Trend smanjenja broja Srba u regionu

RTV 19.08.2017 14:03
Trend smanjenja broja Srba u regionu


Ulazak Srbije u EU je najbolji način zaštite oko dva miliona Srba koji žive izvan Srbije, u osam zemalja regiona, ukazuje Aleksandar Čotrić, jedan od verovatno najboljih poznavalaca položaja naših sunarodnika "na terenu".



Čotrić za Tanjug navodi da su prava Srba dobro zaštićena u Rumuniji i Mađarskoj, dok je položaj srpske nacionalne manjine ekstremno loš u Albaniji i Hrvatskoj.

On smatra da je u ovom trenutku najvažniji zadatak države da pomogne da se zaustave negativni trendovi koji ukazuju da se broj Srba izvan matice smanjuje, i pozdravlja donošenje deklaraciju o položaju Srba u regionu, koja, ističe, treba da bude osnov za donošenje niza zakona koji će rešiti pitanja zaštite svih prava i interesa Srba u regionu.

"Potrebno je povratiti političko poverenje u odnosima između matične zemlje i Srba u regionu, da se izdvoje veća finansijska sredstva za njihove kulturne, prosvetne i školske projekte, a može se uraditi još nekoliko stvari, poput olakšavanja procedure dobijanja državljanstva", kaže Čotrić, inače član skupštinskog Odbora za dijasporu i Srbe u regionu.

Predlaže i izmene Zakona o izboru narodnih poslanika, kako bi se predvideo određeni broj poslanika koji bi predstavljali Srbe iz regiona.

Njihov položaj se, ističe, razlikuje od zemlje do zemlje.

"Pozitivan primer su Rumunija i Mađarska, gde je viši nivo dostignutih prava svih manjina, pa tako i srpske", kaže Čotrić.

U Rumuniji, navodi, živi oko 18.000 Srba, u Mađarskoj 10.000 i oni imaju uglavnom zakonski rešeno pitanje obrazovanja na maternjem jeziku, informisanja, finansiranja kulturnih i prosvetnih aktivnosti, pa i zastupljenosti u parlamentu.

Na drugoj strani, navodi, ekstremno loš položaj srpske nacionalne manjine je u Albaniji, koja sve do pre nekoliko meseci nije imala nijedan jedini propis koji bi regulisao status nacionalnih manjina, a Srbi su, ističe, u toj državi već decenijama izloženi strahovitim pritiscima da budu asimilovani i da im se oduzme i pravo na upotrebu svojih nacionalnih imena.

Srbi u Albaniji, kaže, još od 20-tih godina 20. veka nikada nisu imali pravo na školovanje na srpskom jeziku, a ni danas ne postoji nijedan medij na srpskom jeziku na teritoriji te države.

"Sve to ih dovodi praktično u situaciju da su pred nestankom, iako je na prostoru današnje Albanije srpsko stanovništvo autohtono i živelo je stotinama godina u brojevima koji su se merili desetinama, pa i stotinama hiljada. Po poslednjem popisu njih ima samo 155", kaže Čotrić.

Popis je, dodaje, bio takav da nisu smeli slobodno da se izjašnjavaju, a procene govore da u Skadru, Fijeru, Vraki i u drugim mestima, uglavnom na severu Albanije, živi od 20.000 do 30.000 Srba.

Čotrić kaže da je danas u Hrvatskoj oko 180.000 Srba, 30-tih godina prošlog veka bilo ih je oko milion, dok ih je u vreme SFRJ bilo više od 600.000.

"To je najočiglednija činjenica da je nad Srbima u Hrvatskoj izvršeno etničko čišćenje i progon", rekao je Čotrić i naveo da se preostali Srbi u Hrvatskoj danas suočavaju sa brojnim problemima i žrtve su brojnih fizički i verbalni napada.

Srbi u BiH imaju status naroda u oba entiteta, i u Republici Srpskoj i u Federaciji BiH, kaže Čotrić i upozorava da je u Federaciji njihov položaj gotovo katastrofalan i da su na tom prostoru pred nestankom.

Kako je naveo, poslednji popis stanovništva u BiH pokazao je da je u Federaciji broj Srba pao ispod dva procenta i oni su praktično na nivou "statističke greške".

Srbi su, kaže, u Sloveniji posle Slovenaca najbrojnija etnička zajednica, ali, iako je Slovenija članica EU, Srbi nemaju status nacionalne manjine, za razliku od mađarske i italijanske manjine, koje po slovenačkom ustavu imaju pravo na predstavljanje u parlamentu, pravo na upotrebu maternjeg jezika, pravo na informisanje, i redovno finansiranje.

"To, nažalost, Srbi nemaju, iako Srba u Sloveniji ima više od 50.000, a recimo broj italijanske i mađarske manjine zajedno nije ni desetak hiljada. I to je svojevrsna diskriminacija", kaže Čotrić.

U Crnoj Gori, kaže, ima oko 200.000 Srba, ali njihov status je potpuno pravno i ustavno nerešen, iako ih je oko 30 odsto ukupnog stanovništva te države, postoji problem njihove male zastupljenosti u policiji, carini, sudstvu, prosveti i drugim državnim ustanovama, kao i problem sa službenom upotrebom maternjeg jezika.

"Profesori na nikšićkom fakultetu ostali su bez posla zato što su insistirali na tome da se jezik koji predaju naziva srpskim, a crnogorske vlasti su smatrale da taj jezik treba nazvati nekim drugim izmišljenim, veštačkim imenima. Svakako da je to stvorilo jednu atmosferu nesigurnosti i straha i kod profesora i studenata i svih onih koji žele da koriste svoj maternji jezik", kaže Čotrić.

Ipak smatra da postoje mogućnosti i dobra volja Beograda i Podgorice da krenu u rešavanje problema Srba u Crnoj Gori.

"U suprotnom, svaki sledeći popis će pokazivati da ih je sve manje, upravo zbog diskriminacije i pritisaka koji se vrše na njih", dodaje Čotrić.

Kaže da je položaj Srba u Makedoniji, koji i inače nije na zadovoljavajućem nivou, poslednjih meseci pogoršan, jer Srbi nemaju više svoje predstavnike u vlasti, a ne postoji mogućnost školovanja na srpskom jeziku.

Kako navodi, prema zvaničnim rezultatima poslednjeg popisa, koji je obavljen pre oko 20 godina, u Makedoniji živi 50.000 Srba, ali se pretpostavlja da je taj broj znatno veći.

Poslednjih godina je urađeno nešto na popravljanju njihovog statusa, kaže Čotrić i navodi da su Srbi u Makedoniji dobili pravo na obeležavanje svog nacionalnog praznika, Svetog Save, te navodi da se nada da će se ipak u razgovorima sa novom vladom Makedonije barem povratiti nekadašnja zastupljenost Srba u institucijama Makedonije.

Kaže da je i ove godine Uprava za saradnju za dijasporom i Srbima u regionu, koja postoji u okviru Ministarstva spoljnih poslova, raspisala konkurs za sufinansiraje projekata iz oblasti kulture, prosvete i zaštite jezika i prava Srba u regionu ali i u dijaspori i da je za to izdvojeno oko 100 miliona dinara.

Ta sredstva bi, kaže, trebalo da budu i znatno veća i navodi da Hrvatska samo za potrebe Hrvata u BiH na godišnjem nivou izdvaja više od 20 miliona evra, a Mađarska za pomoć svojim sunarodnicima u susednim zemljama oko 60 miliona evra.

U Crnoj Gori Srbi su trećina

Na poslednjem popisu u Crnoj Gori Srbi su bili trećina, a lider Nove srpske demokratije Andrija Mandić kaže da ih je u državnoj upravi zaposleno tek pet odsto, te da u odnosu na 178.110 Srba koji su registrovani na popisu 2011. srpski jezik govori 265.859 ljudi.

"U Crnoj Gori se progoni Srpska pravoslavna crkva, lideri srpskih političkih organizacija, srpski jezik, ćirilica, a iz udžbenika za osnovnu školu isteruju se velikani srpske i svetske književnosti, a ubacuju neki marginalci koji služe vlastima", kaže Mandić za Tanjug, te tvrdi da je jedino rešenje za bolji položaj Srba u toj državi uspostavljanje specijalnih veza sa Srbijom i Republikom Srpskom.

Mandić je rekao da će Srpska kuća u Podgorici biti otvorena u septembru.

"Srpska kuća je jedan od najvažnijih srpskih projekata u Crnoj Gori od obnavljanja višepartijskog sistema. Pod njenim krovom će svoje mesto naći najvažnije kulturne adrese našeg naroda, i sigurni smo da će ona biti na korist ne samo srpskom narodu nego čitavoj Crnoj Gori", kaže Mandić.

Vlada Srbije izdvojila je iz budžetske rezerve oko 3,4 miliona evra za gradnju Srpske kuće, koja se nalazi na atraktivnoj lokaciji u Podgorici, pored mosta Milenijum, kod Njegoševog parka.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak