Ekonomski rat: Hrvati ponovo zabili nož u leđa BiH

Blic 06.08.2017 08:56
Ekonomski rat: Hrvati ponovo zabili nož u leđa BiH


Enormno povećanje takse na hrvatskim granicama, koje je diglo na noge ceo region, samo je nastavak već ustaljene „dobrosusedske“ ekonomske politike Zagreba.



Javno Bosni i Hercegovini obećavaju pomoć u procesu ulaska u EU, a istovremeno čine sve da je ekonomski marginalizuju i oslabe, te istisnu sa svog tržišta. To je, ocenjuju eksperti, konstanta ekonomske politike Zagreba prema celom regionu, a pogotovo prema prvim komšijama, sa kojima dele najdužu granicu.

Najnovija necarinska barijera, kojom je usred sezone taksa za uvoz voća i povrća iz susednih zemalja povećana čak 22 puta, samo je nastavak priče započete još pre ulaska Hrvatske u EU.

Unska pruga, izvoz mleka

Zatvaranje Unske pruge, koja povezuje region sa vodećim lukama srednjeg Jadrana, pokušaj zadržavanja dvostrukih EU i CEFTA standarda 2012. godine, te blokada izvoza mleka iz BiH 2015. godine najeklatantniji su primeri takve politike.

- Pokušaj da zadrži pogodnosti koje imaju članice CEFTA i nakon ulaska u EU, pa i insistiranje na takozvanoj „tradicionalnoj trgovini“, što je izmišljena kategorija, u stvarnom životu se svodilo na jedno: da Hrvatska nama svoju robu izvozi bez carina ili sa minimalnim taksama, a da istovremeno nametima oteža izvoz naše robe u Hrvatsku i ostatak EU – kaže potpredsednik Privredne komore RS Mihajlo Vidić.

Podseća da je 2015. pokušaj Hrvatske da blokira izvoz mleka iz BiH u EU osujećen zahvaljujući energičnoj i brzoj reakciji Saveta ministara BiH, pre svega resornog ministra Mirka Šarovića.

- Taj primer pokazuje da organi BiH mogu zaštiti svoju privredu, ako to hoće. Verujem da će i ovog puta tako postupiti – kaže Vidić.

Žalba Briselu

Mirko Šarović je već sazvao predstavnike pet balkanskih zemalja na sastanak u Sarajevo odakle će, u ponedeljak, uputiti Briselu zajednički odgovor na, kako je ocenio, „diskrimanatornu“ odluku Hrvatske o taksama na voće i povrće.

Ali, kada je u pitanju dugogodišnja tiha saobraćajna marginalizacija BiH, nema tako energičnog odgovora. Uprkos tome što iz luka Split, Zadar i Šibenik traže njeno otvaranje, pa i uprkos potpisanom međudržavnom sporazumu, Unska pruga, nekad žila kucavica teretnog saobraćaja na ovom delu Balkana, već sedam godina je zatvorena.

Enis Džafić, direktor Železnica Federacije BiH, tvrdi da bi se tom prugom, da je u funkciji, moglo preko BiH prevoziti preko milion tona robe godišnje, iz jadranskih luka prema Mađarskoj, te centralnoj i istočnoj Evropi.

- Ne znam zašto je Hrvatska 2010. jednostrano zatvorila tu prugu, ali priča da je to zbog toga što naš deo pruge nije u funkciji pokazala se netačnom. Mi odnedavno tom prugom prevozimo gips iz Kulen Vakufa u Našice i nije bilo nikakvih problema – kaže Džafić.

Upućeni tvrde da stvar nije u stanju pruga, nego u nastojanju Hrvatske da sav teretni transport sa Unske preusmeri na Ličku prugu, koja prolazi njenom teritorijom, kako bi se zaobišla BiH.

Bitka za sezonu

U Privrednoj komori RS ocenjuju da će Hrvatska verovatno morati da povuče odluku u povećanju taksi na uvoz voća i povrća i da su u Zagrebu verovatno svesni toga, ali pokušavaju da „dobiju na vremenu“.

– Neka borba za osporavanje te barijere potraje mesec, mesec i po, u međuvremenu će turistička sezona, a i sezona voća i povrća proći. Ono što se ubere a ne proda propašće, a oni će ostvariti svoj cilj: da ovog leta pogoduju svojim proizvođačima. Naši voćari i povrtlari, naročito na severu RS, gde su najviše okrenuti hrvatskom tržištu, već su propali zbog suše. Ovo će ih dokusuriti – kaže Mihajlo Vidić.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak