostrvu. Ako uzmemo u obzir to da će bregzit imati tranzicioni period do 2021, kada će Britanija primenjivati evropske propise – i pasoši će biti izrađeni po tim regulativama. 

Mnogi u Velikoj Britaniji povratak plave boje ne smatraju čak ni dobrim marketinškim trikom. Oni tvrde da osećaju veliki napor vlade da se vrate 100 godina unazad tragom imperijalnih tonova.

Tako osnivač „Vikipedije” Džimi Vejls tvrdi da „jedva čeka” da deci saopšti da gube pravo na slobodan život i rad u Evropi – ali da dobijaju natrag plavi pasoš, kojih se i ne sećaju.

S tim u vezi, zanimljiv je komentar na „Tviteru” mladog britanskog studenta u Berlinu koji je ironično rekao bravo povratku starih pasoša i dodao: „Mada ih milioni Britanaca nikada nisu imali.” Potom je upitao britansku vladu šta još može da vrati iz prošlosti kako bi kočila život mladih.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak