Povećanje zarada naših radnika u inostranstvu

RTV 04.09.2017 12:20
Povećanje zarada naših radnika u inostranstvu


Građani Srbije koji odlaze na rad u Slovačku ubuduće bi mogli da ostvare veće zarade pošto se u toj zemlji pripremaju izmene Zakona o radu kojima će biti zabranjen socijalni damping, odnosno praksa da tamošnja preduzeća stranim radnicima iz zemalja van Evropske unije plaćaju manje nego Slovacima za poslove na istom radnom mestu.



I u agencijama za posredovanje u zapošljavanju i u Nacionalnoj službi za zapošljavanje pozdravljaju takvu najavu iz Slovačke, s obzirom na to da veliki broj naših državljana odlazi na rad u tu zemlju. Iz sindikata, pak, upozoravaju da bi država u većoj meri morala da brine o zaštiti domaćih kadrova koji napuštaju Srbiju u potrazi za boljim zaradama i uslovima rada.

Sve više stanovnika Vojvodine odlazi u Slovačku na poslove za koje nije potrebna određena stručna sprema, niti poznavanje jezika, a agencije im obično nude smeštaj, organizovan prevoz i zarade od 500 do 900 evra mesečno. Uglavnom je reč o radu u proizvodnim pogonima, te kurirskim i magacinskim poslovima.

Vladimir Srdić, konsultant i savetnik za zapošljavanje u agenciji Vektor EU iz Slovačke, koja je otvorila svoje predstavništvo u Bačkom Petrovcu, kaže za Radio Novi Sad da će izjednačavanje zarada za strance svakako obradovati naše radnike u Slovačkoj.

"Ako neko od Slovaka u fabrici Folksfagena u Bratislavi zarađuje hiljadu evra, toliko će zarađivati i naši državljani na istom radnom mestu", dodaje Srdić.

On objašnjava na koji način zainteresovani mogu da nađu posao u Slovačkoj preko ove agencije, navodeći da su trenutno najaktuelnije ponude tri velike kompanije: Folksfagen, DHL i Amazon.

"Svako ko želi da sarađuje sa nama, najpre će potpisati ugovor o radu ovde u Srbiji, a potom je upućen na rad u Slovačku. Minimalna moguća zarada u Srbiji je u skladu sa zakonom, a ostali deo se isplaćuje kroz dnevnice u Slovačkoj. Trenutno su aktuelne ponude Folksfagena, DHL-a i Amazona, ali nedostatak radne snage postoji i u Pežou, Samsungu i ostalim firmama koje se bave proizvodnjom u Slovačkoj, upravo zbog socijalnog dampinga. Naime, Slovaci takođe odlaze da rade u zapadne zemlje EU kako bi ostvarili veće zarade. Tako se stvara veći prostor za naše ljude, koji umesto 30 do 40 hiljada koliko bi bili plaćeni kod nas, u Slovačkoj mogu da zarade od 700 do 900 evra mesečno", naveo je Srdić.

Prema njegovim rečima, agencija može radnicima da obezbedi i trajnu radnu dozvolu na dve do pet godina, ali se za prvi odlazak dobija dozvola na tri meseca, jer je to i probni rad.

Svi koji odlaze na posao u inostranstvo treba dobro da prouče ugovore o radu, jer se i visina zarade ugovora s poslodavcem, napominje načelnik Odeljenja za posredovanje u zapošljavanju i planiranje karijere u novosadskoj filijali Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) Dušan Marjanović.

„Visina zarade se ugovara u trentku kada se dobije konkretna ponuda za posao. Svaka osoba koja odlazi na rad u inostranstvo, bilo da je u Srbiji bila zaposlena ili nezaposlena, ima priliku da vidi ugovor i treba da ga dobro pročita pre nego što prihvati ponudu", upozorava Marjanović.

Marjanović za Radio Novi Sad kaže da posredovanje započinje isključivo na zahtev poslodavaca, koji na sajtu NSZ mogu da vide i uputstvo sa uslovima pod kojima može doći do saradnje u procesu zapošljavanja naših radnika u inostranstvu.

"Država ili poslodavac koji aplicira sa nekom ponudom za posao direktno se javlja Nacionalnoj službi za zapošljavanje. A svi uslovi propisani zakonima Srbije, ali i međunarodnim konvencijama, nalažu dostavljanje vrlo opširnih podataka: od naziva preduzeća do broja potrebnih radnika, vrste kvalifikacija i posebnih znanja, te podataka o smeštaju, ishrani, zdravstvenoj zaštiti zaposlenih...", naveo je on, dodavši da su u Nacionalnoj službi za zapošljavanje već izvesno vreme aktuelni konkursi za medicinske sestre u Nemačkoj.

Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost" Zoran Stojiljković upozorava, međutim, da bi Srbija trebalo da povede više računa o zaštiti svojih kadrova u strukama poput medicinske, a koji u značajnom broju odlaze na rad u inostranstvo.

„Vest iz Slovačke je vrlo ohrabrujuća, imajući u vidu položaj strane radne snage pogotovo iz zemalja koje nisu članice Evropske unije, ali i onu neveselu priču kako su naši radnici angažovani preko posrednika, odnosno na takozvani lizing. Pošto je sad neoliberalna mantra preovaladala i dovela do drastičnog rasta nejednakosti u zaradama, ovo spada u set mera koje štite ta elementarna prava na jednakopravnost i jednake uslove kod zapošljavanja. Ali, što se tiče neke naše nacionalne razvojne strategije i politike koju Srbija nema u svakom trenutku, jeste zaštita svojih kadrova bez kojih nema kvaliteta javnih usluga. Rumuni su, da bi prečili odliv medicinskog osoblja, što se i nama sad dešava, došli do nivoa zarada od oko dve i po hiljade evra za lekare i oko 900 evra za ostale, kako ne bi ostali bez tog kadra", ukazuje on.

Stojiljković za Radio Novi Sad kaže da država može da zaštiti naše radnike u inostranstvu prilikom regulisanja programa koje sprovode Privredna komora i Nacionalna služba za zapošljavanje, ili pak prilikom licenciranja agencija za posredovanje u zapošljavanju. Međutim, napominje da apsolutna zaštita ipak nije moguća.

"Ako sve više poslova, čak oko 85 posto, čine oni koji su na određeno vreme i uz privremene ugovore, to je onda već pitanje kvaliteta i standarda poslova. Ali, ako smo svesni da je položaj zaposlenih sve teži, onda i tu vrstu zapošljavanja treba prihvatiti, ali i regulisati", ocenio je Stojiljković.

O zabrani socijalnog dampinga već dugo se polemiše u okviru Evropske unije, jer strana preduzeća štede na zaradama zaposlenih u članicama Unije iz istočne Evrope, što se negativno odražava i na budžetske prihode u tim zemljama. Takođe, velike razlike u životnom standardu i platama povremeno izazivaju potrese na jedinstvenom evropskom tržištu.

Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak