Đaci u Srbiji biraju škole koje će im omogućiti da lakše odu u inostranstvo

Blic 16.07.2017 14:37
Đaci u Srbiji biraju škole koje će im omogućiti da lakše odu u inostranstvo


Mogućnost odlaska u inostranstvo jedan je od motiva đaka koji u sve većem broju upisuju prirodno-matematički smer u gimnazijama. Upravo za upis ovog smera u pojedinim gimnazijama bio je potreban skoro maksimalan broj poena.



Direktorka Četrnaeste beogradske gimnazije Marija Miletić ističe da ranije situacija bila obrnuta, da su se za ovaj smer opredeljivali đaci koji nisu mogli da upišu društveni.

- Poslednjih pet, šest godina, ovaj trend se promenio i čak i đaci sa društvenog smera podnose molbe da pređu na prirodno-matematički. Kako izučavanje prirodnih nauka nije lako, radujem se to me što stasavaju generacije koje to zanima, ali se, sa druge strane, dosta tih učenika kasnije opredeljuje za odlazak u inostranstvo, u smislu školovanja ili zapošljavanja, što mi se već ne dopada - priča direktorka Miletić.

Za upis prirodno-matematičkih smerova u pojedinim gimnazijama u Srbiji ove godine je bilo neophodno skoro maksimum poena iz osnovne škole i sa zavšnih ispita.

Prema podacima Sektora za srednje obrazovanje Ministarstva prosvete o prosečnom broju poena đaka po obrazovnim profilima u različitim školama, najbolje đake od septembra okupljaju odeljenja prirodno-matematičkog smera u gimnazijama.

Na ovoj rang-listi, koja sumira profile po prosečnom broju poena đaka, čak šest od prvih deset mesta zauzimaju prirodno-matematički smerovi u različitim gimnazijama: "Jovan Jovanović Zmaj" i "Isidora Sekulić" u Novom Sadu, Šabačkoj, Gimnaziji "Bora Stanković" u Nišu, Trećoj i Četrnaestoj beogradskoj gimnaziji.

Motiv i siguran posao

Miodrag Sokić iz Foruma beogradskih gimnazija ističe da je mogućnost odlaska u inostranstvo dobra motivacija učenicima, ali da to nije i primaran razlog zbog kojeg se opredeljuju za prirodno-matematički smer.

- Očigledno je da se đaci i njihovi roditelji opredeljuju za smer sa kojim će sutra imati siguran posao. Oni imaju na umu da po završetku ovog smera mogu nastaviti obrazovanje na nekom od tehničkih i medicinskih fakulteta - smatra Sokić.

Prema njegovom mišljenju, društveni smer u gimnaziji je bio popularan kada su sociolozi i psiholozi bili traženi, ali sada su sve humanističke nauke rizik jer ne garantuju zaposlenje.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak