Zanimljive lokacije severne Amerike

Opušteno.rs 28.09.2017 22:34
Zanimljive lokacije severne Amerike


Izdvajamo zanimljive lokacije koje ne treba propustiti ukoliko se nalazite u Severnoj Americi. O mnogim lokacijama svmo već pisali, ali ovom prilikom želimo da objedinimo najzanimljivije lokacije na ovom kontinentu, pa da krenemo redom.



Alkatraz

Ostrvo-zatvor Alkatraz, San Francisko, SAD

Alkatraz je ostrvce u zalivu San Francisko, poznatije kao najbolje čuvan zatvor iz kojeg niko nikad nije pobegao. Ako želite da vidite mesto na kome je jedan od najvećih kriminalaca, Al Kapone (Alphonse Gabriel "Al" Capone), služio kaznu, uputite se trajektom koji polazi iz San Franciska, sa doka 33. Sve ćelije otvorene su za turiste i izlepljene fotogafijama najvećih kriminalaca.


Kanjon reke Kolorado

Kanjon reke Kolorado, Arizona, SAD

Čudo prirode, kanjon reke Kolorado, proglašen je nacionalnim parkom i privlači oko četiri miliona turista godišnje. Dugačak je 446 kilometara, širok 29 kilometara i dubok preko 1.500 metara. Kanjon je poznat po veličini i složenom reljefu koji čine stene sa izuzetno oštrim liticama, doline i duboki klanci. Stene kanjona menjaju boju tokom dana, od zlatnožute ujutro do tamnoružičaste uveče. Po mesečini, stene su bele i tamnoplave boje.


Nijagarini vodopadi

Nijagarini vodopadi, Ontario, Kanada

Najpoznatiji vodopadi na svetu se sastoje od tri velika vodopada na reci Nijagari. Količina vode koja njima protiče je ogromna i nikada ne prestaje da teče, čak ni zimi kad su temperature ispod nule. Od 2006. godine postoji i razlog više da posetite Nijagarine vodopade, a to je spomenik Nikoli Tesli koji je imao velikog udela u izgradnji prve hidroelektrane na Nijagarinim vodopadima.


Mesa Verde

Mesa Verde, Kolorado, SAD

Zbog kulturne i istorijske vrednosti, nacionalni park Mesa Verde nalazi se pod zaštitom UNESCO-a. Drevni narod Pueblo sagradio je Mesa Verde između 1190. i 1260. godine.

Turistima je najprivlačniji deo nacionalnog parka naselje u steni Cliff Palace. Sastoji se od 23 okrugle prostorije u kojima su se obavljale ceremonije zajednica koje su tu živele. Cliff Palace je napušten zbog suše oko 1300. godine.


Dolina Smrti

Dolina smrti, Kalifornija, SAD

Iza ovog zastrašujućeg imena krije se najtoplije, najsušnije i najniže mesto u Severnoj Americi. Ostali nazivi mesta u Dolini smrti su takođe zloslutni – Mrtvačev prolaz, Kanjon suvih kostiju i Pogrebne planine. Uprkos surovoj klimi koja vlada, Dolina smrti bogata je biljnim i životinjskim svetom. Cveće dugačko i do dvanaest kilometara ne viđa se svaki dan, a ako vam se ukaže prilika obavezno prošetajte cvetnim tepihom.


Kristalna pećina

Kristalna pećina, Čivava, Meksiko

Nekoliko stotina metara ispod planine Naika, Kristalnu pećinu slučajno su pronašla dva rudara 2000. godine. Pećina je duga oko 300 metara i u njoj se nalaze najveći kristali na svetu. U Kristalnoj Sikstinskoj kapeli, kako ju je nazvao jedan geolog, turisti se mogu zadržati samo deset minuta, jer je tempertura preko 58 stepeni C. Takođe, turisti moraju biti oprezni, jer su ivice ogromnih kristala izuzetno oštre.


Đavolji most

Đavolji most, Arizona, SAD

Đavolji most se nalazi u nacionalnom parku Sedona i predstavlja pravo čudo prirode. Most je širok, ali provalija koja se nalazi ispod duboka je oko petnaest metara, pa otuda i naziv mosta Đavolji. Ako se zagledate u provaliju, možete videti sitnice koje su ispale posetiocima, a kad pogledate u daljinu bićete oduševljeni savršenstvom prirode koja okružuje most.


Veliki koralni greben

Veliki koralni greben, Belize

Veliki koralni greben je podvodna pećina, prečnika 300 metara i nalazi se u Karipskom moru, bluzu obale Belize. Gledano sa visine, to je plava rupa, gotovo savšeno kružnog oblika. Plava rupa se sastoji od mnoštva tunela, manjih pećina i prolaza, za koje se veruje da vode čak i do kopna, što je zaista retka geografska pojava. Morske sase i druge neobične morske vrste – leptir riba, riba anđeo, hamlet, pa čak i neke ajkule čine ronjenje u Plavoj rupi nezaboravnim iskustvom za sve koji se odluče da zarone u dubine Karipskog mora.


Njujork

Velika jabuka, kako Njujork popularno nazivaju, ima mnogo da ponudi: Kip slobode, Tajms skver, Empajer stejt bilding, Central park, Brodvej... Barovi, klubovi, pozorišta, galerije, koncerti i još mnogo toga – u Njujorku svako može naći ono što ga zanima. Šta još da vam kažemo? Njujork nikad nećete zaboraviti i uvek ćete tražiti način da mu se vratite! Njujork ima 8.000.000 stanovnika koji se međusobno sporazumevaju na engleskom jeziku. Zahvaljujući mnogim etničkim grupacijama govori se više od 80 jezika.


Empajer stejt bilding

Empajer stejt bilding (Empire state building) je u Njujorku. Zgrada ima 102 sprata. Izgrađena je 1931. godine. Najviša zgrada u Njujorku.


Mamutska pećina

Nastanak Mamutske pećine je delo reke Gren i njenih pritoka poslednjih 25 miliona godina. U ovoj pećini pronađeni su fosili ramenosača, korala. Ostaci koplja svedoče da su tu živeli Indijanci pre više od 4.000. godina. Pronađeni su veliki broj mumija i logorista. Koristi se za lečenje o tuberkuloze.


Gornje jezero

Gornje jezero široko je 25.744km kvadratnih. Ono ima temperaturu od 2 do 5 stepeni. U jezeru se ulivaju više od 200 pritoka.


Yellowstone

Yellowstone je dugačak 102 km, a širok 87km. Površina je 8.987 km kvadratnih. Naziv parka potiče od imena reke Jeloustoun koju su francuski traperi zbog žutih litica Jeloustoun Grand Kanjona (koji nije u nikakvoj vezi sa velikim i poznatijim Grand Kanjonom u Arizoni) prozvali Roche Jaune, da bi američki traperi posle taj naziv preveli na engleski Jeloustoun.


Vulkan Sv. Helena

Vulkan Sv. Helena je aktivni vulkan. Najpoznatija erupcija je bila kalifornijska eksplozija 18. maja-1986. godine. Poginulo je 57 ljudi i 250 domova. Nalazi se severoistočno od Portlanda. Planina St Helens je dobila ime po britanskom diplomati Lordu od Sent Helensa, koji je bio i veliki prijatelj istraživača Džordža Vankuvera, a koji je istraživao pomenutu oblast krajem 18. veka.


Redwood-necionalni park

Redwood je nacionalni park u SAD-u duz obale Kalifornije.Sadrzi 133.000 hektara sume.Pored drveca ocuvane su i flora I fauna(biljni I zivotinjski svet).


Misisipi

Misisipi (engl. Mississippi) je reka u centralnom i jugoistočnom delu SAD. Dugačka je 3.778 km, a od izvora njene pritoke reke Misuri 5.969 km. Misisipi je najduža reka Severne a sa Misurijem je četvrta po dužini u svetu (posle Amazona, Nila i Jangcekjanga). Površina sliva Misisipija iznosi oko 3.275.000 miliona kilometara kvadratnih. Plovan je na dužini od oko 3.130 kilometara, a njegov izvor je 1832. godine otkrio Henri Skulkraft.

Za početak reke uzima se mesto gde ona ističe iz jezera Itaska u severnom delu savezne države Minesota. Iz jezera ističe na nadmorskoj visini od 450 metara. Misisipi se uliva u Meksički zaliv preko delte koja ima tri glavna rukavca i nekoliko manjih.

Na reci se javlja visok vodostaj u proleće, kada se topi sneg, kao i leti kada na ovom prostoru padaju obilne kiše. Pošto su šume koje su se nalazile oko reke uništene, sada se reka često izliva i pričinjava veliku materijalnu štetu. Najveća poplava je bila 1927. godine.


Plemena

Indijanci podarktika u Kanadi i Aljasci su: Cree, Chipewyan, plemena Kutchin i Khotana i niz drugih manjih plemena. Njeni česti simboli su krplje, kanu, tobogan, snežne naočare. Odeća je krznena. Lov i ribolov im je glavno zanimanje.

Indijanci Severozapadne obale su najbogatija plemena Indijanaca Severne Amerike. Oni nastanjuju područje uz Pacifičku obalu Severne Amerike od Kalifornije na jugu, do zaliva Jakutat u Aljasci na severu. Predstavnici ove kulture pripadaju velikim grupama poznatim kao Kwakiutl, Tsimshian, Tlingit, Haida, Bella Coola, Coast Salish i manja plemena iz Kalifornije, Oregona i Vašingtona. Društva sa juga ovog područja znatno su siromašnija, a i njihove zajednice su znatno manje. Ovom krugu pripada kultura gradnje velikih totema, gradnje kedrovih kuća sa krovovima na dve vode, prekrasno tkanje chilkat-ogrtača, okrenutost moru, izgradnja drvenih velikih kanua i nadasve veoma poznate svečanosti poklanjanja 'potlach'.

Indijanci sa Platoa naseljavaju kraj u području reke Kolumbije. Ovde je raširena kultura ribara i kopača korenja camas i shanataque. Plemena ovog područja pripadaju grupama Shahaptin, Waiilatpuan, Salishan, Kitunahan, Chinookan, Lutuamian i Athapaskan. Oni su se sezonski pokretali u potrazi za ribom i biljem.

Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak