Po­bed­nič­ke da­me i ve­ra u moć fil­ma

Politika 09.11.2017 14:41
Po­bed­nič­ke da­me i ve­ra u moć fil­ma


Na­gra­de „Ro­ber­to Ro­se­li­ni” Eli­za­ve­ti Sti­šo­voj i Kloe Žang, a na­gra­da „Fej Mu” Vi­vi­jan Ču za naj­bo­lji film na ki­ne­skom je­zi­ku



Po­sle se­dam ča­rob­nih fe­sti­val­skih da­na i no­ći, kva­li­tet­nih film­skih pro­jek­ci­ja u no­vo­i­zgra­đe­nom hra­mu fil­ma re­zul­tat ta­ko­zva­nog nul­tog iz­da­nja me­đu­na­rod­nog „Pri­kri­ve­ni ti­gar, skri­ve­ni zmaj” Pin­gjao fe­sti­va­la sa­da je već po­znat. Glav­ne fe­sti­val­ske na­gra­de za svo­je hra­bre i sna­žne eg­zin­sten­ci­ja­li­stič­ke fil­mo­ve od­ne­le su čak tri re­di­telj­ske da­me – Ru­ski­nja Eli­za­ve­ta Sti­šo­va, Ki­ne­ski­nja na ra­du u Ame­ri­ci Kloe Žang i Ki­ne­ski­nja Vi­vi­jan Ču.

Na­gra­du „Ro­ber­to Ro­se­li­ni” za naj­bo­lji film u Pin­gjau na ve­li­koj sce­ni pod otvo­re­nim ne­bom pe­to­čla­ni ži­ri – u či­jem su ra­du uče­stvo­va­li in­dij­ski, ki­ne­ski i ja­pan­ski sce­na­ri­sti i pro­du­cen­ti, ali i evrop­ski re­di­te­lji Alek­sej Ger­man ju­ni­or i Ar­no De­ple­šen, uru­čio je Eli­za­ve­ti Sti­šo­voj za film „Pla­ni­na Su­lej­man” ru­sko-kir­gi­ske pro­duk­ci­je. Ovaj film, ina­če ura­đen sa ve­li­kim en­tu­zi­ja­zmom i stvar­nom fa­sci­na­ci­jom za ne­ve­ro­vat­ne a auten­tič­ne li­ko­ve, osvo­jio je sr­ca i ži­ri­ja ki­ne­ske pu­bli­ke (55 iza­bra­nih gle­da­la­ca), pa ta­ko i na­gra­du „Iz­bor gle­da­la­ca”.

Ina­če, „Pla­ni­na Su­lej­man” je de­bi­tant­ski du­go­me­tra­žni igra­ni film Sti­šo­ve, ko­ja je stu­di­je fil­ma za­vr­ši­la u Mo­skvi i do sa­da je sa uspe­hom sni­mi­la tri krat­ka fil­ma. U Pin­gjau joj je uz na­gra­du ko­ja no­si ime le­gen­dar­nog ita­li­jan­skog re­di­te­lja Ro­se­li­ni­ja, kao jed­nog od uzo­ra ki­ne­skog auto­ra i fe­sti­val­skog osni­va­ča Đa Žang­kea, pri­pao i nov­ča­ni iz­nos od de­set hi­lja­da ame­rič­kih do­la­ra za na­red­ni film ko­ji će sni­mi­ti. Ova­kav uspeh na fe­sti­va­lu Eli­za­ve­ta Sti­šo­va je za­slu­ži­la, jer nje­no de­lo ni­je sa­mo vred­no zbog istin­ske du­bi­ne emo­ci­ja, već i zbog re­di­telj­ki­nog du­bo­kog uve­re­nja u moć fil­ma.

Sti­šo­va je gle­da­o­ce fil­ma po­ve­la na neo­bič­no pu­to­va­nje kroz se­o­ske pre­de­le Kir­gi­sta­na, za­jed­no sa svo­jim li­ko­vi­ma – sa Ka­ra­ba­som, nje­go­ve dve že­ne i od smr­ti tek otrg­nu­tim si­nom. Te­žak je ži­vot, te­ške su i okol­no­sti nji­ho­vog pla­nin­skog ži­vo­ta, pa oči­gled­ne la­ži po­sta­ju je­di­ni na­čin stva­ra­nja isti­ne. Ka­ra­bas je sta­vljen pred te­šku di­le­mu: od­re­ći se te­žač­kog pla­nin­skog ili očin­skog ži­vo­ta, a sve to u pej­za­ži­ma kir­gi­stan­ske pla­ni­ne Su­lej­man u sa­mom cen­tru drev­nog Pu­ta svi­le. Pla­ni­ne po­zna­te kao Su­lej­ma­nov pre­sto (Taht-i- Su­le­i­man), je­di­ne svet­ske ba­šti­ne u Kir­gi­sta­nu pod za­šti­tom Une­ska, me­sto u ko­jem je pre­ma ve­ro­va­nji­ma sa­hra­njen kralj So­lo­mon (nje­gov mu­sli­man­ski na­ziv je Su­lej­man). Upra­vo tu se od­vi­ja neo­bič­na film­ska dra­ma ko­ja kao da je is­trg­nu­ta stra­ni­ca iz ka­kvog ro­ma­na Do­sto­jev­skog. Sa­mo što Eli­za­ve­ta Sti­šo­va ba­ra­ta i hu­mo­rom ko­ji je utka­la u dram­sku tek­stu­ru, po­štu­ju­ći kir­gi­sku kul­tu­ru i drev­ne obi­ča­je, po­se­žu­ći i za drev­nom po­e­mom Ma­nas...

Na­gra­du „Ro­ber­to Ro­se­li­ni” za naj­bo­lju re­ži­ju (i pet hi­lja­da do­la­ra za na­red­ni film) osvo­ji­la je Kloe Žang za film „Ja­hač”, za ko­ji je ove go­di­ne i u Ka­nu osvo­ji­la i glav­nu na­gra­du u pro­gra­mu „15 da­na auto­ra”. A ovo je tek dru­gi du­go­me­tra­žni film Žan­go­ve, u ko­jem je ona opet po­ka­za­la i svo­je spi­sa­telj­ske i svo­je re­di­telj­ske spo­sob­no­sti, kao i ta­le­nat za uoča­va­nje i pla­si­ra­nje fi­nih, ma­lih de­ta­lja iz stvar­nog ži­vo­ta. Njen film „Ja­hač” je lir­ski por­tret ju­na­ko­vog ži­vo­ta po­sle ro­dea, a ju­nak je mla­di ro­deo-ja­hač ko­ji se po­sle te­ške po­vre­de gla­ve bo­ri za op­sta­nak. Ovo je i pri­lič­no pre­ci­zan grup­ni por­tret ame­rič­kog na­či­na ži­vo­ta iz­van do­bro po­zna­tih me­tro­po­la. I film autor­ke ko­ja i po­štu­je, vo­li i sla­vi ži­vot...

Za naj­bo­lji film na ki­ne­skom je­zi­ku, na­gra­du „Fej Mu” su­per­i­or­no je osvo­ji­la Vi­vi­jan Ču za film „An­đe­li no­se be­lo”, ko­ji je i je­se­nas u Ve­ne­ci­ji bez sum­nje bio je­dan od naj­bo­ljih fil­mo­va. U ovom svom vi­zu­el­no moć­nom fil­mu na te­mu od­ra­sta­nja de­voj­či­ca u sa­vre­me­noj Ki­ni, Vi­vi­jan Ču je po­ka­za­la svu sup­til­nost i sna­gu svo­je re­ži­je, otva­ra­ju­ći pro­stor za kva­li­tet­nu glu­mu (ve­ći­nom) ne­pro­fe­si­o­nal­nih glu­mi­ca, po­ka­zu­ju­ći i ve­šti­nu do­sti­za­nja uni­ver­zal­nog pla­na upr­kos po­što­va­nju ki­ne­ske spe­ci­fič­no­sti.

Film „An­đe­li no­se be­lo” uka­zu­je na to da bi Vi­vi­jan Ču mo­gla da ima u bu­duć­no­sti zna­čaj­nu re­di­telj­sku ka­ri­je­ru i da sto­ji ra­me uz ra­me sa svo­jim slav­nim pret­hod­ni­ci­ma – sve sa­mim mu­škar­ci­ma. I u tom smi­slu je fe­sti­val u Pin­gjau is­pu­nio svo­ju mi­si­ju ot­kri­va­nja i mla­dih ki­ne­skih i mla­dih svet­skih auto­ra. Na­gra­đi­va­nje čak tri že­ne sa­mo je do­dat­ni ko­rak una­pred. U bu­duć­nost ra­zno­rod­ne, a već du­go i na svet­skom pla­nu ve­o­ma zna­čaj­ne, ki­ne­ske ki­ne­ma­to­gra­fi­je...


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak