Haški sud ide u istoriju

Blic 21.12.2017 12:06
Haški sud ide u istoriju


Haški tribunal će zvanično biti zatvoren na svečanosti u Hagu. Na zatvaranje su pozvane sve bivše sudije i tužioci Tribunala, predstavnici drugih međunarodnih sudova i organizacija, diplomatski izaslanici država, kao i članovi udruženja žrtava ratova u bivšoj Jugoslaviji.



Svečanom zatvaranju, koje će biti održano u Sali vitezova u okviru holandskog parlamenta, prisustvovaće kralj Holandije Vilem-Aleksander i generalni sekretar UN Antonio Gutereš.

Savet bezbednosti UN je 25. maja 1993. godine osnovao rezolucijom Međunarodni krivični sud za zločine u bivšoj Jugoslaviji - Haški tribunal.

Tokom svog postojanja Tribunal je optužio ukupno 161 osobu sa prostora bivše Jugoslavije. Svi optuženi bili su privedeni sudu.

Osuđeno je 90 optuženih, oslobođeno ih je 19, a postupci protiv 37 osoba su bili prekinuti ili su optužnice povučene.

Haški tribunala izrekao je Srbima šest doživotnih kazni i ukupno 758 godina zatvora, Hrvatima 166 godina, a Bošnjacima 41,5 godinu.

Predmete protiv 13 optuženih Haški sud je ustupio BiH - 10, Hrvatskoj dva i Srbiji jedan.

Haški tribunal je podigao optužnice protiv prvog predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića, komandanta Vojske Republike Srpske generala Ratka Mladića, te predsednika Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Miloševića.

Optužnice su podignute i protiv bivšeg predsednika Republike Srpske Biljane Plavšić, bivšeg premijera Republike Srpske Krajine Milana Babića, predsednika Republike Srpske Krajine Gorana Hadžića.

Karadžića i generala Mladića Tribunal je 16. novembra 1995. optužio za genocid u Srebrenici u julu te godne.

Karadžić je 30. jula 2008. godine izručen je Tribunalu, nakon što su ga u Beogradu uhapsile vlasti Srbije, a 24. marta 2016. godine nepravosnažno je osuđen na 40 godina zatvora za genocid u Srebrenici, progon nesrba širom BiH, granatiranje Sarajeva i uzimanje vojnika Unprofora za taoce u periodu 1992-95. Oslobođen je optužbe za genocid u još šest opština.

Vlasti Srbije su 26. maja 2011. godine uhapsile generala Mladića, kojem je suđenje počelo 16. maja 2012. godine. General je 22. novembra 2017 prvostepenom presudom osuđen na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici, progona nesrba širom BiH, granatiranja i snajperisanja Sarajeva i uzimanja vojnika Unprofora za taoce u periodu 1992-95. Tribunal je Mladića oslobodio krivice po optužbi za genocid u šest opština.

Optužnica protiv Miloševića podignuta je 24. maja 1999. godine zbog zločina na Kosovu. To je prva optužnica koju je jedan međunarodni sud podigao protiv šefa neke države.

Tribunal je 8. novembra 2001. godine optužio Miloševića za ratne zločine u Hrvatskoj, a 27. novembra 2011. za genocid u BiH.

Vlasti Srbije su 2001. godine uhapsile i izručile Miloševića Hagu gde je 29. juna te godine smešten u pritvor. Suđenje Miloševiću počelo je 12. februara 2002. godine. On je 11. marta 2006. preminuo u svojoj ćeliji pri kraju suđenja.

Bivši predsednik Republike Srpske Biljana Plavšić je 2. oktobra 2002. godine priznala krivicu pred Tribunalom za progon Muslimana i Hrvata.

Krivicu za progon Hrvata priznao je 27. januara 2004. godine bivši premijer Republike Srpske Krajine Milan Babić, koji je dve godine kasnije počinio samoubistvo vešanjem u svojoj ćeliji u pritvoru u Ševeningenu.

Prvu optužnicu zbog ratnog zločina Haški tribunal je podigao 7. novembra 1994. godine protiv Dragana Nikolića zvanog Jenki.

Prvo hapšenje koje su, po nalogu Tribunala, izvele međunarodne snage u Hrvatskoj bilo je 16. novembra 1998. godine kada je uhapšen bivši gradonačelnik Vukovara Slavko Dokmanović, optužen za zločine nad Hrvatima u tom gradu.

Prva presuda u procesu sa više optuženih izrečena je 16. novembra 1998. godine zbog zločina nad pretežno Srbima u logoru Čelebići kod Konjica. Tada je Hazim Delić osuđen na 18 godina zatvora, Esad Landžo na 15 godina, a Zdravko Mucić na devet godina zatvora, dok je Zejnil Delalić oslobođen.

Generalu Vojske Republike Srpske Radislavu Krstiću je izrečena prva presuda kojom je Tribunal utvrdio da je u Srebrenici počinjen genocid. Presuda je izrečena 2. avgusta 2001. godine kada je general Krstić osuđen na 46 godina. Apelaciono veće Tribunala je generala Krstića pravosnažno osudilo na 35 godina zatvora zbog "pomaganja i podržavanja genocida".

Tribunal je 15. marta 2005. godine podigao optužnicu protiv bivšeg ministra unutrašnjih poslova Makedonije LJubeta Boškovskog i policajca Johana Tarčulovskog zbog zločina nad Albancima.

Prvu presudu za zločine na Kosovu Tribunal je izrekao 30. novembra 2005. godine kada su bvši regionalni zapovednik OVK Fatmir LJimaj i njemu podređeni Isak Musliju oslobođeni krivice za zločine nad Albancima i Srbima u logoru Lapušnik 1998. Haradin Baljaj osuđen je na 13 godina zatvora.

Tribunal je 30. novembra 2006. godine izrekao prvu pravosnažnu presudu doživotnog zatvora bivšem generalu Vojske Republike Srpske Stanislavu Galiću zbog granatiranja i snajperisanja Sarajeva u periodu od 1992. do 1995. godine.

Žalbeno veće Tribunala je 16. novembra 2012. godine pravosnažno oslobodilo generala Hrvatske vojske Anta Gotovinu krivice za progon Srba iz Kninske krajine tokom operacije "Oluja". Prvostepenom presudom, izrečenom 15. aprila 2011, Gotovina je bio osuđen na 24 godine zatvora.

Bivši komandant OVK Ramuš Haradinaj je 29. novembra 2012. godine posle ponovljenog suđenja, drugi put oslobođen krivice za zločine nad Albancima i Srbima u Metohiji 1998. godine. Tribunal je Haradinaja oslobodio krivice i nakon prvog procesa 21. jula 2010, ali je posle žalbe tužilaca sud naložio da se suđenje ponovi.

Apelaciono vijeće Tribunala je 28. februara 2013. pravosnažno oslobodilo bivšeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčila Perišića krivice za zločine u Hrvatskoj i BiH. Prvostepenom presudom, izrečenom 6. septembra 2011, general Perišić je bio osuđen na 27 godina zatvora.

Apelaciono vijeće Tribunala je 23. januara 2014. pravosnažno osudilo četvoricu političkih, policijskih i vojnih zvaničnika SR Jugoslavije i Srbije zbog progona Albanaca sa Kosova 1999. godine. Bivšem potpredsjedniku Vlade SRJ Nikoli Šainoviću izrečena je kazna od 18 godina zatvora, komandant Treće armije Vojske Jugoslavije Nebojša Pavković osuđen je na 22 godine zatvora, policijski general Sreten Lukić na 20 godina, a komandant Prištinskog korpusa Vladimir Lazarević na 14 godina. Tom presudom smanjene su prvostepene kazne izrečene 2009. godine.

Prvostepenom presudom bivši predsednik Srbije Milan Milutinović oslobođen je krivice. Bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Dragoljub Ojdanić nije se žalio na prvostepenu kaznu od 15 godina zatvora.

Tribunal je 30. januara 2015. godine na doživotni zatvor pravosnažno osudio oficire Vojske Republike Srpske LJubišu Bearu i Vujadina Popovića zbog genocida u Srebrenici, a 8. aprila 2015. i generala Vojske Republike Srpske Zdravka Tolimira.

Žalbeno veće Tribunala je 15. decembra 2015. godine poništilo prvostepenu oslobađajuću presudu bivšem šefu Službe državne bezbjednosti Srbije Jovici Stanišiću i njegovom pomoćniku Franku Simatoviću Frenkiju, optuženim za zločine u Hrvatskoj i BiH.

Tribunal je 31. marta 2016. nepravosnažno oslobodio krivice lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja, optuženog za zločine u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH u periodu od 1991 do 1993. godine. Šešelj je u pritvoru bio od 24. februara 2003. kada se dobrovoljno predao do novembra 2014. kada je zbog bolesti pušten na privremenu slobodu u Srbiji.

General HVO-a Slobodan Praljak je 29. novembra 2017. počinio samoubistvo u sudnici Tribunala tako što je ispio otrov, neposredno nakon što mu je Apelaciono vijeće potvrdilo kaznu od 20 godina zatvora zbog zločina nad Muslimanima 1993 i 1994. godine. Kazna od 25 godina potvrđena je Jadranku Prliću, a na višegodišnji zatvor osuđena su još četvorica saoptuženih.

Osuđeni pred Tribunalom služe kazne u 14 evropskih zemalja - Norveškoj, Švedskoj, Finskoj, Estoniji, Danskoj, Poljskoj, Nemačkoj, Belgiji, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Italiji, Austriji, Španiji i Portugaliji.

Žalbene postupke u procesima Radovanu Karadžiću, Ratku Mladiću, Vojislavu Šešelju, kao i ponovoljeno suđenje Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću okončaće sudski Mehanizam, pravni naslednik Tribunala.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak