Memorandum SANU - tačka ili zarez na ideju o Velikoj Srbiji

N1info, Igor Košut 28.11.2017 12:23
Memorandum SANU - tačka ili zarez na ideju o Velikoj Srbiji


Trideset godina nakon što se pojavio, Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti predmet je ozbiljnih polemika. U SANU je predstavljena knjiga ''Memorandum - 30 godina posle'', koju njeni autori vide kao stavljanje tačke na priču o tome da je dokument zapravo širio ideju Velike Srbije. Za kritičare Memoranduma to je, međutim, samo zarez.



Memorandum SANU i danas se različito čita. Jedni u njemu vide zagovaranje očuvanja, drugi rušenja Jugoslavije. Jedni smatraju da je ukazao na krizu socijalističkog društva, drugi da je otvorio put za bujanje srpskog nacionalizma. Za akademike koji su ga pisali taj dokument trebalo je, kažu, da skrene pažnju na neravnopravan položaj srpskog naroda u tadašnjoj državi.

"Akademija se tada ponela kao prava nacionalna, naučna institucija koja je znala da proceni vreme i događaje i koja je znala da ponudi izlazak iz krize, ali nažalost nisu bili dorasli oni u Srbiji, a naravno i oni van nje, iz regiona koji su hteli da ruše Jugoslaviju, da shvate suštinu memoranduma, nego su sve iskrivljavali onako kako im je u tom trenutku odgovaralo", izjavio je Vasilije Krestić, akademik i jedan od autora Memoranduma.

Jedan od tadašnjih dopisnih članova SANU Mirko Simić suštinu je, kaže, dobro shvatio. Zato je sa grupom svojih kolega pokušao da pobije tezu o ugroženosti srpskog naroda u SFRJ, ograđujući se od Memoranduma.

"To je bio jedan dokumenat rata, kako je Pavle Savić to definisao, da je to bila tempirana bomba za rušenje Jugoslavije, za razliku od nešto docnije objavljenog apela za mir 18-torice akademika koji su bili za mir i očuvanje svega što je moguće da to bude upereno protiv rata", rekao je Simić.

Nezadovoljan time što rukovodstvo Akademije nikada nije odgovorilo na njegova pitanja o tome zašto je dozvoljeno pisanje Memoranduma i zašto nije pokrenuta inicijativu za zaustavljanje rata, Simić je 1995. izašao iz SANU.

Današnje rukovodstvo poručuje da ta institucija ne može da odgovori na sva pitanja i intrige vremena, od kojih kao ključnu vide to zašto je u javnost 1986. pušten zapravo nedovršen tekst Memoranduma, koji nikad i nije prihvaćen kao zvaničan dokument SANU.

"Trideset godina kasnije SANU ima neizbežnu obavezu da ukaže na izvesne činjenice i sa sebe strese 'istočni greh' jednog zloupotrebljenog dokumenta. Polazim od načelnog stava da je SANU imala i ima prava da se izjasni o ključnim pitanjima u sredini u kojoj deluje, po cenu da bude napadana, pa kako se i nameravalo ukinuta", izjavio je predsednik SANU Vladimir Kostić.

Iako smatra da je sadašnja generacija SANU dužna da se prema svemu vezanom za Memorandum odredi, Kostić smatra da je suvišno bilo koga ubeđivati u to da je Akademija iskreno posvećena osvajanju demokratije i slobode i ljudskih i gradjanskih prava.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak