Lekoviti vazduh nad morem maljenskih bregova

Novosti 03.10.2017 16:38
Lekoviti vazduh nad morem maljenskih bregova


Mogućnosti prve srpske vazdušne banje i turističke planine otkrio je Miloš Obrenović; n Knjaz podigao prve brvnare za odmor zvane Gospodarske kolibe kraj ledenog izvora na Divčibarama



VAZDUŠNU banju na Maljenu otkrio je i prvi promovisao knjaz Miloš, koji je goneći stoku na pašu na ovdašnjem zatalasanom moru od beskrajnih pašnjaka uočio blagotvornu klimu ove valjevske planine. On je napravio i prve brvnare za odmor zvane Gospodarske kolibe kraj ledenog izvora na Divčibarama, gde je voleo da provodi leto. Baš na tom mestu je 1955. podignut Dom radnika PTT.

Knjaza je u turističkom osvajanju Maljena sledio timočki vladika Melentije Vujić, koji je podigao brvnare nazvane Vladičanske kolibe na Osečanskim barama. Kraj njih je ubrzo ustanovljen i veliki vašar na praznik Svetog Pantelije 9. avgusta, koji je docnije preseljen na Divčibare, gde se i danas održava.

Već u prvoj polovini 19. veka na maljenskom masivu više nije bilo gustih crnogoričnih šuma zbog kojih je u srednjem veku planinski venac Maljena, Povlena i Suvobora nazivan Crna Gora ili na turskom Karadag. Na iskrčenim bregovima su pasla ogromna stada koja su dovođena iz cele Srbije zbog zdrave klime i bujne trave, pa se pastiri mogu smatrati pretečom turizma i prvim promoterima aktivnog odmora.

Maljen je i danas poseban među srpskim planinama, jer se ovde još može videti pastoralna slika krava koje mirno preživaju raštrkane po blagim kosama.

Zvanično, turizam na Maljenu je začet 1925. u jednoj valjevskoj kafani. U opuštenoj atmosferi s prijateljima Nedeljko Savić, budući dugogodišnji upravnik Divčibara, izneo je ideju da se na obližnjem Maljenu stvori vazdušna banja. Za izgradnju prvog turističkog naselja odabrane su Divčibare, zaklonjene od vetrova okolnim visovima i sa tri jaka izvora dobre vode.

Osnovano je "Zdravstveno društvo Divčibare", a njegovih 28 članova je skupilo novac da kupi tri hektara zemlje na kojoj su podignute prve kućice brvnare. Ni oni nisu mogli da naslute turistički bum koji je ubrzo usledio, jer su šetnje po Maljenu, uz pecanje i kupanje u bistrim planinskim rekama, privlačile sve više posetilaca.

Već 1930. na Divčibarama je uz novi dom Zdravstvenog društva sa 11 soba i restoranom, niklo još 35 zgrada za smeštaj. Uoči početka rata 1941. na Divčibarama je bilo registrovano čak 1.116 turističkih ležajeva.

Rat je opustošio prvu srpsku vazdušnu banju u kojoj je samo jedna zgrada ostala čitava. Tek od 1949. vlada tadašnje NR Srbije proglasila je Maljen, uključujući Divčibare, turističkim mestom i predelom od republičkog značaja.

Velika preduzeća počela su da prave svoja odmarališta i hotele, a na sve strane počele su da niču ogromne vikendice, koje su danas uglavnom napuštene.

Entuzijazam, osećanje za meru i očuvanje prirode, koji su vodili utemeljivače turizma na Maljenu, nisu se ponovili. Loša urbanistička rešenja i nerešena infrastuktura doveli su do gomilanja smeća i zagađenja vode.

Cene su nerealno podizane, pa je broj turista počeo da se osipa. Planinske staze kojima su pre Drugog svetskog rata šetale hiljade izletnika danas su neobeležene. Ipak, za vikend, izlet na Maljen je i dalje veoma privlačan ljubiteljima trekinga koji su tokom cele godine najbrojniji turisti na ovoj lepoj planini beskrajnih vidika.

PAPRENE CENE

CENE u ugostiteljskim objektima na Divčibarama su visoke i van sezone, smatra većina turista. Pogled na cenovnike ispred restorana na kojima se, na primer, pileći giros reklamira po ceni od 400 dinara, a gulaš po 390 dinara odbija posetioce.


Oni radije na maloj divčibarskoj pijaci kupuju kvalitetne domaće suhomesnate proizvode i degustiraju ih u prirodi

Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak