Рачун за комуналије плаћа се и у продавници и мењачници

Дневник 10.08.2017 13:21
Рачун за комуналије плаћа се и у продавници и мењачници


Плаћање рачуна за струју, комуналије, мобилни телефон ове седмице почело је и у продавницама „Максија”.



Тако је овај ланца искористио могућности које још пре готово две године пружио Закон о платним услугама – да платним прометом могу да се баве и друге институције које испуне услове а не само банке. До сада их, судећи по сајту Народне банке Србије, има 12. Њихове услуге наплаћују се јефтиније него код банака. Зато су их грађани радо прихватили, а у мањим местима су често и једино место за платни промет. Нова услуга коју „Макси” нуди зове се „Сврати и плати”, а током обављања куповине могуће је платити и рачуне за струју у укупном износу задужења, затим „Инфостан” – само за територију Београда, као и рачуне „Телекома Србија”, ВИП-а, „Ориона”, „Теленора” и „Пошта нета”. Осим плаћања рачуна у готовини, свим потрошачима омогућено је и плаћање путем „виза”, „дина” и „мастер” картице. У „Макси” маркетима у Новом Саду у центру кажу да и они то раде. 

12 нових играча у платном промету

Када је 1. октобра 2015. створена законска могућност да, сем банака, и други почну да се баве платним пометом, многи су најавили да ће искористити ту могућност и ући у нови бизнис.

40 динара провизија за рачун до 1.000 динара

Од поменутих дванаест нових учесника на тржишту платног промета, десет их је са седиштем у Београду, а по један је из Шапца, односно Новог Сада. У највећем граду у Војводини то је платна институција „Пејспот”. Имају разгранату мрежу за плаћање широм Србије, сарађују са 150 партнера, највише мењачница и маркета. Код њих се такође могу платити рачуни, али и обавитити трасфери новца, уплатити пазар. Тарифа је јединствена: за рачун до 1.000 динара провизија је 40 динара. Преко те суме, до 10.000 динара је исто плус додатак од 0,5 одсто вредности рачуна, а за веће износе и провизија је нешто већа. У нижу тарифу уклапају се и трошкови које за струју, комуналије и телефон издваја просечно домаћинство у Србији. У „Пејспоту” кажу да воде рачуна о конкуренцији и да су од појединих банака и упола јефтинији. Њихов партнер је и ланац супермаркета „Универекспорт”. Осим у објектима на Футошком и Сентрандрејском путу у Новом Саду, своје тачке „Пејспот” има и у њиховим радњама у Кикинди, Новом Бечеју, Банатском Великом Селу, Мокрину, Зрењанину и Сремској Митровици.

О томе како изгледа пословање у тој бранши директорка „Пејспота” Дубравка Бјекић каже:

- Радимо нешто више од годину и задовољни смо –наводи она. – Сем уплата и исплата новца, ми смо и заступник америчке компаније „Ријатранс” која јсе бави трансфером новца на међународном плану. Наша мрежа пословања је у целој земљи, а најразгранатија је у Војводини. Пратимо где банке напуштају варошице и друга места и тамо налазимо начина да им преко наше мреже понудимо услуге. За улазак у систем „Пејспота” није довољна добра воља. Сви који су постали наши сарадници, или то планирају,  треба пре свега да испуне услове које је предвидео закон и Народна банка Србије: не смеју да буду кажњавани, морају да испуњавају одговарајуће перформансе у пословању. Наши менаyери на локалном нивоу то проверавају. Ако будући партнер прође провере, улази у круг и потписује уговор.


Важно је бити јефтинији од ПТТ-а

Када формирају цене својих услуга, нови играчи на тржишту веома воде рачуна о ценама услуга и клијентели. У „Кенди шопу” Новом Саду кажу да је тарифа за рачун 40 динара јер су тако пет динара јефинији него поштански шалтери. Што се тиче клијентеле, кажу да је најбитније да их прихвате пензионери.

Монопол банака у области платног промета дефинитивно је разбијен.    


Директорка Бјекић наглашава да је ширењу посла допринела и сама Народна банка. Закон о платним услугама је изузетно модеран, хармонизован са сличним прописима у Европској унији.

„Пејспот” је присутан у већим гарадовима у Србији, али и мањим местима. Између осталог то су Мокрин, Госпођинци, Тител, Бач, Ада, Апатин, Ечка, Футог и Инђија.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak