Srpski izvoz kreće nizbrdo

Politika 22.11.2017 17:31
Srpski izvoz kreće nizbrdo


Rast cene energenata, povećanje privatne potrošnje, veći priliv stranih investicija, loša poljoprivredna godina i jačanje dinara uticaće na povećanje uvoza



Postoji najmanje pet razloga zašto će sledeće – 2018. godine srpskim izvoznicima, kola krenuti nizbrdo. Posle nekoliko dobrih godina, čini se, da će se neki pozitivni tokovi u spoljnoj trgovini preokrenuti. Lazar Šestović, glavni ekonomista Svetske banke u Srbiji, podseća da je poslednjih nekoliko godina izvoz rastao brže od uvoza, pa je i jaz u spoljnoj trgovini značajno smanjen.

– Sledeća godina može biti tačka zaokreta u kojoj će uvoz ponovo početi da raste brže od izvoza – upozorava Šestović.

Da ne bude zabune, Srbija je uvozno orijentisana privreda, što znači da je uvoz veći od izvoza. Samo u toku prošle godine, naš ukupan uvoz iznosio je 17,38 milijardi evra, dok je izvoz bio 13,42 milijarde evra. Međutim, pozitivno je bilo to što je uvoz rastao sporije od izvoza pa se spoljnotrgovinski deficit iz godine u godinu smanjivao. Tako je, na primer, uoči izbijanja svetske finansijske krize, deficit spoljne trgovine iznosio 26 odsto, da bi na kraju prošle godine pao na svega 11,6 odsto. Naznake preokreta pozitivnog trenda u spoljnoj trgovini, vide se još u toku ove godine. Zaključno sa septembrom, ukupan uvoz iznosio je 12,7 milijardi evra, što je za milijardu više nego u istom periodu prošle godine.

Postoji nekoliko razloga zašto sledeća godina može biti prelomna za uvozno-izvoznu statistiku. Lazar Šestović, iz Svetske banke, ističe da će planirani rast privatne potrošnje (odnosno najavljeno povećanje plata i penzija) u većoj meri stimulisati rast uvoza.

– Rast privatne potrošnje obično se u uvozno orijentisanim ekonomijama prelije na rast uvoza, jer se tim novcem zamene neki kućni aparati, kupe automobili ili neka druga roba iz uvoza – ističe Šestović i dodaje da će to automatski umanjiti rast srpskog izvoza.

Drugi uzrok usporavanja rasta izvoza, Šestović vidi u rastu cena energenata. Tokom proteklih nekoliko godina cene energenata su padale, pa je Srbija izdvajala mnogo manje novca, nego ranije, za uvoz nafte ili gasa, na primer.

– Sa rastom cena energenata počeće značajnije da raste i ukupan uvoz – upozorava Šestović.

Treći razlog za zaokret tokova u spoljnoj trgovini Šestović vidi u tome što dogodine nećemo moći da računamo na rast izvoza hrane, što je ranijih godina bio slučaj.

– Uzrok tome je loša poljoprivredna godina, odnosno to što su vremenski uslovi ove godine značajno smanjili poljoprivrednu proizvodnju. Najveći pad od čak 32,5 odsto zabeležen je u proizvodnji kukuruza – ističe Šestović.

I proizvodnja pšenice je 8,7 odsto niža u odnosu na prethodnu godinu, dok je proizvodnja šećerne repe manja za oko 15 odsto. To znači da dogodine poljoprivredne proizvode nećemo moći da izvozimo. Naprotiv, možda ćemo morati da uvozimo hranu, upozorava naš sagovornik.

Kao četvrti razlog koji tokom 2018. godine može da utiče na povećanje uvoza Šestović vidi strane investicije. Prema podacima Ministarstva privrede, priliv stranih investicija ove godine iznosi 1,2 milijarde evra.

– Reč je o značajnom iznosu. Ali, strani investitori, koji dolaze kod nas, obično imaju veliku uvoznu komponentu u proizvodnji. Oni se ređe povezuju sa lokalnim preduzećima, već robu češće uvezu od već postojećih dobavljača koji se nalaze van granica naše zemlje – sumira naš sagovornik.

Postoji još jedan peti razlog koji Šestović nije spomenuo, a koji destimuliše izvoz, a stimuliše uvoz. Reč je naravno o kursu.

Jak dinar u Srbiji, kao uvozno orijentisanoj ekonomiji, pogoduje uvoznicima, dok njegovo slabljenje ide u prilog izvoznicima. Početkom ove godine izvoznik koji je svoju robu u inostranstvu prodao za jedan evro u Srbiji je taj novac mogao da zameni za 123,8 dinara. Na kraju oktobra isti privrednik koji isti proizvod u inostranstvu prodaje po istoj ceni zaradio je manje (119,28). Uvoz je, sa druge strane, postao isplativiji.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak