Sudovi teraju poslodavce u bankrot

Politika 09.06.2017 12:28
Sudovi teraju poslodavce u bankrot


Radni sporovi u Srbiji traju od deset do 12 godina što stvara situaciju da poslodavci, kada izgube proces, plaćaju astronomske iznose koji idu i do deset miliona dinara, a dosuđena zakonska zatezna kamata, u najvećem broju slučajeva, prelazi iznos glavnog duga čak i do tri puta



Iako Zakon o radu predviđa da radni sporovi pred nadležnim sudom treba da budu pravosnažno okončani u roku od šest meseci, neki od njih, prema podacima do kojih je „Politika” došla traju čak i 20 puta duže.

Računica kojom se dolazi do pomenutih podataka je, kažu za naš list advokati koji se bave ovom materijom, jednostavna.

Radnik koji smatra da je nezakonito dobio otkaz prvo pokreće postupak radi utvrđivanja nezakonitog prestanka radnog odnosa, a potom podnosi tužbu za naknadu štete. Ako se ima u vidu da prvi postupak (i prvostepeni i drugostepeni) prosečno traje između pet i sedam, a drugi između četiri i pet godina, lako je izračunati da jedan radni spor u Srbiji traje od 10 do 12 godina.

Posle čekanja nekada i duže od decenije, po nepisanom pravilu, sudovi vraćaju na posao radnike koji su dobili otkaz, a poslodavce obavezuju na isplatu astronomskih iznosa koji nekada idu i do čak deset miliona dinara.

– Činjenica je da sudovi u radnim sporovima ne postupaju sa posebnom hitnošću, kako to zakon nalaže. Zbog izuzetno dugog trajanja postupka, gomilaju se troškovi. Problem nastaje kada sudovi dosuđuju isplatu naknade štete na ime izgubljene zarade sa zakonskom zateznom kamatom od dana dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do konačne isplate. Poslodavac je donošenjem ovakvih sudskih presuda doveden u nezavidnu poziciju s obzirom na to da dosuđena zakonska zatezna kamata, u najvećem broju slučajeva, prelazi iznos glavnog duga i do čak tri puta. Od dužine trajanja postupka zavisi i koliki će iznos poslodavac morati da uplati otpuštenom radniku – navodi jedan od „Politikinih” sagovornika.

Prema njegovim rečima, pored dužine trajanja, u radnim sporovima pred osnovnim i apelacionim sudovima pojavio se i problem u vezi sa primenom odredbe člana 191 Zakona o radu. Ovaj član propisuje „odnos” radnika koji je dobio otkaz i poslodavca nakon sudske odluke.

S obzirom na to da je Zakon o radu „lex specialis” (zakon koji se primenjuje pre drugih) sudovi su, naglašava naš sagovornik, dužni da podnosioce tužbenih zahteva obavežu da jednom tužbom traže i utvrđivanje nezakonitog prestanka radnog odnosa i isplatu naknade na ime izgubljene zarade. Međutim, sudije to, kako tvrdi naš sagovornik, rade izuzetno retko, ili gotovo nikada.

– Shodno ovome, postavlja se pitanje zašto sudovi zloupotrebljavaju procesna prava – navodi naš sagovornik.

On kaže i da poslodavac može da podnese posebnu reviziju Vrhovnom kasacionom sudu na dosuđenu zakonsku zateznu kamatu, ali uspeh gotovo nikad nije izvestan: – Zbog ujednačavanja sudske prakse Vrhovni kasacioni sud treba da zauzme stav po ovim pravnim pitanjima. Takođe, neophodno je da zauzme stav i kada je potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ali i pitanja u interesu ravnopravnosti građana.

„Politikin” sagovornik iz suda navodi da razlog zbog kojeg radni postupci traju mnogo duže nego što to zakon predviđa jeste veliki broj predmeta ali i nedovoljan broj sudija koji postupaju u radnim sporovima.

Zbog svega navedenog „Politika” pokreće inicijativu u Vrhovnom kasacionom sudu radi zauzimanja pravnog stava u vezi sa tumačenjem i pravilnom primenom člana 191 Zakona o radu i dozvoljenosti posebne revizije iz člana 395 ZPP i člana 404 ZPP. Tako bi se stranke dovele u ravnopravni položaj kako je to predviđeno Ustavom Republike Srbije, međunarodnim konvencijama i odlukama Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.

U odredbi člana 191 Zakona o radu navodi se:

„Ako sud donese pravnosnažnu odluku kojom je utvrđeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, sud će odlučiti da se zaposleni vrati na rad, ako zaposleni to zahteva.

Pored vraćanja na rad, poslodavac je dužan da zaposlenom isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja mu pripadaju po zakonu, opštem aktu i ugovoru o radu i uplati doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Naknada štete umanjuje se za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po osnovu rada, po prestanku radnog odnosa.

Ako sud utvrdi da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, a zaposleni ne zahteva da se vrati na rad, sud će na njegov zahtev obavezati poslodavaca da zaposlenom isplati naknadu štete u iznosu od najviše 18 zarada koje bi zaposleni ostvario da radi, i to u zavisnosti od vremena provedenog u radnom odnosu i godina života zaposlenog, kao i broja izdržavanih članova porodice.

Odluku iz stava četiri ovog člana sud može doneti i na zahtev poslodavaca, ako postoje okolnosti koje opravdano ukazuju da nastavak radnog odnosa, uz uvažavanje svih okolnosti i interesa obe ugovorne strane, nije moguć, s tim da se naknada štete zaposlenom dosuđuje u dvostrukom iznosu od iznosa koji se utvrđuje u skladu sa stavom četiri ovog člana.”

Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak