Јефтине услуге банака могу вас папрено коштати

Дневник 09.04.2017 11:44
Јефтине услуге банака могу вас папрено коштати


Када вам банка понуди нешто бесплатно или много јефтино, добро се распитајте колико ће то да вас кошта, у противном, лако се може догодити да оно yабе испадне скупље од плаћеног.



Другим речима, коју год услугу од банке да узима, клијент треба да се прво о свим условима и трошковима распита. Пре потписивања уговора обавезно треба пажљиво да га прочита те да тек након тога донесе одлуку.

Познато је да код нас већ готово две године кредитна активност стагнира. Банке се труде да искористе сваку прилику да дођу до клијента па је и саме траже. Чекају их у продавницама и дају кредит на лицу места, без одласка у банку. Осим тога, уз такве, али и друге позајмице, нуде им и бесплате услуге попут картица, рачуна и слично. Многе од тих понуда су за клијенте добре, али не мора увек да буде тако.

Кредити који се нуде у продавницама и одобравају на лицу места спадају у ризичније палсмане за банкаре. Зато то надокнађују вишом каматом. Рецимо, на банкарском шалтеру се динарски зајам може добити већ по стопи од девет одсто, док је у радњи то чак 36 процената.

Уз те стопе, а на годину дана, клијент за узатих 100.000 динара у повољнијем случају плаћа рату од 8.740 динара и отплати 104.880 динара. Брза варијанта доноси рату од 10.046 динара и отплату у висини од 120.952 динара. Рачуница је јасна.

Брзи кредити нису једина варијанта која доноси неочекивани трошак. Банке често на продајним местима нуде повољнију куповину уз кредитне картице и без камате, посебно ако је произвођач или трговачка кућа код које се пазари њихов клијент. То доноси попуст, али и може додатно да кошта. Клијент добије бесплатно картицу и бескаматни кредит.

Међутим, одржавање картице, односно рачуна за који је везана код нас у просеку стаје 250 динара месечно. То значи да ће га „све yабе” коштати за две године отплате 6.000 динара. Уколико може да пребаци плату у банку преко које је пазарио, добро је. Међутим, уколико није клијент те банке већ је у другој а због „минуса” или било које друге обавезе не може да пренесе плату и затвори рачун, ето њему додатног трошка а банци зараде.

Многи код нас праву рачуницу схвате тек касније. Подаци Кредитног бироа говоре да грађани највише касне с плаћањима обавеза по кредитним картицама. Доцња је ту већа од 19 одсто, а код кредита је око седам процената. У Србији су банке издале 1.188.000 кредитних картица, њих користи 938.633 грађана. У доцњи је 81.008 картица, говоре подаци Кредитног бироа Удружења банака.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak