RS protiv 'Dejtona dva'

Politika 27.12.2017 01:00
RS protiv 'Dejtona dva'


Ideja gradonačelnika Dejtona i kongresmena Majkla Tarnera, koji je zatražio prekrajanje mirovnog ugovora, lobistička je i usmerena na izazivanje krize u BiH, kažu zvaničnici RS



Ponovo je na važnom mestu javno pomenuta ideja neomiljena u Republici Srpskoj o takozvanom Dejtonu dva. Za razliku od dosadašnjih predlagača sličnih ideja, sa spiska političara uglavnom iz Sarajeva, ovog puta zagovornik prepravljanja međunarodnog ugovora iz Ohaja američki je kongresmen Majkl Tarner, koji takvu politiku u pismu sugeriše državnom sekretaru SAD Reksu Tilersonu.  

Ovaj predlog za „Dejton dva” dolazi od bivšeg gradonačelnika tog mesta. Tarnera je na tu inicijativu, kako je naveo, motivisala „preka potreba da se Vašington okrene regionu Balkana i preuzme vodeću ulogu u procesu pomirenja”. 

Zato je predložio potpisivanje „Dejtona dva”, procesa kojem bi, po njegovoj ideji, Amerika trebalo da bude domaćin. Tarner je naveo i ovo kao obrazloženje svoje ideje: „U decembru prošle godine Ustavni sud je izglasao da aktuelni Izborni zakon BiH nije u skladu s Ustavom u pogledu etničkih manjina. Parlament BiH mora brzo da osigura izmene tog zakona do izbora u oktobru 2018. godine.” Mogućnost da se i ovi izbori održe po postojećim rešenjima zabrinuli su američkog kongresmena iz Ohaja koji u tome vidi „neuspeh koji će sigurno izložiti opasnosti mir koji traje već više od dve decenije”.

Prosudivši verovatno da je reč o još jednoj u nizu neuspelih ideja, u Banjaluci se nisu preterano uzbudili. Ocenjuju da bi za BiH bilo bolje da se okrene unutrašnjem dogovoru bez učešća stranaca, nego što se predlaže „Dejton dva”.

Milorad Dodik, predsednik RS, kaže da je pozadina ideje „lobistička”, pa ponavlja kako je za RS prihvatljiv okvir jedino izvorni Dejton, za koji smatra da je „narušen delovanjem visokih predstavnika”. I drugi zvaničnici iz Srpske slično reaguju, uz procenu da oni koji predlažu takva rešenja možda „žele da nastane kriza u BiH”, kako Tarnerov zahtev tumači Petar Đokić, predsednik Socijalističke partije RS.   

Moguće je da se razlog za ćutnju bošnjačkih političara, koji su za politiku „funkcionalne BiH” minulih godina predlagali nadogradnju Dejtona, krije u tome što se nekako namestilo da Tarnerova ideja dolazi u trenutku kada se pokušava razgovarati o izmenama Izbornog zakona, koji, pored ostalog, treba da obezbedi „ravnopravnost” Hrvatima iz BiH.

Hrvati iz BiH odnedavno su pojačali lobističke aktivnosti u Vašingtonu, otvarajući tamo svojevrsno predstavništvo. Bošnjaci, kao i predstavnici međunarodne zajednice, uočavaju potrebu da se promeni izborni zakon u BiH. Međutim, može se primetiti raskorak između hrvatskih zahteva i spremnosti na ustupke Bošnjaka, koji zahteve Hrvata čitaju kao nameru stvaranja preduslova za uspostavu trećeg, hrvatskog entiteta. 

O odnosu nove administracije SAD prema Dejtonskom sporazumu pre nekoliko dana je novinarima u Banjaluci govorio i Igor Crnadak, ministar spoljnih poslova BiH, koji je nedavno boravio u zvaničnoj poseti Vašingtonu, gde se sastao i sa novoimenovanim pomoćnikom američkog državnog sekretara Vesom Mičelom, kojeg je imenovala Trampova administracija.

Crnadak je preneo utiske po kojima RS, kao ni bilo ko u BiH, nema razloga za zabrinutost zbog američke politike, navodeći kako je za „nas u Republici Srpskoj posebno važno to što zasigurno neće biti nikakvog zaokreta oko podrške Dejtonskom sporazumu”. On navodi da se nikakva nova konferencija ne sprema. Kaže da mu je u razgovoru s Mičelom potvrđeno da SAD „nastavljaju podršku Dejtonskom sporazumu i unutrašnjem dogovoru u BiH, kao i što skorijem članstvu BiH u EU”.   


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak