Šta posle glasanja protiv Trampove odluke o Jerusalimu

RTS 26.12.2017 14:51
Šta posle glasanja protiv Trampove odluke o Jerusalimu


Posle odluke SAD da Jerusalim priznaju kao prestonicu Izraela, na nedavnom glasanju u Ujedinjenim nacijama velika većina država, njih 128, usprotivilo se takvoj odluci. Generalna skupština proglasila je američku odluku o Jerusalimu ništavom. Uoči zasedanja, Donald Tramp je zapretio da će ukinuti finansijsku pomoć svim zemljama koje glasaju za poništenje njegove odluke o Jerusalimu. Među tim zemljama bila je i Srbija.



Na pravo da suverene zemlje biraju svoju prestonicu, Izrael dodaje – Jerusalim je jevrejska prestonica 3.000 godina, od vremena kralja Davida, a i poslednjih 70. Danas su tamo Kneset, vlada, vrhovni sud i predsednik.

"Nije prvi put da SAD proglašavaju Jerusalim prestonicom Izraela, to je učinio Kongres 1975, ali je omogućio predsednicima da primenu te odluke stalno odlažu", kaže Milan Mišić, nekadašnji dopisnik iz SAD.

Tramp nije želeo da odlaže, ali je takođe rekao da ambasadu neće premestiti na spornu teritoriju grada.

Palestinci, koji čine skoro 40 odsto stanovnika Jerusalima, njegov istočni deo vide kao svoju prestonicu. Godine 1967. za njih je taj deo okupiran, dok je za Izraelce oslobođen.

"Njegov potez je samo ogolio jednu veliku podeljenost u arapskom i muslimanskom svetu. Nije doneo Americi ništa, ne može se opravdati, može se govoriti više o interesima samog Trampa da dobije podršku dela izraelskog lobija u SAD zbog problema u samoj Americi", smatra Slobodan Janković sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

Osim što je ujedinila većinu sveta protiv sebe, Amerika za sada nema posledica. Predlozi da joj se uvedu sankcije u Arapskoj ligi i na Samitu Organizacije islamske saradnje nisu podržani. Ipak, ta zemlja preti onima koji su bili protiv nje ukidanjem novčane pomoći zbog glasanja u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.

"Moglo bi to skupo da košta UN. Amerika sa skoro 20 odsto učestvuje u finansiranju UN. To je deset milijardi dolara na godišnjem nivou, šest više nego što bi bila američka obaveza. U kojoj meri će se svetiti pojedinačnim državama, uključujući i Srbiju, tek treba da se vidi", kaže Mišić.

Druge zemlje čekaju rešenje koje bi proizašlo iz pregovora dve strane. Tako, recimo, Rusija priznaje Zapadni Jerusalim za glavni grad Izraela, a Istočni za prestonicu Palestine.

Srbija je, kaže ministar spoljnih poslova, u nedavnom glasanju pratila tradicionalne prijatelje – Rusiju i Kinu, ali i većinu članica EU.

"Ponekad treba biti na pravoj strani bez obzira na to koliko košta", smatra Mišić.

"Srbija je povukla principijelan stav u skladu sa politikom koja se tiče statusa Kosova i Metohije. Mi ne možemo da podržimo menjanje granica na osnovu sile, okupacije. To ne znači da je Srbija protiv Izraela", kaže Janković.

"Ne mislim da je dobar pokušaj da neko Srbiji priđe na taj način i razgovara sa njom o glasanju, da Niki Hejli dva dana pre tog glasanja ode u predstavništvo Kosova u Njujorku i obeća da će SAD učiniti sve da Kosovo postane član UN. Prema tome, bolje pitajte njih kako su napravili uvertiru za ovakvo glasanje", smatra ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.

Za mnoge je, međutim, ovaj konflikt mnogo više od samog Jerusalima. Palestinaci i Izraelci razgovaraju decenijama. Ipak, godinama u tome nije bilo ozbiljnijeg napretka.



Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak