Prinčevi Vilijam i Hari: Naši najteži dani

Gloria 12.09.2017 00:20
Prinčevi Vilijam i Hari:  Naši najteži dani


U emotivnoj ispovesti povodom dvadesete godišnjice smrti njihove majke, princeze Dajane, britanski prinčevi su se prisetili najtežih dana u svom životu, ali i ljudi kojima nikad neće oprostiti



Nekoliko dana pre dvadesete godišnjice pogibije princeze Dajane u Parizu, njeni sinovi Vilijam i Hari pristali su da za Bi-Bi-Sijev dokumentarac govore o tome kako su doživeli smrt majke. Uz njihovu izričitu napomenu: ovo je prvi, ali i poslednji put da o tome pričaju u javnosti.

Samo se sećam da sam tog dana, kad su mi saopštili da je mama poginula, potpuno zanemeo i samom sebi neprestano postavljao pitanja: “Zašto ja? Šta sam uradio?” – kaže princ Vilijam, koji je tog 31. avgusta 1998. imao 15 godina.

Njegov tri godine mlađi brat, princ Hari, za majčinu smrt saznao je od oca, princa Čarlsa.

Jedna od najtežih stvari za roditelja svakako je da svom detetu saopšti da je drugi roditelj mrtav. Tata nam je bio podrška, on je bio jedan od naša dva roditelja koji je ostao živ, i zaista je dao sve od sebe, brinuo se o nama i štitio nas – seća se Hari i dodaje da je posle prve vesti najpre bio u neverici. Tuga nije počela odmah, trebalo mu je vremena da izađe iz šoka.

Hari je rekao i nešto što baca potpuno novo svetlo na događaje koji su usledili posle Dajanine pogibije.

Naša baka, kraljica Elizabeta II, odlučila je da ostane s nama na kraljevskom imanju u Balmoralu, i do kraja života bićemo joj zahvalni na tome. Danima smo bili tamo zajedno, a ona je sve vreme trpela kritike britanske javnosti, koja je očekivala da će se odmah vratiti u London.

Bila je to teška odluka za baku. Ona je bila razapeta između uloge Vilijamove i Harijeve bake i uloge kraljice – kaže stariji britanski princ.

Dajanina deca su u ovom dokumentarcu govorila i o sahrani svoje majke.

Neposredno po našem dolasku u London ljudi su nas na ulici grlili, uzimali u naručje i slično – priča Hari. – Meni su ti trenuci bili krajnje šokantni. Ljudi su vrištali, plakali, ruke su im bile mokre od suza, to sam shvatio kad sam se rukovao s njima.

Vilijam je rekao da je najteža stvar koju je u životu morao da uradi bila da hoda iza majčinog kovčega na sahrani.

Samo se sećam da sam se skrivao iza šiški, znate, u to vreme sam imao dosta kose, a glava mi je bila sagnuta i gledao sam u zemlju.

DOGAĐAJ U BOLNICI

Princeza Dajana poginula je u pariskom tunelu u stravičnoj saobraćajnoj nesreći. Zajedno s njom život je izgubio i njen tadašnji partner Dodi Al Fajed. Nesreća se dogodila tako što su paparaci na motorima sumanuto jurili za automobilom u kojem je bila Dajana. Njen vozač je u velikoj brzini izgubio kontrolu, što je dokazala kasnija istraga. Dajanini sinovi su i dan-danas ogorčeni, što nisu krili u Bi-Bi-Sijevom filmu.

Mislim da je najteža stvar, koju nikad neću prihvatiti, to što su ljudi koji su je jurili u tunelu bili isti oni koji su je odmah potom fotografisali dok je umirala na zadnjem sedištu automobila. Imala je ozbiljnu povredu glave, ali je bila još uvek živa. A ljudi koji su izazvali nesreću su, umesto da joj pomognu, slikali kako umire. Podjednako je tragično što su te fotografije stigle i do redakcija u Velikoj Britaniji – kaže princ Hari.

Osim prinčeva, ovih dana, a povodom 20. godišnjice Dajanine smrti, prvi put je javno progovorio i njen dugogodišnji lični vozač Kolin Tebut. On do kraja života neće prežaliti što nije vozio princezin auto te kobne pariske noći, a u emotivnom svedočenju prisetio se i jednog bizarnog događaja.

Odmah posle nesreće došao sam u bolnicu u Parizu u koju su prevezli njeno telo. Bilo je teško videti je kako leži na krevetu. Soba nije imala zavese i kroz prozor su se videli ljudi na okolnim krovovima, koji su gledali. Uzeo sam neku ćebad i stavio na prozore, ali onda vazduh nije cirkulisao, pa sam uključio ventilatore. I tada se dogodilo nešto što ću zauvek pamtiti: od duvanja ventilatora princezi su se pomerili trepavice i kosa. To će mi ostati urezano u sećanju.

Tebut se jedva suzdržavao da se ne rasplače pred kamerama dok je govorio. Uspeo je još samo da kaže:

Uvek ću se osećati odgovorno što ja nisam vozio te noći.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak