Vojvodina dom najvećem broju komaraca koji prenose malariju

Дневник 06.08.2017 23:31
Vojvodina dom najvećem broju komaraca koji prenose malariju


Sve više prosečne godišnje temperature, a značajan trend porasta uočava se od 1985. godine, izazvale su na području Vojvodine povećanje brojnosti komaraca prenosnika malarije.



Ovo za list Dnevnik kaže entomolog dr Dušan Petrić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu i dodaje da je potrebno što pre reagovati, što to podrazumeva strateško planiranje i organizaciju službi koja će se tim problemom baviti stalno.
 
"Zaboravljamo da je u Vojvodini malarija iskorenjena tek u godinama iza Drugog svetskog rata. Mnogi veruju da je ta bolest karakteristična za trope, a 2011. godine u Grčkoj je izbila epidemija. Evropa beleži dugu i mučnu istoriju borbe protiv malarije. Trećina Napoleonove vojske u dolini Rajne, tokom  nemačke kampanje stradala je od malarije", kaže dr Petrić.
 
Od njenog iskorenjenja, najveća opasnost su takozvani "povratnici", oboleli koji su se zarazili malarijom u tropskim predelima, a nisu smešteni u karantin. Bolest se prenosi tako što ženka komarca koja ih je "ujela", pre polaganja jaja, mora da uzme još jedan "krvni obrok".
 
Najgore je kada se oboleli ne prijavi, kaže dr Petrić i podseća na slučaj u Kaću, od pre nekoliko godina, kada se upravo to dogodilo i to obolelom od veoma opasne "denga" groznice, koja se još naziva i "groznica koja lomi kosti". Srećom, bio je septembar i nije bilo "tigrastih" komaraca koji mogu da je prenesu.
 
U Vojvodini je grupisanje najvećeg broja zaraženih komaraca - oko 60 odsto, zabeleženo u centralnom delu pokrajine. Tome doprinose brojni  rečni vodotokovi, odnosno relativno gusta kanalska mreža.
 
"Naše službe su delimično dobro organizovane, ali se radi na više koloseka koji su često neusklađeni. Primera radi, Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo poljoprivrede, odnosno Uprava za veterinu odvojeno prate virus Zapadnog Nila. Poljoprivredni institut skuplja komarce na 65 mesta u Vojvodini; u svakom okrugu na  po deset mesta. Ukoliko se nađe pozitivan uzorak upućuje se na analizu u Naučni institut za virusologiju u Kraljevu. Nakon toga dajemo obaveštenje, ali se događa da reakcije izostanu", kaže dr Petrić.
 
Prema njegovim rečima država, a to se događa i u mnogo razvijenim i uređenijim društvima od našeg, ulaganja u sisteme zaštite, nadzora i stručne službe doživljava kao velik i ne baš opravdan izdatak - posebno ako se "ništa ne dogodi".
 
Kućni komarci prenose virus Zapadnog Nila i oni mogu da se razvijaju u bilo kojoj posudi, od čaše u sudoperi, do konzerve, kofe ili bureta, šahtovima... produkujući mase komaraca. Azijski "tigrasti" komarac, koji je kod nas prisutan već desetak godina, vrlo verovatno se odomaćio oko graničnog prelaza Batrovci i na nekim benzinskim stanicama uz autoput, kaže dr Petrić i dodaje da je to gotovo izvesno jer su ove godine larve i jaja otkrivani mnogo pre povratka prvih turista.
 
"Kako je ove godine početak sezone bio izuzetno hladan, kućni komarac se kasnije no obično pojavio. Ono što je do pre dvadeset godina bilo nezamislivo, da se kućni komarac hrani na čoveku izvan kuće ili stana, sada se događa: ubadaju i u neposrednoj blizini stana. Visoke temperature čine da i one vrste koje se hrane biljnim sokovima u potrazi za vodom dolaze u grad i 'bocnu' čoveka", kaže dr Petrić za Dnevnik.
 
Poznato je da je do sada u Srbiju stizao sa primorja, iz Hrvatske, Crne Gore, Grčke tako što se nalazio u garderobi ili prtljagu putničkih automobila. Prva pauza u klimatizovanim automobilima je dovoljna da ženka komarca izađe iz vozila i položi jaja. "Tigrasti komarac", koji inače može da "ponese" 22 različita virusa, u svetu se raširio tako što se nalazio u polovnim automobilskim gumama koje su iz Azije stizale u Ameriku.

Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak