Nuklearni dvoboj: Sedam scenarija obračuna Trampa i Kima

Beta 10.08.2017 08:02
Nuklearni dvoboj: Sedam scenarija obračuna Trampa i Kima


Oštre reči na relaciji Vašington-Pjongjang s pravom prestravljuju međunarodnu zajednicu, naročito imajući u vidu karakter dvojice predsednika, Donalda Trampa i Kim Džong-una.



Nakon međusobnih pretnji obogaćenih slikovitim opisima poput "ognjenog napada" i "vatre i besa", broj onih koji veruju da će se konflikt dve zemlje uskoro rešiti sve je manji.

Amerika je uvela najžešće sankcije dosad, kažnjavajući Severnu Koreju zbog konstantnih balističkih testova i razvijanja nuklearnog oružja, dok Kim Džong-un uzvraća i tvrdi da je "posedovanje nuklearnog oružja jedini način da se odbije američka pretnja". Dolazi se do jednostavnog zaključka da ni za Trampa ni za Kima lakih rešenja nema. Pred vama je sedam potencijalnih razvoja krizne situacije na relaciji SAD-Severna Koreja.

1. Mogu li SAD probati sa "hirurškim udarom" na nuklearna postrojenja?

Teško, iz razloga jer takav napad najverovatnije ne bi postigao željeni efekat. Severnokorejski projektili i nuklearna postrojenja su dobro sakriveni na oštrom planinskom terenu širom zemlje. Ukoliko bi SAD pokušale sa tom akcijom, a pritom ne uspeju da uništi sve rakete, to bi značilo da bi 10 miliona ljudi u Seulu, prestonici Južne Koreje, ključnog američkog saveznika u tom delu sveta, 38 miliona u Tokiju i okolini, kao i desetine hiljada američkog vojnog osoblja u tom delu Azije postali direktne mete odmazde Pjongjanga, bilo konvencionalnim ili nuklearnim oružjem, smatra britanski vojni analitičar Izabel Rejnolds u izjavi za "Blumberg".

2. Da li bi Kim mogao da upotrebi nuklearno oružje?

- Čak i ograničeni napad SAD rizikovao bi da Severna Koreja uzvrati najjače što može. Sa tim se ne treba igrati - navodi Džefri Luis, direktor Istočnoazijskog centra za smanjenje naoružanja pri Institutu Midlberi.

Ukoliko bi SAD odlučile da izvrše preventivni udar, onda bi to moralo jasno da bude najavljeno i stavljeno do znanja kako Severnoj Koreji tako i Kini, njenom glavnom partneru, kako odgovor ne bi bio nuklearne prirode, kaže Luis.

3. Da li je svrgavanje Kimovog režima moguće?

Nova vladajuća garnitura ne bi obavezno značila i promenu politike i razmišljanja Pjongjanga. Kim Džong-un je najbolji primer: švajcarski đak koji je godinama uživao u "blagodetima zapadnih vrednosti" bio je čovek za koga se ceo svet nadao da će konačno otvoriti Severnu Koreju prema svetu. Međutim, čim je dobio vlast, raspršio je te nade za tili čas.

Ukoliko bi Kim nekako postao meta za svrgavanje, poput Gadafija, Huseina... to bi značilo da bi sa njim morala da ode skoro celokupna vladajuća elita, čime lista za odstrel postaje previše velika. Uostalom, takav scenario ne bi dozvolila Kina, koja bi postala prva destinacija ogromnog izbegličkog talasa iz Severne Koreje. Uz to, Kinezi nikada ne bi dopustili prisustvo američkih trupa na svojoj granici, koje bi neminovno bile raspoređene u Severnoj Koreji u slučaju svrgavanja Kim Džong-una.   

4. Da li je opšti rat dobra opcija za SAD?

Ukoliko bi se Tramp odlučio na ovaj potez, to bi značilo da bi čitava severnokorejska artiljerija i nuklearni arsenal morali da budu zbrisani u pravom blickrigu, ne ostavljajući vreme za reakciju. To bi takođe zahtevalo veliku pomoć Japana i Južne Koreje, a istovremeno bi podrazumevalo da Kina i Rusija ne reaguju. Jednostavno, u toj opciji ima previše nepoznatih.

- Realno gledano, rat mora da se izbegne. Svaka iole validna analiza posledica takve opcije ukazuje da do napada ne bi smelo da dođe. To bi bila kompletna ludost - kaže Džon Deluri, profesor međunarodnih studija na Jonsei univerzitetu u Seulu.

5. Kakav bi mogao da bude odgovor Pjongjanga?

Najverovatnija prva reakcija bila bi masovna artiljerijska paljba na Seul i okolinu. Severnokorejska artiljerija raspoređena na granici može da se pokrene daleko brže nego mornarica i avijacija. Međutim, nakon prvog udara artiljerije usledio bi još žešći talas napada: interkontinentalni projektili zasuli bi južnokorejske, japanske i američke baze u regionu, a niko ne može da garantuje da neke od tih raketa ne bi mogle da nose i nuklearnu bojevu glavu.

Japanska vlada je čak počela da nudi savete građanima kako da se sačuvaju od eventualnog napada projektilima, dok je prodaja "titanijumskih komora koje štite od nuklearnog udara" višestruko skočila u poslednjih nekoliko meseci.

Dok je i dalje nejasno da li Severna Koreja može da naškodi američkim gradovima poput Denvera ili Čikaga, podjednako je nepoznato da li je američki PVO uopšte u stanju da se odbrani od takvog napada, smatra "Blumberg".

6. Koliki bi bio ekonomski gubitak u slučaju rata?

Južnokorejska ekonomija čini oko 1.9% svetske ekonomije. Južna Koreja je dom svetskih giganata poput "Samsunga", "LG-ja", "Hjundaija"... a eventualni napad bi izazvao cunami u svetskoj ekonomiji. Globalna finansijska tržišta doživela bi šok.

- Uz ekonomsku, izbila bi i humanitarna kriza. Ukoliko bi došlo do eskalacije sukoba na Korejskom poluostrvu, čitav region bi morao da se restartuje, a u tome bi glavnu ulogu imale pre svih Kina, SAD i EU. Za oporavak ekonomije bila bi potrebna čitava decenija. Bila bi to katastrofa - kaže Radživ Bisvas, ekonomista Azijsko-pacifičkog "IHS Markita".

7. Koje su realne opcije rešenja krize?

Većina analitičara slaže se da je najbolje rešenje sastanak Trampa i Kima, odnosno bilateralni pregovori SAD i Severne Koreje.

- Odvraćanje Pjongjanga od razvoja tremonuklearnog oružja je cilj kome vredi težiti. Koliko god to bilo neprihvatljivo za SAD, moraju da shvate da za ustupak moraju nešto i da daju zauzvrat. Da li je to ukidanje sankcija ili nešto drugo, to već zavisi od pregovora - kaže Luis, i ističe da bi ti razgovori morali da budu javni, ukoliko se očekuje da uspeju.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak