Хрватска усвојила Закон о бранитељима, Србија агресор и могуће последице

Дневник 05.12.2017 11:54
Хрватска усвојила Закон о бранитељима, Србија агресор и могуће последице


Хрватски Сабор усвојио је за Србију спорни Закон о правима хрватских бранитеља из Домовинског рата, чији је првобитни текст пре само два месеца изазвао бурна реаговања политичких представника Срба у Хрватској, али и званичника у Србији због формулације да су "агресију на Хрватску извршиле Србија, Црна Гора, ЈНА и паравојне јединице из БиХ, уз помоћ великог броја припадника српске националне мањине у Хрватској".



Закон је усвојен са нешто коригованим текстом, јер су из њега избачене „паравојне јединице из БиХ", а формулација „велики број припадника српске националне мањине у Хрватској" замењена са „дијелом српског пучанства у Републици Хрватској".

Али, мимо те разлике, текст Закона практично је усаглашен са Декларацијом о домовинском рату, којом се, поред осталих, Србија означава као агресор. 

У Декларацији, донетој 2000. године, пише да су на „Републику Хрватску оружану агресију извршиле Србија, Црна Гора и ЈНА с оружаном побуном дијела срп­ског пучанства у Републици Хрватској. " 

Закон о бранитељима је усвојен само дан након изрицања пресуде "Прлићу и другима", када је генерал Слободан Праљак попио отров, па је то, вероватно, разлог што је некако неприметно у јавности прошло - да међу петнаест гласова против усвајања овог закона није било гласова представника Самосталне демократске српске странке (ССДС). 

Тројица саборских заступника из редова ове странке, која подржава владу Андреја Пленковћа - Милорад Пуповац, Борислав Милошевић и Драгана Јецков су, наиме, били уздржани, а из њихове заступничке групе, није упућен ниједан амандман на текст Закона, што је Танјугу потврдио Борислав Милошевић. 

"Нисмо поднели ниједан амандмнан, а закон је усвојен са 93 гласа", рекао је Милошевић, не желећи да коментарише како је дошло до тога да се ССДС не успротиви и да практично прећути доношење закона, на који су, само пре два месеца, имали оштре замерке и око њега дигли приличну буру. 

Милорад Пуповац, лидер ССДС и председник Српског националног вијећа је тада оценио да је текст закона споран из више разлога и да се уводе елементи ратне реторике, што је, како је рекао, лоше за међудржавне односе Хрватске и Србије. 

"Тај закон стигматизује већи део Срба у Хрватској, има негативне политичке и правне консеквенце и додатно отвара сукобе између Хрватске, Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе, пошто поново отвара питање о узроцима и последицама рата, објашњавао је Пуповац. 

А зашто нису били против, када је закон био на гласању, Пуповац је објаснио за РТС речима да и бити уздржан може значити - бити против:

"Нарушава се ионако тешко стечено и крхко поверење настало након ратног распада заједничке државе. И, с друге стране, ограничава се могућност да се несметано и слободно расправља о томе шта се догађало. Ми смо у тим околностима одлучили да не подржимо тај закон тако што ћемо бити суздржани - зато што и суздржан може значити против", рекао је Пуповац из СДСС-а. 

На текст Закона о бранитељима, чији један члан говори о агресији Србије и дела српских становника у Хрватској, реаговао је и председник Србије Александра Вучић упозоравајући да он не доприноси добросуседским односима Хрватске и Србије. 

„Таква дефиниција и уношење у законе... то је за Србе веома тешко, то је за нас изузетно тешко. Замолићу и представнике ЕУ да разговарају са њима, ако уопште буду желели било кога да чују. У сваком случају, с наше стране постоји добра воља да ствари решавамо на најбољи могући начин, добросуседским односима“, рекао је раније Вучић. 

Закон је, међутим, усвојен, и то у атмосфери када Странка Нова љевица и Иницијатива младих Хрватске траже од хрватских власти да повуку Декларацију о Домовинском рату.

Они то, додуше, траже због пресуда руководству Херцег Босне која, како сматрају, баца другачије светло на "службене истине о дјеловању Туђманове политике у БиХ", али, у сваком случају у атмосфери у којој се преиспитују и карактер рата у Хрватској и улога Хрватске.

Закон о бранитељима би, овакав како је усвојен, могао послужити као основ Хрватској да тражи од Србије, коју у закону идентификује као агресора, исплату ратне одштете.

Наиме, на то упућује чињеница да су, управо након реакције председника Александра Вучића на текст закона, у коме се Србија оптужује за агресију, три најјаче хрватске странке - ХДЗ, СДП и Мост - су запретиле да ће блокирати улазак Србије у Европску унију све док им наша држава не исплати чак 40 милијарди евра ратне одштете.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak