Kakve su sličnosti i razlike bunta danas i pre 20 godina

Blic, Vuk Z. Cvijić , Dobrivoje Katanić 17.04.2017 02:08
Kakve su sličnosti i razlike bunta danas i pre 20 godina


Studenti su posle 20 godina opet izašli na ulice. Kako kažu oni koji su predvodili proteste 1996, i danas su isti zahtevi: više prava i demokratije, pre svega u kontroli izbora, i sloboda medija.



Kakve su sličnosti i razlike bunta danas i pre 20 godina
SADA: Protestima danas traže medijske slobode i ostavke čelnih ljudi u REM, RIK, RTS

Protestanti veterani ukazuju i na razlike: od kojih je najznačajnija to što su nekadašnji protesti bili dobro organizovani, a današnji su dogovoreni na društvenim mrežama, kao i što su tada paralelno bili i protesti stranaka opozicije. Sagovornici podsećaju da su ovo prvi protesti od demokratskih petookotobarskih promena 2000. u kojima se traži više demokratije.

Istoričar Čedomir Antić, jedan od vođa studentskih protesta 1996/97, kaže za "Blic" da je najvažnija sličnost da su i ovi protesti posvećeni demokratiji i da postoji "snažna nacionalna crta u njima".

- Ciljevi ovih i onih protesta su strogo definisani i nisu rasplinuti kao 1968. i 1992. Razlike su u tome što je Milošević falsifikovao izbore i dao je široke povode. Tadašnje protesti su bili protiv njegove nacionalne politike, kao što je predaja Srpske krajine, ali i protiv njegove izolacije i nereformisanja države. Ovi protesti podsećaju na nezadovoljstvo naroda 9. marta.1991. Varnica koja je zapalila proteste 1991. bio je loš odnos televizije prema građanima i opoziciji. Sada su to institucije kao RTS, RTV, REM, RIK ... - navodi Antić.

On kaže da je razlika i što su 1996. protesti bili svenarodni i univerzitet je bio u štrajku, a da to sada nije slučaj.

- Možda je to dobro, jer postoji napredak od 1997. Ovo više nije nereformisana komunistička Srbija. Mi smo imali u međuvremenu i tehnološku revoluciju jer su sada protesti organizovani preko društvenih mreža. U naše vreme imali smo jaku organizaciju koja je dala je ključni doprinos pobedi - napominje Antić.

Ivan Marović, jedan od predvodnika Otpora, koga su pojedini mediji lažno optuživali da učestvuje u organizaciji i ovih protesta, u autorskom tekstu za NIN ukazao je na sličnosti i razlike oba protesta. Vlast je oba puta podrila institucije sistema koje treba da kanališu nezadovoljstvo, pa se ono spontano izlilo na ulice, a razlika je donekle što su danas izbori završeni sa jasnim rezultatima u okviru institucija.

- Protesti iz 1996, kao i ovi danas, bili su spontani. To ne znači da neko od političkih aktera nije želeo da do protesta dođe i iste ohrabrivao, ali znači da nisu imali kapaciteta da to i organizuju. Koalicija Zajedno nije mogla da izvede onoliki broj ljudi na ulice, a pogotovo da obezbedi da se oni pojave svakog sledećeg dana tokom svih tih meseci. Taj element je bio spontan, to je bilo izvorno narodno nezadovoljstvo i već prvih dana se moglo videti da to ne liči na miting opozicije. Slično je i danas, opozicija je nesposobna da organizuje ovakve proteste. Da ima tu sposobnost, već bi je pokazala. Nema je ni vlast, inače ne bi tokom kampanje onoliko zavisila od autobuskog prevoza - objašnjava Marović.

On ističe da to što proteste 1996/97. nisu organizovale političke snage, ne znači da su neorganizovani, već da su samoorganizovani.

Tokom studentskih protesta 1996/97. formiran je inicijativni, a ubrzo i glavni odbor protesta sa po dva predstavnika sa svakog fakulteta Beogradskog univerziteta. Pored toga, formiran je i čitav niz službi, od redara, preko logistike, odnosa sa štampom... Ako ovaj današnji protest potraje, možemo očekivati sličnu specijalizaciju, jer građansko samoorganizovanje se ispoljava kroz ovakvu ili sličnu podelu posla i odgovornosti. Tek tad protest ima šanse da opstane nedeljama, možda i mesecima, koliko je potrebno da se postigne željeni efekat - zaključuje Marović.

Ono što razlikuje današnje proteste, po mišljenju Marovića, jeste što je izborna volja građana 1996. dovedena u pitanje.

- Reakcija je morala da se dogodi na ulici. Usledila je zima svakodnevnih protesta i Miloševićev režim je morao da prizna poraz i prihvati izbornu volju građana. Danas je situacija nešto drugačija, predsednički izbori su završeni sa premijerom kao jasnim pobednikom u prvom krugu, bar kada se politički proces posmatra unutar institucija sistema. Ali osećaj bar jednog dela građanstva je da izborna utakmica nije bila fer i nezadovoljstvo ovakvim stanjem se opet manifestuje vaninstitucionalno. Srbija je danas zemlja podrivenih institucija i zato vidimo proteste na ulicama, institucije sistema nisu sposobne da kanališu narodno nezadovoljstvo i ono će se kanalisati van njih - navodi Marović.

Kakve su sličnosti i razlike bunta danas i pre 20 godina
NEKAD: Milošević falsifikovao izbore i dao direktan povod. Tadašnji protesti su bili protiv njegove nacionalne politike

Srđan Milivojević, takođe jedan od nekadašnjih predvodnika Otpora, kaže da je povod za proteste identičan - "zbog diktature, medijskih nesloboda, uzurpacije ustava i nezajažljive želje za moći, koje je ispoljavao Milošević kao i Vučić".

- Već pet godina živimo u neslobodi gde su zgažene institucije, gde skoro kompletna medijska scena, a pogotovo Javni servis služe za opstanak jednog čoveka na vlasti. Građani nisu ni bili u poziciji da biraju, jer su imali mogućnost da vide samo jednog čoveka koji je uzurpacijom institucija i zakona obezbedio sebi nedemokratske uslove koji ga unapred favorizuju. Istovremeno su medijski satanizovane sve političke stranke opozicije koje nije privoleo za sebe. Vučić se okružio strankama bivšeg DOS dok protivnike etiketira kao dosovce, kao i ljudima iz 90-tih godina iz vremena navećeg propadanja. Tu su i tajkuni kao ljudi iz vrha orgnizovanih kriminalnih organizacija do 2000. - kaže Milivojević o sličnostima sa prethodnim protestima, i dodaje da su i Vučićeva vlast kao i Miloševićev režim u panici zbog protesta.

Njegovo mišljenje je da je velika razlika u protestima što Vučić ima podršku EU i NATO-a, a to Milošević nije imao.

- U vreme kada se viđa sa zvaničnicima SAD Vučić u istom danu optužuje demonstrante da rade za interese Amerike. Razlika je i što su protesti 1996. predvodili i lideri tadašnje opozicije. Imali su mnogo bolju organizaciju i logistiku, a Miloševićev režim odgovarao je brutalnom represijom. Tada nisu postojale društvene mreže, a nije bio dostupan ni mobilni telefon velikom broju ljudi. Danas su protesti organizovani na društvenim mrežama sa zanemarljivom medijskom pokrivenošću i zasad bez nasilja režima i bez podrške iz sveta - ističe Milivojević.

Šta kažu učesnici današnjih protesta

Kakve su sličnosti i razlike bunta danas i pre 20 godina

Studenti, učesnici protesta koji danima traju u Beogradu, za NIN su ispričali da su nezadovoljni diktaturom koja se u Srbiji ogleda na mnogo načina.

- Najsvežiji primer diktature mogla bi da bude izjava našeg premijera, a budućeg predsednika: "Dozvolio sam im da protestuju". Ubedio nas je da nemamo nikakva prava i da je sve što imamo stvar njegove dobre volje. On nam vraća penzije, on nam povećava plate. On nam je dozvolio da šetamo... To je diktatura - kaže Una Draganić, student druge godine Pravnog fakulteta u Beogradu.

S druge strane, za Vuka Velebita sa FPN-a i Pavla Garzičića, mladića koji je studije ekonomije završio u Pekingu i vratio se u Srbiju, diktatura je kada država svoje građane gleda kao na neprijatelje.

- Dobijam poruke s nepoznatih brojeva "smiri se malo", "razmisli da li je pametno to što radiš" - kaže Vuk, dok Pavle dodaje da su ga mnogi prijatelji zvali i savetovali ga da mu "ne treba to u životu".










Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak