Država gubi milijarde evra zbog aljkavosti

Radio 021 10.12.2017 14:57
Država gubi milijarde evra zbog aljkavosti


Rok za prijavu državne imovine koju koriste opštine, gradovi, javna preduzeća i drugi, a koji ističe 31. decembra, biće produžen do kraja 2020.



Osim novog, šestog produženja roka, izmene Zakona o javnoj svojini koje se nalaze pred poslanicima, donose i novčane kazne za sve koji 20 godina nisu prijavili da koriste državne resurse, pod uslovom da to ne urade ni u naredne tri godine.
 
Sva ova imovina trebalo bi da bude zavedena u jedinstvenoj elektronskoj evidenciji, koja će biti javna i dostupna svima.
 
Republička Direkcija za imovinu, posle dve decenije postojanja, danas poseduje bazu podataka sa samo 135.000 jedinica popisanih nepokretnosti, kažu u Mreži za restituciju. Nasuprot njoj, Republički geodetski zavod, koji je takođe zadužen za vođenje evidencije o imovini, ima bazu u kojoj se nalazi skoro 25 miliona jedinica nepokretnosti, od kojih je značajan deo u javnoj, odnosno državnoj svojini. Prema podacima Katastra iz 2006. popisano je npr. 2,5 miliona hektara šumskog zemljišta, od čega 1,3 miliona pripada državi. Na to treba dodati i državne njive, poslovni prostor, građevinsko zemljište...
 
"Država poseduje najmanje 15 do 20 odsto od tih 25 miliona jedinica nepokretnosti, što će reći minimalno pet miliona. A popisano je samo 135.000. Neodgovoran odnos ima ne samo 700 javnih preduzeća, i većina opština i gradova, već i Uprava za poljoprivredno zemljište u okviru Ministarstva pojloprivrede", kaže za "Novosti" Mile Antić iz Mreže za restituciju. Uprava, kako ističe, iako bi trebalo da bude zaštitnik državnih oranica, nije popisala više od 700.000 hektara poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini kojom upravlja.
 
Kako Antić dodaje, uzurpacija je masovna i brutalna.
 
"Za ozakonjenje uzurpacije koristi se pravo prečeg zakupa, koje se može dobiti npr. ako imate veliki broj grla stoke ili ako ste korisnik sistema za navodnjavanje. Zahvaljujući tome, u Starom Bečeju se isto veliko stado ovaca šeta od jednog gazdinstva do drugog, da bi "vlasnici" dobili pravo prečeg zakupa. Ništa nije bolje ni sa sistemima za navodnjavanje, koje je finansirala država i koji se nisu mogli steći u postupku restitucije, ali su takođe predmet zloupotreba da se dobije pravo prečeg zakupa čak i kad nisu u funkciji", objašnjava Antić.
 
A sa pravom prečeg zakupa idu privilegije, nema slobodne borbe na tržištu, zakupci za manje para uzimaju kvalitetniju zemlju, koju najčešće protivzakonito daju u podzakup paorima. Upravo zbog takvog aljkavog gazdovanja državnim zemljištem godinama se više od 200 miliona evra godišnje slivalo u privatne džepove, podsećaju u Mreži za restituciju.
 
Ništa manje zloupotrebe nisu ni sa poslovnim prostorima, a ubedljivo najgora je situacija sa građevinskim zemljištem. Ono se godinama sistematski ne popisuje, a ne samo da se koristi, već se njime i trguje. Kako navode u Mreži za restituciju, reč je o milijardama evra koje izlaze iz Srbije.

Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak