Stari savski most pada u vodu

Politika 18.05.2017 18:24
Stari savski most pada u vodu


Umesto da bude rekonstruisan kao što je mesecima najavljivano, ova saobraćajnica preko Save biće porušena, a nova može ali i ne mora da zadrži prepoznatljivu lučnu konstrukciju



tari Savski most u Beogradu biće srušen. Sa njim u vodu padaju i sve one ideje koje smo prethodnih meseci slušali – da će nova konstrukcija biti podignuta na postojećim stubovima i da će u panorami Beograda biti sačuvan prepoznatljiv metalni luk. Njegovo očuvanje bilo je uslov gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, navedeno je u dokumentaciji kada je u februaru raspisan arhitektonski konkurs za rekonstrukciju Starog savskog mosta. Tada je bilo jasno na osnovu pažljivog čitanja dokumentacije da se od učesnika traži da ponude potpuno novu konstrukciju, ali niko od zvaničnika nije javno rekao da to znači da će se most rušiti. To je sada uvelo zabunu u javnosti, koja negoduje zbog uklanjanja višedecenijskog simbola prestonice.

Argumenti koje Milutin Folić, gradski urbanista i predsednik žirija, navodi u prilog rušenju su da most mora da ima veći razmak između stubova zato što je Sava međunarodni rečni koridor. Stubovi su, kaže, fundirani na drvenim šipovima i most je dotrajao.

Za razliku od ranije izjave da će se luk sačuvati, juče je za naš list rekao da je to samo preporuka Zavoda.

– Lepo bi bilo da ostane, ali kako će most izgledati zavisi od učesnika konkursa. On mora da ima pešačku i biciklističku stazu, po dve trake za automobile u oba smera i po traku za šinski saobraćaj. Njegova izgradnja rasteretiće Brankov most i „Gazelu”, odnosno tranzitni saobraćaj u centru grada biće smanjen za 11 odsto kada se u njegovom produžetku izgradi tunel od Ekonomskog fakulteta do Bulevara despota Stefana – objašnjava Folić.

Kakav će biti novi most saznaćemo 15. juna, kada moraju da budu obelodanjeni rezultati konkursa koji se predajom radova danas završava.

Argumenti gradskih čelnika neodrživi su za Ljubu Kostića, građevinskog inženjera, koji je, između ostalog, učestvovao u izgradnji dva mosta na Drini – Pavlovića ćuprije i Mosta slobode u Foči, koji je srušio NATO. Za Kostića Stari savski most nije problematičan za plovidbu brodova jer oni i sada prolaze ispod njega.

– To mi sve liči na ono kada su gradske vlasti pošto-poto htele da naprave skupi i neekonomični most sa jednim stubom na Adi. Tada su nadležni tvrdili da bi stubovi u reci ometali plovidbu, a ubrzo ih je demantovao most Zemun – Borča sa osam stubova u reci. Savski nije jedini sa stubovima, njih ima i Ostružnički i onaj u Obrenovcu. Znači, taj argument ne može da prođe – ukazuje Kostić napominjući da osnov nemaju ni navodi da su drveni šipovi dotrajali.

– Venecija je na drvenim šipovima, pa je l’ ona dotrajala? Nije. Hrastovi stubovi, odnosno drveni šipovi koji su dugo u vodi, zaštićeni su i mogu večno da traju. Postoji i tehnologija za ojačavanje stubova. Nije to nikakva mudrost – kaže Kostić.

On tvrdi da je prednost to što je Stari savski most čelični jer je, za razliku od betonskih, zahvalniji za proširenje. Brankov most, napominje, čine dve nezavisne konstrukcije i to bi moglo da bude primenjeno i na Starom savskom. Dodavanje traka na principu visećeg mosta praksa je i u Londonu. Kostić smatra da Stari savski, zbog istorijskog značaja, treba sačuvati. Za Branislava Jovina, urbanistu, on nema veliku vrednost, ali bi mogao, kaže, da postane pešački most. Jovin tvrdi da novi most sa većim kapacitetom na toj poziciji neće rasteretiti saobraćaj sve dok prestonica ne dobije metro.

– Treba podići most 50 metara uzvodno u nastavku Nemanjine ulice. Za njega već postoje projekti, a njegovu izgradnju je stopiralo bombardovanje. On je projektovan tako da ima po tri trake po smeru, a unutar konstrukcije prolaze šine za metro – ističe Jovin.

On i Kostić saglasni su u tome da gradske vlasti treba da prestanu da se nadmeću u skupim graditeljskim poduhvatima, već da racionalnije troše novac iz budžeta.

– Visoke Dečane pravili smo kada smo bili na vrhuncu ekonomske i vojne moći. Ali, u vreme krize, Karađorđe je gradio crkve brvnare. Naši preci su znali da se prilagode vremenu, ali mi nismo tome dorasli. Rekonstrukcijama treba da pokažemo da umemo da čuvamo novac. političari ne vole da otvaraju takozvane krpljene mostove, kao što ni dama ne želi da šeta u staroj haljini – zaključuje Kostić.

Mali: Most na dva nivoa sa lukom

Zabuna oko toga da li će luk biti sačuvan nastala je i zbog toga što je minule jeseni gradonačelnik Siniša Mali više puta naglašavao da će on biti isečen i podignut na spratni deo novog mosta, do koga će se dolaziti stepenicama. Kako je mesecima uveravao Mali, na gornjem delu mosta biće posađeno zelenilo i urađeni raznovrsni sadržaji za pešake po uzoru na Most prirode u Teheranu.

Nemci ga podigli, Zarić sačuvao

Stari savski most postavili su Nemci posle rušenja Mosta kralja Aleksandra Prvog (na njegovim stubovima danas je Brankov), koji je stradao u aprilskom bombardovanju 1941. godine. Projektovala ga je i 1942. izgradila nemačka firma „C. H. Jucho” iz Dortmunda. Prvobitno je trebalo da premosti Tisu kod Žablja, ali su Nemci promenili plan.

Zelena lučna saobraćajnica sa osam stubova, koja je danas simbol Beograda, u toku okupacije nosila je naziv „Princ Eugen”, a posle rata prozvan je Nemački most. Od nacističkog miniranja 1944. spasao ga je učitelj Miladin Zarić. Na mostu dužine oko 400 metara šine su postavljene osamdesetih godina 20. veka. Poslednja rekonstrukcija bila je 2008. godine. Pre tri godine Udruženje „Imamo plan” predložilo je Skupštini grada da most ponese ime Miladina Zarića zbog njegovog herojskog čina. Početkom godine nadležna komisija nije prihvatila niti odbila predlog tog udruženja.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak