Teheran: "Morska svetlost" jača od terorista

Vesti 20.09.2017 21:10
Teheran: "Morska svetlost" jača od terorista


Vožnja Teheranom je avantura s mnogo stajanja, u beskonačnim kolonama, ali u "društvu" moćnih automobila i džipova. Ako se posetilac kojim slučajem nađe u severnom delu grada, onom gde kvadrat stana košta i 10.000 dolara, biće zatečen "količinom" poršea, maseratija, lamborginija...



Nasuprot tome je gradski prevoz s prilično urednim, ali i solidno punim autobusima, u kojima se, i dalje, žene i muškarci voze u odvojenim delovima, dok pet linija metroa funkcionše besprekorno. 

Teheran je jedan od rekordera u svetu po broju vozila na ulicama, što je i razlog da se oko njega izgradi više od 100 kilometara obilaznica i autoputeva, pa je čak i saobraćaj u samom gradu organizovan u "tri obruča". 

Za onaj centralni potrebne su odgovarajuće dozvole, što znači da ne bože baš svako kome padne na pamet da se voza po centru.

Drugi je obruč malo širi i tu se primenjuje sistem par - nepar, dok je treći obruč taj sa obilaznicama i tu može da vozi Vožnja Teheranom je avantura s mnogo stajanja, u beskonačnim kolonama, ali u "društvu" moćnih automobila i džipova. Ako se posetilac kojim slučajem nađe u severnom delu grada, onom gde kvadrat stana košta i 10.000 dolara, biće zatečen "količinom" poršea, maseratija, lamborgžinija... 
svako kako hoće.

I inače se po gradu vozi - kako ko hoće, tačnije, semafori kao da ne postoje, pešaci takođe, pa je jedno od važnih umeća koje treba posedovati ili steći tokom boravka u Teheranu - kako preći ulicu. 

To podrazumeva prelazak najčešće nekoliko traka s jedne i isto toliko s druge strane ulice, a vaše je samo da zakoračite na kolovoz, podignete ruku kao da želite da zaustavite vozila koja vam hrle u susret i onda, najbolje da zažmurite, pa kako bude. 

Činjenica je, ipak da se takvi pokušaji uspešno završe, te da za nedelju dana, koliko je novinarka Tanjuga bila u Teheranu, nije videla nijedan udes, niti nevolju u koju je zapao pešak. 

Žestoko zagađenje i krkljanac, međutim, zagarantovani su i ne postoji popodnevni ili bilo koj drugi špic, u gužvu možete da zapadnete i iza ponoći, ali i u bilo kom delu dana i noći. 

Još jedna karakteristika grada je obilje hrane, svuda, na svakom mestu, usput, u restoranima, na tezgama, na bazarima, a reč je o neverovatno ukusnoj hrani u kojoj je puno mesa, pirinča, možda najlepšeg i najukusnijeg na svetu, povrća i divnih začina i sve to preliveno ogromnim količinama soka od nara i limete.

Slatkiši nisu previše po našem ukusu, ali je sve ostalo, uključujući obilje neverovatnih sokova i čajeva, uživanje za sva čula. 

Alkohol je zabranjen, baš kao i rukovanje žena i muškaraca, ili da vas poveze žena taksista - ako ste muškarac. 

Taksi vozila su i motori, ali žene ne smeju da taksiraju motorima, tačnije ne smeju uopšte da voze motore. 

Za neke poslove, poput onih u državnim institucijama, ženama je obavezna garderoba hidžab i to "kompletan", što podrazumeva dvostruku maramu, crnu odoru i sve delove tela pokrivene. 

U ostalim prilikama obavezna je samo marama, sve drugo je improvizacija i sve je sličnije onome što nose žene svuda u svetu, uz obavezne pantalone ili dugu suknju i tuniku koja "pokriva dovoljno". 

Sve češće je, međutim, da je ispod te tunike "minić", da su na nogama sandale, odnosno otvoreni prsti, a da je na licu toliko toga "urađeno" i izmenjeno plastičnim operacijama da vam se čini kako sve žene liče, a "preobražaj" im je izveden po istom modelu. 

Žene su, inače, u Iranu neverovatno lepe i doterane, a muškarci ih u tome baš i ne prate.

U principu, ako želite da osetite, omirišete, okusite Teheran, ne gine vam pešačenje, koje je beskrajno, zamorno, naporno, za koje su vam potrebne veštine guranja, uzmicanja i izbegavanja, ali je nezamenljivo. 

Samo tako, naime, možete da uživate u svemu što je Teheran - i u ogromnim bazarima, parkovima, bulevarima, knjižarama, u palati Golestan, Muzeju dragulja, kilometrima jedinih pravih tepiha na svetu, onih persijskih, Šahovoj džamji, Mauzoleju Homeinija... 

Teheran je glavni grad Irana i istoimene provincije u kojem živi više od 12 miliona ljudi, a preko dana "naraste" do 15, 16 miliona sa svim koji u grad svakodnevno dolaze da tu rade i zarade. 

Nije baš istorijski dokazano kako je dobio ime, ali je prihvaćeno objašnjenje da naziv Tehran znači "toplo mesto". 

Što mu sasvim odgovara, jer za nake je uslove i navike čak pretoplo mesto, iako leži na nadmorskoj visini od 900 metara do 1.800, a planine koje ga okružuju među najvišima su u Iranu i idu do 5.670m. 

Nadomak grada je zato nekoliko skijaških centara i baš zbog te visine Teheran tokom leta ima prijatniju klimu nego gradovi u okruženju. 

Leti je, naime, temperatura oko 32 stepena, večeri su sveže, a vazduh suv.

Teheran je svakako najvažniji politički, ekonomski, obrazovni, saobraćajni i kulturni centar Irana. 

U okolini grada je gotovo polovina iranskih industrijskih postrojenja, zahvaljujuci malim stopama poreza, niskim cenama energenata i relativno pristojnim platama, troškoovi života u Teheranu su niski, pa je čak do pre izvesnog vremena Teheran važio po zapadnim procenama za najjeftiniju prestonicu sveta. 

Sada se to, tvrde Iranci, promenilo, mada u razgovoru sa zvaničnicima, ali i sa ljudima na Bazaru, u taksiju, vrednost prosečne plate nismo uspeli da utvrdimo. Od 300 do hiljadu dolara, bile su odrednice koje su sagovornici pominjali, pri čemu su hiljadu dolara, navodno plate u državnoj upravi. 

Teheranski univerzitet je najstariji u Iranu, postoji još pedesetak drugih većih univerziteta i fakulteta, tako da grad ima čak više od 300 visokoobrazovnih ustanova.

Šta obavezno treba posetiti?

U centralnom delu grada, u blizini lavirinta teheranskog bazara nalazi se Palata Golestan, posljednje uporište perzijske dinasije Kadž, čiji su vladari sredinom XIX veka preselili prestolnicu Persije iz Isfahana i proglasili Teheran svojom novom prestonicom. 

Golestanski kompleks sastoji se od 17 različitih zdanja uključujući palate, dvorane, odmorišta, galerije i muzeje. 

Kao i mnoge palate u Iranu i ova je prepoznatljiva po zidovima i plafonima ukrašenim hiljadama umetnutih ogledala. 

Palata Golestan je na listi UNESCO-ove svetske baštine. 

Muzej tepiha je takođe znamenitost Teherana, kao i Šahova džamija, Muzej dragulja, u kojem je najveća kolekcija nakita u svetu, s nekim od najkrupnijih primeraka dragog kamenja. 

Među spektakularnim draguljima je i najveći nebrušeni rubin na svetu, najveći ružičasti dijamant (Morska svetlost), ali i i zlatni globus težak 34 kilograma i optočen sa 50.000 komada dragog kamenja. 

Naravno, Iranci će vas obavezno odvesti da posetite Homeinijev mauzolej, gde se u junu ove godine dogodio teroristički napad, a nakon kojeg u ovoj zemlji i dalje poručuju da im teroristi ne mogu ništa. 

"Neka dođu, čekamo, ih", kaže i direktor najuticajnije novinske agencije Irna Muhamed Hodadi, koji je inače diplomata i čovek od poverenja predsednika Rohanija.

S ponosom ističe u razgovoru sa srpskim novinarima da je to prvi teroristički napad koji je "prošao", jer, kako objašnjava, čak 120 puta su do sada pokušali, ali su bezbednosne službe Irana bile uspešnije. 

On u razgovoru za srpske medije ne isključuje da su, prilikom svih tih pokušaja, teroristima pomagali i pojedini stanovnici Irana, dok se u vreme napada u junu na zgrade parlamenta i mauzoleja u Teheranu, pominjalo da su napad izveli možda Kurdi, a onda možda i Narodni mudžahedini, organizacija nastala u Iranu koja se oštro suprotstavlja aktuelnom režimu, a koja je u međuvremenu utočište našla u Albaniji. 

Većina Iranaca na terorizam, međutim, odgovara tvrdnjom da ih on čini još odlučnijim u borbi protiv regionalnog ekstremizma i nasilja, a verski poglavar Ali Hamnei je nakon junskog napada poručio da će Iran još većom snagom i jedinstvom "skršiti neprijateljske zavere". 

S tom idejom i velikim poverenjem i poštovanjem zato svakodnevno Iranci u ogromnom broju posećuju Homeinijev Mauzolej, a s druge strane, pred Parlamentom je, kažu, obezbeđenje uobičajeno, kao i pre napada, "ništa suvišno", objašnjavaju. 

Inače, Mauzolej Ajatolaha Homeinija je gigantska građevina u kojoj se pored grobnice lidera Islamske revolucije 1979, nalaze i tržni centar, fakultet za islamske studije, kulturni centar, kongresni centar i parking za 20.000 automobila. 

Prema pisanju New York Times-a, iranska vlada je za ovaj projekat izdvojila dve milijarde dolara.

Toranj Milad, visok 435 metara, jedna je od najviših građevina na svetu, a glava tornja se nalazi na oko 300 metara visine, ima 12 spratova, i tu su smešteni restoran, hotel sa pet zvezdica i trgovinski centar. 

Toranj se vidi gotovo iz svakog dela grada i odlična je pozicija za snimanje panorame Teherana. 

Najveći bazar, smešten u južnom, siromašnijem delu grada, ima deset kilometara natkrivenih ulicica i mračnih prolaza, načičkanih tezgama i malim dućanima, a količina ljudi koji se tuda muvaju, trguju i pregovaraju svakog dana neverovatna je i apsolutno neshvatljiva za ljude s drugih meridijana. 

Osim što je turistička atrakcija i izvor svakojake robe, Bazar je imao značajno mesto 1979. kada su trgovci organizovali generalni štrajk i tako jasno stali na stranu Ajatolaha Homeinija u prevratu koji se zatim dogodio, a u kojem je svrgnuta s vlasti dinastija Pahlavi. 

Teheran, međutim ima i blještave i moderne tržne centre, a bankomati su na svakom koraku, ali primaju samo domaće kartice. 

Strane, naime, ne prolaze, jer zbog sankcija Iran nema međubankarske odnose, pa većina svetskih banaka zazire da trguje na taj način s Iranom, bojeći se da i same ne potpadnu pod neki vid sancija SAD. 

Pojedine države u poslednje vreme pokušavaju da taj problem reše bilateralno, uspostavljajući međubankarski promet, što je, recimo, već učinila Slovenija, a prema rečima našeg ambasadora u Teheranu Dragana Todorovića, na sličan potez se sprema i Srbija, što podrazumeva pre svega dogovor centralnih banaka dve zemlje.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak