Majmunska posla i druge svinjarije

NIN, Milan Ćulibrk 15.05.2017 10:21
Majmunska posla i druge svinjarije


Nezavisno od ishoda rasprave o tome kako je postao homo sapiens, poslednjih dana pitam se da li je Boga dostojan homo politicus iz vladajuće stranke u Vršcu, koji je zabranio da se u zgradi Skupštine opštine održi komemorativni skup samo zato što je preminuli bio član druge, opozicione stranke



Kako je krenulo ne bi bilo nimalo čudno da jednog dana neko, ko za sve loše okrivljuje Josipa Broza Tita, zatraži od Skupštine Srbije da ukine 25. maj. Da Titov rođendan izbriše iz kalendara i da posle 24. bude 26. maj. I da se razumemo, ne pada mi na pamet da se sporim ni sa onima koji Tita optužuju za sve što ne valja, ni sa onima koji tvrde da je bio genijalac, ni sa onima koji sanjaju da budu „i posle Tita – Tito“. O njegovim zaslugama i krivici neka se izjasne istoričari, nakon što sagledaju šta je sve uradio, šta nije, u kakvim je istorijskim okolnostima delovao, šta je i da li je nešto mogao i drugačije... To bi, u normalnim, demokratskim društvima, bilo mnogo primerenije od, na primer, frontalnog napada na Kuću cveća, sa glogovim kolčevima u rukama.

Ne znam ni kako sam se setio Tita i glogovog kolca, „proverenog“ leka za vampire, svojevrsne đavolske sluge, ali zato mi u poslednje vreme Bog pada na pamet svaki dan od kako je grupa profesora, pravnika, doktora nauka, umetnika, novinara i sveštenika, pojačana sa dva akademika, potpisala peticiju kojom praktično zahtevaju da se iz udžbenika biologije u Srbiji izbaci Darvinova teorija evolucije. Prosto, potpisnici su uvereni da čovek nije nastao od majmuna, već da ga je, kao što piše u Bibliji, stvorio Bog.

S druge strane, moram da priznam da vrlo često ono što vidim i čujem ne mogu da opišem drugačije nego kao majmunska posla. Ili eventualno kao svinjariju. Što bi, opet, mogao da bude nekakav, doduše ne baš naučni, dokaz da je čovek nastao od majmuna. Pa, bolje i to nego da je postao od svinje. Mada ima argumenata i za to, jer pouzdano znam da neki naši političari za svoje političke protivnike misle i u poverenju govore da su – svinje.

Sve to je donekle i razumljivo, jer živimo u državi u kojoj su rijalitiji neuporedivo popularniji od naučnog programa. Zato većina, dovoljna za promenu Ustava na referendumu ili bar za pobedu na predsedničkim izborima u prvom krugu, zna da nabroji imena i prezimena bar pet starleta i klaberki, učesnica „Farme“ i „Parova“, a ne znaju ko je rektor Beogradskog univerziteta ili direktor Matematičke gimnazije, čiji učenici svake godine osvoje pregršt medalja na svetskim olimpijadama iz matematike, hemije, fizike, astronomije... A možda toliko ljudi i gleda „Farmu“ samo zato što ih to neodoljivo podseća na realan život - na Orvelovoj „Životinjskoj farmi“.

Bilo kako bilo, još je dobro što „kreacionisti“ svoju peticiju protiv izučavanja Darvinove teorije evolucije nisu dostavili Skupštini Srbije, već njenom Odboru za obrazovanje. Očito je da i oni znaju ko sve sedi u skupštinskim klupama. Za mene bi takav zahtev bio bogohuljenje. Ko bi od vernika uopšte mogao i pomisliti da zatraži da neki poslanici, koji su toliko puta dokazali da ne haju ni za božje, ni za zemaljske zakone, a kamoli za moral i 10 božijih zapovesti, budu pravedne sudije?

Ne sumnjam da bi neki poslanici, da to od njih zavisi, odmah pritisli taster „za“. Pa, ne bi im bilo prvi put da glasaju o nečemu o čemu pojma nemaju. Ali, imaju stav. A i ako ga nemaju, ima ga stranka na čijoj su listi izabrani za poslanika.

Nezavisno od ishoda rasprave o tome kako je postao homo sapiens, poslednjih dana pitam se da li je Boga dostojan homo politicus iz vladajuće stranke u Vršcu, koji je zabranio da se u zgradi Skupštine opštine održi komemorativni skup samo zato što je preminuli bio član druge, opozicione stranke. Pa, sad vi meni recite, jesu li to majmunska posla ili delo božije kreacije? I ko je kriv što se češće primenjuje odredba iz Hamurabijevog zakona „oko za oko, zub za zub“, nego jedna od božijih zapovesti „ljubi bližnjeg svog“.

Zato je za ljude sa ovih prostora bio sasvim neočekivan, ali i lekovit onako miran i civilizovan razlaz Novaka Đokovića sa dugogodišnjim trenerom Marjanom Vajdom i fizioterapeutom Miljanom Amanovićem, sa kojima se popeo na vrh svetskog tenisa. Razišli su se bez ijedne ružne reči. Bar zbog toga sva trojica zaslužuju da se tamo i vrate. Svako svojim putem.

Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak