Irska formula za škotski bregzit

Politika 05.12.2017 13:38
Irska formula za škotski bregzit


Ako Severna Irska ostane deo evropskog tržišta i nakon izlaska Britanije iz unije i vlada u Edinburgu će tražiti istu šansu



Ako mogu oni, možemo i mi – kaže Škotska, pozivajući se na irski slučaj koji bi mogao da bude rešen tako što bi nakon bregzita granični prelazi između Republike Irske i Severne Irske ostali otvoreni, bez carina i bilo kakvih ograničenja na promet roba, kapitala i ljudi. Želja škotske vlade je i da Škotska ostane deo zajedničkog evropskog tržišta nakon što se Velika Britanija odvoji od Evropske unije.

Ako bregzit na granicama između dve Irske, kojih ima čak 275, zacrta čvrstu podelu između EU i Ujedinjenog Kraljevstva, Dablin će ostati izolovan. Biće najveća žrtva bregzita. Tamošnja vlada će učiniti sve da i ubuduće kompanije iz Republike Irske mogu da iskoriste otvorene granične prelaze i da bez carina, preko širokih britanskih puteva i kroz tunel ispod Lamanša, stižu do Francuske.

Učiniti sve znači da je njihov premijer Leo Varadkar spreman da sredinom decembra u Briselu uloži veto – kada članice EU koje ga jednoglasno podržavaju budu glasale o otključavanju pregovora o trgovini sa Londonom. Irska vlada čvrsta je u stavu da će britanskoj vladi „spustiti rampu” na početak najvažnijih pregovora koje je čekaju – o trgovinskim vezama sa unijom – ako napismeno ne bude garantovala da rampama neće odvojiti Severnu Irsku.

Dablin bi, dakle, bio zadovoljan ako severnoistočni deo irskog ostrva, koji je u sklopu Ujedinjenog Kraljevstva, postane izuzetak tako što će ostati u jedinstvenom evropskom tržištu i carinskoj uniji. Ali, i Škotska želi da bude izuzetak kao Severna Irska. Smatraju da i oni treba da budu deo ovog paket aranžmana, pogotovu ako se uzme u obzir da su na prošlogodišnjem referendumu rekli da žele da ostanu u uniji.

Škoti su, stoga, ozbiljno zagledani u irsku budućnost koja bi ih mogla dovesti u nezavidan položaj.

Majk Rasel, ministar zadužen za bregzit iz Škotske nacionalne partije, kaže da bi, poput Belfasta, trebalo da dobiju istu šansu.

„Ako bi Severna Irska ostala deo jedinstvenog tržišta i carinske unije, to bi bila idealna situacija da i mi ostanemo njen deo. Ako se ovo rešenje primenjuje negde drugde, verujemo da imamo pravo da pitamo možemo li se i mi pridružiti”, kaže Rasel „Ajriš tajmsu”.

Ovaj oštar protivnik bregzita kaže i da su delegirane vlasti u Edinburgu, Belfastu i Kardifu skrajnute dok konzervativna britanska vlada pogrešno vodi pregovore na „prilično zapanjujuće načine”.

„Ovo su praktični problemi koje treba rešiti, a mi nismo za pregovaračkim stolom”, ocenjuje Rasel i dodaje da je London ideološki podeljen oko sudbonosnog pitanja.

„Kompleksno razbijanje odnosa Britanije i unije ima ozbiljne posledice po budućnost svih ostrvskih vlada, a ipak oni koji govore u naše ime ne shvataju da im je potrebno više od ideje na stolu”, kaže škotski ministar.

Njegova i ujedno vodeća partija u Škotskoj zalaže se za to da ostanu u prostoru bestarifnog trgovanja i tržištu koje primenjuje slobodu kretanja roba, kapitala i ljudi. Na njihovim ostrvima, recimo, u narednih pet godina penzionisaće se 80.000 od 250.000 radnika. Ovu radnu snagu, kažu, ne mogu nadomestiti bez značajnih migracija.

Škotska nacionalna partija zalaže se i za drugi referendum o nezavisnosti, a irski scenario mogao bi dodatno podstaći škotsko biračko telo da glasanjem vrati nezavisnost koju su 1707. godine izgubili utopivši se u britansku kraljevinu. Podsećajući na to da je ostalo manje od 500 dana do razlaza od EU, Rasel je ubeđen da će u nekom trenutku njegovi zemljaci glasanjem o odvajanju od Velike Britanije morati da biraju između konačnog ishoda bregzita i članstva u EU.

„Vreme je da to uradimo kada znamo koji je izbor”, zaključuje ministar za irski list.

London navodno spreman da plati 60 milijardi evra za napuštanje EU

Mišel Barnije, koji u ime Evropske unije pregovara sa Londonom o razlazu, nagovestio je da bi uskoro trebalo da saopšti detalje o finansijskim uslovima povlačenja Ostrva iz EU. Barnije nije komentarisao medijske navode o ponudi Londona da plati 60 milijardi evra, ali je Rojtersu rekao da bi kroz nekoliko dana trebalo da stave tačku na ovu temu. U međuvremenu je „Dejli telegraf”, pozivajući se na neimenovane izvore, objavio da je postignut dogovor o brakorazvodnom računu u iznosu od 60 milijardi evra. Ovom temom  bavili su se i drugi ostrvski mediji navodeći različite iznose u rasponu od 45 do čak 100 milijardi evra.  


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak