Neka vam se dobro još boljim vrati

Vesti 17.10.2017 22:33
Neka vam se dobro još boljim vrati


Uprkos zdravstvenim problemima sa kojima se u proteklo vreme suočava plemenita Slobodanka Ilić iz Pariza, ona ne zaboravlja na 45-godišnjeg Aleksandra Milićevića iz Valjeva, obolelog od neuromišićne bolesti mijastenije gravis. To samo potvrđuje koliko srce ima ova divna žena jer je ovog puta pripremila čak 10 kutija skupog leka cellcept. Darove će, kao što to često čini, poslati po svom ništa manje humanom sugrađaninu Iliji Mikiju Vujoviću, penzionisanom medicinskom radniku, koji će narednih dana stići u prestonicu



- Nedavno me je Slobodanka zvala da mi kaže da je za Aleksandra pripremila lekove i da me pita da li mogu da mu ponesem. Drage volje sam prihvatio. Kad smo se videli ispričala mi je i kakve su nju nevolje snašle, prosto srce da vas zaboli, jer osim što je nedavno ostala bez supruga, muke muči i sa zdravljem jer je bubrežni bolesnik. Često ide na dijalizu, iako joj je jedan bubreg transplantiran. Meni je uvek zadovoljstvo da pomognem kako i koliko god mogu. Narednih dana stižem u Beograd i donosim lekove. Nadam se da će Aleksandru dobro doći - rekao je našim novinarima Ilija Miki Vujović, koji je uz brojne nevoljnike od časa kada su se i "Vesti" pojavile na kioscima širom sveta.

Kako Miki nikad ne dolazi praznih ruku, to će sa našim novinarima podeliti i na čije će sve adrese uputiti još lekova, koje je obezbedio zajedno sa svojim plemenitim prijateljima. O lekovima koje je Slobodnaka pripremila, od kojih samo jedna kutija u privatnim apotekama u Srbiji košta oko 250 evra, obavestili smo i Milićeviće. Naravno, kao i uvek, nikada do sada nisu propustili priliku da se od srca zahvale dobroj Slobodanki Ilić, kao ni drugim zemljacima iz dijaspore, koji već godinama nesebično obezbeđuju ovaj preparat, čime Aleksandru produžavaju život mladom čoveku.

- Na koji način se zahvaliti toj divnoj ženi, više ni sam ne znam. Svaka reč zahvalnosti je premala za sve što je učinila i što nastavlja da čini za mene šaljući mi ovaj lek bez koga ne mogu ni dan. Na ovaj način obezbedila mi je, u bukvalnom smislu, još i do pet meseci života. Šta onda reći i poručiti? Ona je moj anđeo. Neka joj se dobro još boljim vrati. Želimo joj da što pre ozdravi na radost svih nas koji je volimo i poštujemo - rekao je u telefonskom razgovoru našim novinarima Aleksandar Milićević, koji se sa teškom bolešću bori više od dve i po decenije.

Za to vreme često je morao da bude hospitalizovan zbog slabosti mišića za disanje. Muku muči i sa dijabetesom, osteoporozom i kataraktom, zbog koje ne vidi na levo oko.

- Nažalost, za moju boljku ne postoji pravi lek, niti tretman ili operacija, koji bi otklonili sve moje muke. U poslednje vreme mi i visok šećer ne da mira. Uskoro me očekuje još jedan duži boravak u bolnici, kada budem na terapiji krvnom plazmom. To me iscrpe načisto, ali drugo rešenje ne postoji - kazao je Aleksandar.

Nije sam u svojoj muci

Zbog dugogodišnjeg lečenja, Aleksandar Milićević je često usamljen i tako reći odsečen od sveta i zbivanja u okolini.

- Kad je čovek tako dugo bolestan retko ko ostane uz njega. To je svakako razumljivo, ali, eto, tek tada čovek shvati koliko je slab jer nema na koga da se osloni onda kad mu je to najpotrebnije. Zato mi ovakva pažnja dobre Slobodanke izuzetno znači i prija saznanje da uprkos svemu, niste sami u svojoj muci - rekao je Aleksandar, koji od svoje 18. godine ni dan nije proveo bez lekova.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak