Čelik i drvo 'uzdrmali' kamen

Ogra­da od spe­ci­jal­ne vr­ste če­li­ka i dr­ve­na sta­za ko­ja vo­di ka tek ob­no­vlje­noj Meh­med-pa­ši­noj če­smi na Be­o­grad­skoj tvr­đa­vi uz­bur­ka­le su ov­da­šnju jav­nost, po­seb­no na dru­štve­nim mre­ža­ma. Tvi­te­ra­ši i fej­sbu­kov­ci bi­li su iz­ne­na­đe­ni od­lu­kom da se do je­din­stve­ne ka­me­ne če­sme sta­re vi­še od če­ti­ri ve­ka na­pra­ve sta­zi­ca i ogra­da od ma­te­ri­ja­la ko­ji od­u­da­ra­ju od ce­lo­kup­nog am­bi­jen­ta. Ni po­sle vi­še od me­sec da­na ta bu­ra se ne smi­ru­je. Ko­men­ta­ri su raz­li­či­ti, od onih da po­sta­vlje­ni ele­men­ti pot­pu­no ne od­go­va­ra­ju iz­gle­du po­sto­je­ćeg objek­ta do onih da se Meh­med-pa­ša po­sle ove in­ter­ven­ci­je na nje­go­voj za­du­žbi­ni „pre­vr­će u gro­bu”.

Za raz­li­ku od de­la jav­no­sti struč­nja­ci Za­vo­da za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re gra­da Be­o­gra­da sma­tra­ju da je ovog pu­ta stru­ka i te ka­ko bi­la u pra­vu.

– U pro­te­kle dve go­di­ne mi smo ra­di­li pro­je­kat re­kon­struk­ci­je i re­sta­u­ra­ci­je če­sme Meh­med-pa­še So­ko­lo­vi­ća na Be­o­grad­skoj tvr­đa­vi. Iz­ra­du pro­jek­ta i nje­go­vu re­a­li­za­ci­ju fi­nan­si­ra TI­KA, tur­ska agen­ci­ja za ko­or­di­na­ci­ju i raz­voj, a pro­je­kat je ra­đen u sa­rad­nji sa tur­skom pro­jek­tant­skom fir­mom „Ekol Mi­mar­lik” i broj­nim eks­per­ti­ma za oto­man­sku isto­ri­ju i ar­hi­tek­tu­ru. Pri­me­nje­ni su stro­gi prin­ci­pi i sve od­lu­ke do­ne­te su po­sle pro­u­ča­va­nja li­te­ra­tu­re, auten­tič­nog iz­gle­da če­sme i svih pret­hod­nih in­ter­ven­ci­ja – ka­žu u Za­vo­du i is­ti­ču da su no­vi ele­men­ti ura­đe­ni upo­tre­bom sa­vre­me­nih ma­te­ri­ja­la uobi­ča­je­nih u svet­skoj kon­zer­va­tor­skoj prak­si. 

– Ovi ma­te­ri­ja­li sva­kom po­se­ti­o­cu ja­sno po­ka­zu­ju da to ni­su de­lo­vi for­ti­fi­ka­ci­o­nih struk­tu­ra, či­me se iz­be­ga­va do­vo­đe­nje po­se­ti­la­ca u za­blu­du. Ap­surd što nas ve­ći deo jav­no­sti do­vo­di u ve­zu sa pre­vi­še kon­zer­va­tiv­nim i an­ti­pro­gre­siv­nim sta­vo­vi­ma, a u ovoj si­tu­a­ci­ji se ono što je ura­đe­no na zi­du i sta­zi do­ži­vlja­va kao pre­vi­še avan­gard­no. U ovom slu­ča­ju po­treb­no je raz­li­ko­va­ti dva poj­ma: stvar uku­sa i kva­li­tet. Dok je ukus su­bjek­ti­van, kva­li­tet je mer­ljiv, a no­vi ele­men­ti iz­ra­đe­ni su od vi­so­ko­kva­li­tet­nih ma­te­ri­ja­la, kor­ten če­li­ka i dr­ve­ta – ka­žu u Za­vo­du. 

Po­sto­je pri­sta­li­ce mi­šlje­nja da je za no­vi­ne u okvi­ru za­šti­će­nih zo­na po­treb­no ko­ri­sti­ti iste ma­te­ri­ja­le od ko­jih su objek­ti zi­da­ni (ka­men, ci­glu) i da tre­ba ko­pi­ra­ti po­sto­je­će sti­lo­ve. 

– Na­še gle­di­šte je da sva­ka ge­ne­ra­ci­ja pred­sta­vlja svo­je vre­me. No­vi slo­je­vi tre­ba­lo bi da pri­ka­žu sa­vre­me­ne ide­je, teh­no­lo­gi­ju, ma­te­ri­ja­le i ar­hi­tek­ton­ski je­zik. Za­da­tak kon­zer­va­to­ra je da osi­gu­ra da se svi no­vi ele­men­ti u ne­kom tre­nut­ku mo­gu uklo­ni­ti bez ošte­će­nja struk­tu­ra ko­je se ču­va­ju. To je ovim pro­jek­tom na taj na­čin i ura­đe­no. Oda­bran je kor­ten ko­ji ok­si­di­še i ne zah­te­va do­dat­ne pre­ma­ze i odr­ža­va­nje. Ima neo­bi­čan iz­gled i pr­va stvar na ko­je ne­ke lju­de aso­ci­ra je ne­do­vr­še­nost, a čar je baš u to­me, da se on me­nja i na kra­ju raz­vi­ja bo­ga­tu cr­ven­ka­stu pa­ti­nu – ka­žu u Za­vo­du.

Kor­ten se do­sta ko­ri­sti u svet­skoj ar­hi­tek­ton­skoj i kon­zer­va­tor­skoj prak­si – pri­me­njen je u Mu­ze­ju ar­he­o­lo­gi­je u Li­sa­bo­nu, od nje­ga su na­či­nje­ni vi­di­ko­vac i po­zor­ni­ca u re­ne­san­snoj pa­la­ti u Pe­ču­ju u Ma­đar­skoj, na­la­zi se na Rim­skoj po­greb­noj sta­zi u Bar­se­lo­ni…

Pri­li­kom ob­no­ve če­sme obez­be­đen je ka­men istih ka­rak­te­ri­sti­ka kao onaj od ko­ga je iz­gra­đe­na, a svi ra­do­vi na kon­zer­va­ci­ji i re­sta­u­ra­ci­ji iz­ve­de­ni su bez upo­tre­be ce­men­ta što je ve­li­ki po­mak u kon­zer­va­tor­skoj prak­si u na­šoj ze­mlji. 

– Ka­ko bi se vi­de­la ori­gi­nal­na, do sa­da za­ko­pa­na se­ve­ro­za­pad­na fa­sa­da tre­ba­lo je pre­va­zi­ći de­ni­ve­la­ci­ju od če­ti­ri i po me­tra vi­si­ne, raz­li­ku iz­me­đu ori­gi­nal­nog pla­toa is­pred če­sme i sa­da­šnjeg ni­voa te­re­na Gor­njeg gra­da. A da bi to svi­ma bi­lo do­stup­no pro­jek­to­va­na je ko­sa ram­pa ko­ja omo­gu­ća­va si­la­zak po­se­ti­o­ci­ma uklju­ču­ju­ći i oso­be sa in­va­li­di­te­tom, sta­ri­je sla­bo po­kret­ne, kao i ro­di­te­lje sa de­com. Zid ram­pe ujed­no je is­ko­ri­šćen kao pot­por­ni zid ko­ji sta­tič­ki obez­be­đu­je ze­mlja­ni na­sip – ka­žu u Za­vo­du.

U to­ku iz­vo­đe­nja ra­do­va ot­kri­ven je deo rim­skog be­de­ma, naj­ve­ro­vat­ni­je iz tre­ćeg ve­ka, i do­ne­se­na od­lu­ka da se on kon­zer­vi­ra. 

– Sa­da će na ovom pro­sto­ru po­se­ti­o­ci­ma bi­ti omo­gu­će­no da na re­la­tiv­no ma­lom seg­men­tu tvr­đa­ve sa­gle­da­ju nje­no bo­gat­stvo u vi­du broj­nih slo­je­va iz ra­znih pe­ri­o­da (deo rim­skog be­de­ma, tur­sku če­smu, de­lo­ve austrij­skih for­ti­fi­ka­ci­ja) – is­ti­ču u Za­vo­du.

Naj­ve­ći deo ra­do­va na če­smi je za­vr­šen, pa se nje­no sve­ča­no otva­ra­nje oče­ku­je u to­ku 2018. go­di­ne.

Ve­zi­ro­va za­du­žbi­na 

Če­sma Meh­med-pa­še So­ko­lo­vi­ća po­dig­nu­ta je 1576/7. go­di­ne i pred­sta­vlja je­di­nu za­du­žbi­nu ko­ja je osta­la iza ovog zna­me­ni­tog tur­skog ve­zi­ra u Be­o­gra­du. Sme­šte­na je ne­po­sred­no uz ostat­ke unu­tra­šnjeg utvr­đe­nja po­red kal­dr­mi­sa­ne sta­ze ko­ja vo­di kroz ka­pi­ju ka Do­njem gra­du. Bi­la je za­tr­pa­na do 1938. go­di­ne ka­da su na njoj iz­ve­de­ni pr­vi kon­zer­va­tor­ski ra­do­vi. Pri­li­kom ar­he­o­lo­ških is­ko­pa­va­nja oba­vlje­nih 1979. go­di­ne ot­kri­ve­na je fa­sa­da na ko­joj su u pot­pu­no­sti sa­ču­va­ne ukra­sne ka­me­ne plo­če i ka­me­no ko­ri­to za vo­du. Me­đu­tim, tre­ća stra­na če­sme ni­je pre­zen­to­va­na, već je po­no­vo za­tr­pa­na. De­talj­ni is­tra­ži­vač­ki ra­do­vi oba­vlje­ni su u ok­to­bru 2015. go­di­ne.