Lamar Odom – smrt, droga i borba sa duhovima prošlosti

B92 07.11.2017 15:55
Lamar Odom – smrt, droga i borba sa duhovima prošlosti


Pesma koja najbolje opisuje njegov život jeste ona od Kurtisa Džejmsa Džeksona III, čoveka poznatijeg pod alijasom 'pola dolara' – "When it rains it pours" (Kada kiša pada, onda lije).



Ipak, imajući u vidu sve okolnosti koje su obeležile njegov život, ali i odluke koje je donosio i poteze koje je vukao, možda je on to bolje opisao citirajući čuvenog američkog muzičara Rika Džejmsa.

"Kokain je paklena droga".

Rođen je i odrastao u jamajkanskom kvartu u Kvinsu (South Jamaica, Queens), jednom od najopasnijih i najozloglašenijih kada je Njujork u pitanju, istom onom u kom je spomenuti '50 cent' upucan čak devet puta.

Otac Džo bio je težak heroinski zavisnik, pa je uglavnom vreme provodio za majkom Keti, ali ga je ona napustila kada je imao samo dvanaest godina – izgubivši bitku sa rakom debelog creva. Kako je otac većinu vremena provodio na sumnjivim mestima, sa sebi sličnima, uvek u potrazi za brzim, najčešće ilegalnim novcem i narkoticima, brigu o njemu preuzela je baka Mildred Merser, majčina majka.

Upravo je Mildred i najzaslužnija što je, pre svega, uspeo da ostane živ i završi školu, ali i da postane profesionalni košarkaš. Uspela je da ga usmeri tako da ostane u školi, a ne na ulici, dok mu je svojim potezima ukazivala kako bi trebalo da postupa kroz život. Odgajila je petoro dece i vratila se u školu u petoj deceniji života, kako bi sa 56 diplomirala.

Međutim, njena smrt 2003. godine predstavljala je novi, ogroman udarac, a šta tek reći za iznenadnu smrt šetomesečnog sina Džejdana svega tri godine kasnije? Ili za ubistvo mlađanog rođaka na ulicama 'Velike jabuke' 2011...

Iako mu porodica načinom vaspitanja nije dozvolila da upadne u kolotečinu afroameričkog predgrađa, već ga uz ogroman talenat načinila NBA šampionom, nije uspeo da se odupre 'duhovima iz prošlosti', kao što je to upešno činio u ranoj mladosti, kada je to i najteže. Danas se, ponovo, nalazi u grčevitoj borbi za život – iz kandži alkohola, droge i užasnog načina života, okružen svime onime što je prezirao, bez svesti i samospoznaje da li će se sutradan, ili kada već, uopšte probuditi.

"Smrt me je oduvek proganjala. Samo sahranjujem ljude, godinama unazad" – Lamar Džozef Odom.

Gubitak majke, gledano iz ove perspektive, imao je ogroman uticaj na njegov dalji put jer je utočište pronašao na lokalnom košarkaškom terenu, čuvenom 'Ozon Parku' gde se okupljala radnička klasa.

"Lamar je odrastao kao srećno i voljeno dete, iako je prežive strašne stvari, a da nije ni postao dečak. Učili smo ga da voli umesto da mrzi. Daće vam i pomoći će vam šta god mu tražili ili ga pitali. A, nikada ga nećete ćuti da priča loše o bilo kome. Nikada neću zaboraviti poslednje reči njegove mame, koje mu je uputila nedugo pred smrt – 'Budi dobar prema svima'", ispričala je Florens Odom, baka sa očeve strane porodice.

Osim tinejdžerskih bubica i ponekog manjeg incidenta, srednju školu završio je bez većih problema, dok je skautima prvi put za oko zapao sa 15 godina, najpre iz razloga jer tog leta porastao gotovo 15 centimetara.

Već tada bio je viši od dva metra. Istog tog leta, 1997, izabran je za igrača godine i člana najbolje državne petorke, dok je zajedno sa Kobijem Brajantom igrao na "Adidas ABCD" kampovima.

Upravo je posle konsultacije sa živom legendom Los Anđeles Lejkersa i jednim od najvećih takmičara ikada odlučio da ne žuri u NBA, osetivši da nije dovoljno spreman, za razliku od 'Crne mambe', pa je pokušao da ostvari svoju drugu veliku želju i postane učesnik Univerziteta Nevada.

Majka priroda dala mu je gotovo savršene atletske sposobnosti za bavljenje košarkom, dok je atraktivni i nesebični stil igre brzo pronašao mesto kod zaljubljenika u ovu igru, što je od njega napravilo jednog od najvećih talenata generacije.

Predvodio je loptu kao bek, šutirao kao profilisano krilo, kontrolišući situaciju u reketu na oba kraja terena i bio u stanju da čuva svih pet igrača iz protivničkog tima.

Ispunjavao je sve uslove i bilo je vrlo verovatno i da će zadužiti ormarić ekipe iz Las Vegasa, ali je tada na površinu izašla prva afera u kojoj je Lamar bio glavni protagonista. Čuveni časopis 'Sports Illustrated' objavio je priču koja dovodi u pitanje istinitost ACT testova, koji se polažu prilikom upisivanja koledža, posebno ističući Odomov sa osvojenih 22 od 36 poena.

Lamar Odom – smrt, droga i borba sa duhovima prošlosti

Nedugo zatim ponovo se našao na svim vestima, ponovo kao udarna informacija pošto ga je policija u 'Gradu greha' privela jer je pokušao da angažuje prostitutku.

Rezultat svega bilo je odustajanje Univerziteta koji je odmah povukao ponudu jer Lamar nije želeo da sarađuje sa zvaničnicima istrage, a cela situacija probudila je sećanja na neka mračnija vremena, zbog čega se ponovo povukao u sebe. Na kraju je završio na Rod Ajlendu 1999. godine, ali ni po koju cenu nije želeo da košarka ispašta.

Nastavio je u istom ritmu, postepeno je razvijao svoju igru, pod posebnim nadzorom Džerija Degregorija, svog srednjoškolskog trenera, odnosno kasnijeg asistenta u Nevadi, i spreman dočekao novu sezonu. Ispostaviće se šampionsku.

Prosečno je beležio 17,6 poena, 9,2 skoka i nešto više od četiri asistencije po utakmici, Remsi su postali NCAA šampioni, a on pokupio još nekoliko individualnih nagrada.

Sada je definitivno bio spreman. Samo tri meseca kasnije, kao devetnaestogodišnjak prijavio se za Draft, gde ga Los Anđeles Klipersi biraju kao četvrtog pika. U čast bake uzeo je broj sedam, kao njen srećan i omiljeni broj.

Pozornice su se godinama menjale, ali je on uvek ostajao isti, tj. – šablon je bio istovetan. Na parketu je delovao tako da ga u životu ne zanima ništa više od košarke, ali se isto nije moglo reći i za vreme u kojem nije imao loptu u rukama.

Najboljim primer jeste njegov debi među najboljima, kada je ubacio 30 poena i uhvatio 12 lopti, istovremeno uredno pušeći travu sa ortacima iz kraja. Kako krajem prošlog milenijuma u NBA to i nije bio toliki problem, iako je svima bilo jasno da više od pola lige 'duva, u prvih nekoliko godina nije imao većih problema sa čelnicima disciplinske komisije.

Ipak, dosta toga se promenilo za samo tri sezone, pa se po prvi put našao pod suspenzijom zbog upotrebe opijata, kada je bio kažnjen sa pet mečeva pauze, a samo osam meseci kasnije ponovo je sankcionisan zbog istog prekršaja – ovoga puta na mesec dana.

"Upao sam u stvari i radio nešto što nikako ne bih smeo, blejao sam, išao na žurke, konzumirao alkohol...", samokritičan je bio Odom.

Zbog svega je odigrao samo 29 utakmica te sezone, a za četiri godine kao član Klipersa beležio je 13 poena, sedam skokova i 3,8 proigravanja po susretu. U leto 2003. godine postao je ograničeno slobodan agent, uprava Klipersa nije bila voljna da mu ponudi dugogodišnji ugovor jer je već obezbedila usluge Eltona Brenda, pa je Lamar postao saigrač rukija Dvejna Vejda, Kerona Batlera i veterana Edija Džonsa u Majami Hitu.

Prijalo mu je sunce Floride, gde je stigao do svog prvog tripl-dabla u karijeri, ali i prvi put zaigrao u plej-ofu, i to posle sezone u kojoj je Hit imao svega 25 pobeda na svom kontu. Mlađani članovi 'Vreline' su sa četvrtog mesta otišli u doigravanje, potom su izbacili Nju Orleans Hornetse u trileru kroz sedam utakmica, a malo je nedostajalo i da eliminišu prve nosioce Istoka – Indijana Pejserse.

Uspeli su da se vrate na 2-2 u pobedama, Odom se posebno istakao u dve partije sa preko 20 ubačenih poena, ali to nije bilo dovoljno za Redžija MIlera, Džermejna O'Nila i drugove.

Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak