Profesor Lompar gost srpske zajednice u Kanadi

RTS 12.05.2017 13:03
Profesor Lompar gost srpske zajednice u Kanadi


Profesor Milo Lompar je tokom svog boravka u Kanadi održao predavanja na temu očuvanja nacionalnog identiteta, srpske kulture i jezika u Misisagi, Torontu, Kičeneru i Otavi.



U organizaciji Kluba književnog časopisa Ljudi govore, ugledni profesor Filološkog fakulteta beogradskog univerziteta, dr Milo Lompar, održao je u Kanadi niz predavanja na temu nacionalnog i kulturnog identiteta kod Srba, javlja za Program za dijasporu RTS-a Branka Dikanović Trbojević.

Na prvom susretu sa srpskim rasejanjem u Misisagi, Lompar je govorio na temu Od srpskog stanovišta Miloša Crnjanskog do duha samoporicanja srpskih globalista, a njegov domaćin, dr Radomir Baturan, publiku je podsetio da je Lomparova knjiga Duh samoporicanja doživela svoje sedmo izdanje.

Srbijanci i Srbi

Profesor Lompar je podsetio da je sve do polovine dvadesetog veka srpski narod svoj nacionalni identitet oslanjao na svetosavsko prosvetno predanje i kosovsku tradiciju. Treći bitan elemenat srpskog nacionalnog identiteta vezan je za istorijsku sudbinu i velike seobe,  a četvrti za sekularnu državu i duh prosvetiteljstva oličenu u Dositeju Obradoviću. Uz Vuka, Njegoša i državnike, a ne političare, na čelu Srbije naša zemlja u to doba, iako sekularna, u školskim programima veliča prosvetiteljski aspekt Svetog Save. Tu tradiciju ukidanjem školske slave prekida komunistički režim.

Profesor Lompar kaže da do kraja neizgrađeni kulturni identitet Srba doživljava nova cepanja (spolja i unutrašnjim globalističkim stavom) pa se nacionalno telo deli na srbijansko, na Srbe iz Bosne, Krajine, sa Kosova...ide se toliko daleko da se Patrijarh SPC naziva srbijanskim, a ne srpskim. U međuvremenu, domaća intelektualna elita nije uspela da kulturni obrazac zaštiti jedinstvenim školskim programima bar u krajevima gde je to moguće i gde ima uticaja.

Dela apsolutnog emigranta

U najstarijem srpskom hramu u Torontu, crkvi Sv.Save na Riveru, profesor Lompar je govorio o ulozi srpskog jezika kao oruđa kulture, a u SNA o Milošu Crnjanskom. Podsetio je na neke sudbonosne trenutke u životu genijalnog pisca, pre svega na njegove emigrantske dane u Londonu.

"Miloš Crnjanski nije bio prihvaćen od engleskih vlasti, nije imao zajednički korak sa tamošnjom srpskom emigracijom niti je mogao da se vrati u Srbiju. Neprihvaćen od zemlje koja mu je dala imigrantski status sa zabranom povratka u Srbiju, Crnjanski je živeo u statusu apsolutnog emigranta", kaže dr Milo Lompar.

Gde god da je držao predavanje, profesor se susreo sa nekim od svojih bivših studenata. Violeta Dimitrijević, koja je prošle jeseni pokrenula prvi Salon knjige u Torontu, takođe bivši student, zanimala se za rad Zadužbine Miloša Crnjanskog. Predsednik zadužbine, profesor Lompar, najavio je da će zadužbina iduće godine objaviti diplomatske izveštaje Miloša Crnjanskog iz Berlina kao i novinske članke na engleskom jeziku objavljene posle 1945. godine. Time će, posle 25. godine rada, sva dela Crnjanskog- romani, putopisi, polemike, novinski članci, biti objavljena u kritičkom (naučnom) izdanju.

A po čemu će pamtiti susrete sa srpskim iseljenicima u Kanadi?

"Ljude najviše zanima politička situacija u našoj zemlji. Pitaju me nezvanično, pa im ja tako i odgovaram - nezvanično. Pričali su mi kako nikako ne uspevaju da formiraju kolektivnu organizaciju, niti da se okupe oko jedne ideje. To je problem našeg naroda počev od intelektualaca - nikad nismo naučili da delujemo kolektivno. Ali, ono po čemu ću pamtiti ove susrete i što me je potreslo, to je da su u nastupu, ne samo prema meni, nego i temama koje pokrećem, ovdašnji ljudi veoma dobronamerni", kaže profesor Lompar za RTS.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak