Hodočašće ulicama svetog grada

Novosti 21.04.2017 13:21
Hodočašće ulicama svetog grada


Jerusalim je sveti grad koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim, bez obzira na to da li je posetilac religiozan i koju veru ispoveda. Svaki jerusalimski kamen pulsira energijom milenijuma burne istorije i emocija ljudi koji su hodočastili ili prolivali krv za najsvetiji grad Jevreja i hrišćana i jedan od najsvetijih za muslimane.



Reporter "Života plus" u Jerusalimu, kolevci hrišćanstva, koji su i ove godine za Vaskrs posetili mnogi vernici. Za pravoslavce je najvažnija poseta Hramu na mestu Hristovog vaskrsenja, a za katolike put suza

Jerusalim je sveti grad koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim, bez obzira na to da li je posetilac religiozan i koju veru ispoveda. Svaki jerusalimski kamen pulsira energijom milenijuma burne istorije i emocija ljudi koji su hodočastili ili prolivali krv za najsvetiji grad Jevreja i hrišćana i jedan od najsvetijih za muslimane.

Sudbinu grada odredila su dva vrha belog krečnjačkog brda na kojima je podignut grad. Prvi i stariji se zove Morija, Brdo hrama, koje hrišćani, Jevreji i muslimani nazivaju Pupkom sveta jer će se tu, po svetim knjigama, posle Sudnjeg dana pojaviti spasitelj čovečanstva.

Na Moriji je kamen od koga je, po jevrejskom predanju, Bog počeo da stvara svet. Tu je, kaže Stari zavet, praotac monoteističkih relgija Avram doveo sina Isaka da ga žrtvuje i tako Bogu dokaže odanost. Po biblijskoj priči, Gospod je zadovoljan vernošću poslao anđela koji je zaustavio Avrama da žrtvuje dečaka. Međutim, neki apokrifni tekstovi imaju drugu verziju događaja i navode je Avram ipak pogubio sina, ali ga je Bog oživeo posle tri dana.

Mnogo kasnija novozavetna priča o vaskrsenju Hristovom odigrala se na drugom obližnjem svetom visu Jerusalima - Golgoti, čije ime znači Brdo lobanja, kako i priliči nekadašnjem jerusalimskom gubilištu. Tu je Bog Otac ostavio sina Isusa da umre razapet na krstu iskupljujući tako čovečanstvo od grehova.

Danas ni Morija ni Golgota ne izgledaju kao u biblijska vremena. Brdo na kome je car psalmopevac zasnovao Jerusalim, a mudri car Solomon podigao Prvi hram, u Avramovo vreme bio je kameniti breg u pustinji. Golgota je u Hristovo vreme bila brdo van gradskih zidina, sa mnoštvom velikih drvenih stubova. Oni bi postali vertikalni krak krsta, kad bi na njih podigli osuđenike, koji su nosili na plećima teške, poprečne grede. Stizali su stazom srama od rimske tvrđave Antonije kroz grad, da bi svi stanovnici Jerusalima videli kako prolaze prestupnici. Posle prolaska Sina Božjeg, ovaj put promenio je ime u Via Dolorosa, što se prevodi kao Put suza ili Put bola.

Put suza danas je okružen radnjama

Danas je to najposećenija ulica starog Jerusalima, vodećeg svetskog versko-turističko-trgovačkog centra. Najsvetija hrišćanska ulica vijuga između starih zgrada stešnjena robom ispred bezbroj radnjica sa suvenirima za vernike svih vera: ovnujskim rogovima-žofarima za Jevreje, palestinskim maramama za muslimane, šalovima s jeruslimskim krstovima za hrišćane. Nakit od srebra i zlata je namenjen svima. Prodavci su predstavnici svih religija, različitih nacija, pa na Putu suza nije neobično da kupite kip Bogorodice od prodavca koji čita Kuran, ili da od Arapina pazarite majicu Mosad, koja je izvešena pored majice s parolom "Sloboda Palestini". Prolaskom stazom Hristove patnje stiče se utisak da je ovde ipak najpoštovanije božanstvo Mamon, simbol srebroljublja.

Panorama grada

Verovatno je tako bilo i u vreme posle Vaskrsenja, jer su hrišćani brzo počeli da hodočaste od Getsimanskog vrta gde se odigrala Poslednja večera. Da bi osujetio ova poklonjenja, imperator Hadrijan je na Brdu lobanja podigao hram boginji Veneri, koji je srušen ubrzo pošto je 324. carica Jelena, majka imperatora Konstantina istražila Golgotu kao prvi biblijski arheolog. Pošto je u jednoj pećini otkrila Časni krst na kome je razapet Hrist, pronašla je i stenu pomazanja na koji je položeno njegovo telo i pripremljeno za sahranjivanje, kao i pećinu u koju je položeno. Car Konstantin naredio je da se nad ovim mestima sazida hram od dve crkve, jedne nad Hristovim grobom i druge nad Golgotom, koje su povezane bazilikom s kolonadom stubova u kojoj se nalazi kamen pomazanja.

Porta Hrama Hristovog spasenja

Ovaj prvi raskošni hram Persijanci su razorili u 7. veku a obnovljeni kompleks nije dostigao sjaj prethodnog. Međutim to nije umanjilo svetost mesta koje se u pravoslavnom svetu baziva najčešće Crkvom vaskrsenja Hristovog, a u rimokatoličkom Crkvom Svetog groba. S dolaskom krstaša, a zatim osmanske okupacije, došlo je do promena u načinu hodočašćenja. Za pravoslavce je ostala najvažnija poseta samom Hramu vaskrsenja Hristovog u kome su verodostojna mesta gde se odigrao poslednji čin patnje i zemaljskog života sina Božjeg i kao vrhunac vaskrsenje, kao suštinski događaj, konačna pobeda nad smrću. Vatikanski Franjevački red je pak u krstaško vreme ustanovio Put suza sa 14 stanica za rimokatoličke hodočasnike koje fokusiraju pažnju na Hristove patnje, a ne na vaskrsnuće.

Naš reporter u kripti Hrama vaskrsenja

Današnji hram Vaskrsenja je sedište pravoslavne Jerusalimske patrijaršije i pod krovom ima više crkvica, kapela, galerija i kripti, od kojih najveći pripada pravoslavnim crkvama.

Mesto gde je stajalo raspeće na brdu Golgota



POSLEDNjI KORACI SINA BOŽIJEG

Put suza ili bola počinje kod Omarijske škole, gde se nalazila tvrđava Antonija u kojoj je Isus osuđen na smrt, a nastavlja preko Litostrotosa gde je okrunjen trnovim vencem i natovaren krstom. Treća stanica, Poljska kapela, označava mesto gde je sin Božiji prvi put pao, a Jermenska kapela četvrtu, gde je sreo majku.

Tabla s rimskim brojem pet na Franjevačkom oratorijumu označava početak uspona prema brdu Golgota, dok je šesta stanica mesto gde je Veronika obrisala Hristovo lice obliveno krvlju. Sedma stanica je mesto gde je Isus izašao iz gradskih zidina i pao, a osma gde se obratio Jerusalimkama. Deveta je mesto gde je pao treći put, uz današnju apsidu i krov Crkve uskrsnuća ukopane u stenu Golgote.

Kamen pomazanja u Hramu vaskrsenja

Deseta stanica je na mestu gde su Isusu uzeli odeću ispred ulaza u crkvu. Jednaesta je u hramu, na mestu gde je zakucan za krst, a dvanaesta nekoliko metara dalje, gde je podignuto raspeće. Trinaesta predstavlja stenu pomazanja, a poslednja četrnaesta je kapela Hristovog groba u rotundi Hrama vaskrsenja Hristovog.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak