Smisao i značaj Božićnog posta

Koreni 05.12.2017 21:38
Smisao i značaj Božićnog posta


Vernici Srpske pravoslavne crkve 28. novembra počinju šestonedeljni Božićni post kojim se pripremaju za proslavu najradosnijeg hrišćanskog praznika - rođenje Isusa Hrista - Božića.



Božićni post ili Mala četrdesetnica traje od 28. novembra do pričešća vernika na božićnoj liturgiji, 7. januara i podrazumeva uzdržavanje od mrsne hrane, ali i loših dela i zlih misli.

Post za pravoslavne hrišćane je temelj naše vere, spasonosno sredstvo koje nam pomaže na putu ka spasenju.

Hrišćanski post je uveden po uzoru na Isusa Hrista, koji je 40 dana proveo u pustinji u postu i molitvi i, prema Starom zavetu, dao zapovest Jevrejima da poste, jer će i njegovi učenici postiti.

S obzirom da se nalazimo na početku svetog Božićnog Posta, u prilogu donosimo Pravila posta.

Uvodnu reč napisao je Njegovo Preosveštenstvo Episkop Artemije.

Treba naglasiti da je u Srpskoj Crkvi sve prisutnija tendencija ukidanja posta „na vodi“, te predstavljanja posta „na ulju“, ili čak posta sa „ribom“, kao jedinog tj. ujedno i najstrožijeg posta.

Uvodna reč

Život Pravoslavnog hrišćanina jeste i treba da bude „Život u Hristu“. Jer je On sam rekao: „Ja sam put, istina i život“. On je „Prvorođeni svake tvari“. On uvek i u svemu Prvi. On – Jedinorodni Sin Božiji, a mi – Njegova „mala braća“, koje je On usinio Ocu svome. On je sve učinio za nas: uništio greh, satro đavola, pobedio smrt. I ljudima darovao – život večni. I sve te pobede, i sve te darove predao nama. Samo pod jednim uslovom: da ih mi prihvatimo svojom slobodnom voljom. Da ono SPASENjE koje je Gospod izvršio svojim podvigom na zemlji za sve ljude, učinimo svojim, svojom slobodnom voljom i svojim ličnim podvigom.

Taj PODVIG, koji Gospod od nas očekuje, i kojim mi „usvajamo“ svoje spasenje, to i jeste – naš „život u Hristu“. Da činimo što je On činio, da živimo kao što je On živeo, da prođemo put koji je On proputio. To je put slobodnog idenja za Hristom kroz ceo naš život.

Prvi podvig koji stoji pred čovekom, jeste ispunjenje PRVE zapovesti Božije koju je Bog dao našim Praroditeljima još u Raju: „Od drveta poznanja dobra i zla ne jedite…“. A to je, ništa drugo do zapovest O POSTU. Adam tu zapovest nije održao i isteran je iz Raja. U narušavanju PRVE zapovesti o POSTU jeste i PRVI greh. Zato i PRVI podvig čoveka, kojim treba da ispravi i isceli prvi prestup, jeste – DRŽANjE POSTA. Potrebu, značaj i smisao POSTA pokazao je Gospod Isus Hristos svojim četrdesetodnevnim postom u pustinji, pa tek onda dao zapovest svojim sledbenicima, rekavši: „Ovaj zli rod (đavolski) ničim se ne može isterati, osim molitvom i postom“. POST je, dakle, PRVA neophodnost na putu našeg spasenja.

A šta je post?

Post za Pravoslavnog hrišćanina jeste jedno od neophodnih sredstava koji mu pomažu u izgrađivanju svoga spasenja „sa strahom i trepetom“. Nikako cilj sam po sebi i sam za sebe. Post je u suštini UZDRŽAVANjE od izvesne hrane na neko vreme radi dostizanja višeg stepena duhovnog saznanja i uzrastanja. O postu se ne malo govori i u Starom i u Novom Zavetu, što pokazuje da je post BOŽANSKA ustanova i odredba. Mnogobrojni plodovi POSTA navedeni su u Svetom Pismu, ali i u istoriji Crkve za dve hiljade godina. Otuda Sveta Crkva Pravoslavna POST smatra kao vrlo važnu i značajnu ustanovu za duhovni život svojih članova i kao moćno sredstvo za postizanje punog naznačenja (spasenja kao oboženja) koje je Bog postavio pred svakog od nas kao krajnji cilj. Post nas približava anđelima, post ukroćuje telo da bi duša živela, dok ugađanje telu – ubija dušu. Postom se čistimo od strasti, koje se razvijaju ugađanjem telu.

Telesni, pak, post (uzdržanje od hrane) sam po sebi niti je dovoljan niti mnogo koristi. Njega mora da prati DUHOVNI POST, pod kojim se podrazumeva UZDRŽAVANjE od svakog greha, s jedne strane, i činjenje dobrih dela, posebno dela milosrđa, s druge strane. Kada posti stomak od masnih i jakih jela, onda treba i um da posti od gordih, sujetnih i grešnih misli, i srce od strastnih i pohotljivih želja, i jezik od ružnih reči i posvki, i ruke od zlih dela, i noge od krivog puta. Nije moguće deliti ova dva posta, pošto nije moguće telom biti slastoljubiv, a dušom – bogoljubiv.

Samo takav post i telesni i duhovni ima veliku vrednost pred Bogom. On, udružen sa MOLITVOM, predstavlja, po svetim Ocima, dva krila kojim se uznosimo na nebo. Post i molitva su dva najjača sredstva u borbi protiv svakog greha i svakog đavola (vidi: Mt. 17, 21). To i jeste razlog da u ovu ANTOLOGIJU MOLITAVA unesemo i ovaj osvrt o POSTU, u kome navodimo vrste posta, kako po vremenu trajanja, tako i po strogosti ili načinu uzdržanja.

POJMOVI POSTA

POST – u najužem smislu reči znači: potpuno uzdržavanje od bilo koje vrste hrane na neko vreme (Post Gospodnji od četrdeset dana, post Mojsija na Sinaju takođe četrdeset dana. Danas, hrišćani takav post praktikuju prva tri dana Velikog i Časnog Posta – Trimirje, i na Veliki Petak).

Uzimanje bilo koje hrane, pa i posne, već se smatra UBLAŽAVANjEM posta. To „ublažavanje“ ima nekoliko kategorija:

1. Suhojedenje, STROGI POST – podrazumeva uzimanje „suve hrane“ (hleba i vode) jedanput na dan, i to u „deveti čas“ odnosno oko 3 sata posle podne.

2. Post na VODI, kada jedemo jela kuvana na vodi (ili pečena) bez ULjA, dva-tri puta dnevno (takav je post kada se pripremamo za Sveto Pričešće), naziva se UBLAŽAVAJUĆI POST.

3. Kada je dozvoljeno jesti jela spremana na ULjU i piti VINO, to se naziva RAZREŠENjE POSTA.

4. Ima dana tokom posta kada je RAZREŠENO jesti i ribu. To je najblaži način posta. (Sve što je preko toga, jaja, mlečni proizvodi, meso – NIJE POST).

Vrste razrešenja posta su četiri:
a) Razrešenje „na sve“,
b) Razrešenje „na jaja i mlečne proizvode“,
v) Razrešenje „na ribu“, i
g) Razrešenje „na vino i jelej – ulje“.
Treba ipak naglasiti da, i pored ustanove određenih dana i perioda posta od strane Crkve („akrivija“ = tačnost), regulisanje pitanja POSTA za svakog hrišćanina posebno, ostavlja se rasuđivanju njegovog duhovnog oca. Ponekad se postupa sa snishođenjem („ikonomija“ = prilagodljivost) prema slabosti čoveka i prema meri svakoga na korist svake duše.

A. Kada postimo

1. Sredom i Petkom – (na vodi) – preko cele godine, sem izuzetaka kada je i u te dane post razrešen.

2. Velika Četrdesetnica, od Čistog Ponedeljka do Lazareve Subote – na vodi (osim subote i nedelje, kada se dozvoljava ulje i vino) U sredu i četvrtak Pete sedmice Velikog Posta razrešava se na „ulje i vino“

3. Velika Sedmica – na vodi.

4. Post svetih Apostola, od ponedeljka, posle Nedelje Svih Svetih, pa do 28. juna (po starom kalendaru). Uzdržanje od mesa, jaja i mlečnih proizvoda (ponedeljkom, utorkom i četvrtkom razrešava se na ulje i vino, a subotom i nedeljom na ribu, ostalim danima na vodi).

5. Gospojinski post, od 1. do 14. avgusta (po starom kalendaru) – na vodi (osim subote i nedelje, kada se razrešava na ulje).

6. Božićni post – od 15. novembra do 24. decembra (po starom kalendaru).

a) Od 15. novembra do 17. decembra, uzdržavamo se od mesa, mlečnih proizvoda i jaja (ponedeljkom, utorkom i četvrtkom razrešava se na ulje i vino, a subotom i nedeljom na ribu, ostalim danima na vodi).
b) Od 18. do 24. decembra, biva razrešenje samo na ulje i vino (uvek sem srede i petka).


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak