Sigurna kuća u Nišu: Gotovo pola veka trpela nasilnika

Novosti 20.03.2017 08:09
Sigurna kuća u Nišu: Gotovo pola veka trpela nasilnika


Kroz sigurnu kuću u Nišu do sada prošlo oko 600 žrtava zlostavljanja. Žene muku kriju godinama, jer su ekonomski zavisne i bez podrške



KROZ Sigurnu kuću u Nišu je od osnivanja 2011. prošlo više od 600 žena i dece, a gotovo svima je zajedničko to što su - pre odluke da prijave nasilje - sa kućnim tiraninom živele po deset i više godina. Jedna od žena koja trenutno boravi na sigurnom je i V. S. (61), Nišlijka koja je čak 45 leta trpela psihičko, fizičko i seksualno zlostavljanje.

- Još smo zvanično u braku, a moje muke su počele nedugo po venčanju. On je u to vreme obavljao značajnu funkciju, a ja sam bila veoma mlada i nadala sam se da će biti bolje, da će se promeniti i zato nisam odmah otišla. Nažalost, svakodnevna maltretiranja je dodatno pogoršala okolnost da nam je ćerka, zbog greške lekara tokom porođaja, postala invalid. Da bih detetu obezbedila bilo kakvu sigurnost, odlučila sam da ćutim... Jedino sam se nekoliko puta požalila majci, ali je podrška izostala zato što je i ona slično vaspitavana, pa je tvrdila kako moram da trpim - objašnjava sagovornica "Novosti".

I, dok je ćerka zajedno sa njom u Sigurnoj kući, sin trenutno boravi kod prijatelja, jer suprug još živi u kući koju je ona nasledila od svojih roditelja i vodi se na njeno ime!

- Pokrenula sam postupak da se iseli, ali sve to traje već godinu dana, pa deca i ja nemamo kud... Inače, za brojne teške povrede i seksualno maltretiranje postoje mnogi dokazi, mada često nisam ni odlazila lekaru jer mi je najvažnije bilo da nasilje sakrijem od dece, da njih poštedim... Kad god bi sin nešto posumnjao, ja sam smišljala razne laži i objašnjavala odakle mi modrice... Lane me je, međutim, napao pred decom i polomio mi zub, a imala sam i više drugih povreda. Sin je nekako uspeo da me odbrani, onda je došla policija i ja sam izašla iz te kuće, a on je priveden - zaključuje V. S.

Direktorka Sigurne kuće u Nišu Sonja Šćekić kaže da materijalna nesigurnost predstavlja, odnosno nemogućnost da se zaposle žrtvama predstavlja najveći problem.

- Ovde su najčešće žene sa završenom osnovnom i srednjom školom, te nezaposlene, ali ima i onih sa visokim obrazovanjem. Kao po pravilu, nijedna nema podršku bliže okoline, pa im mi obezbeđujemo obuke za rad, a u Kući imaju i informatičku sobu sa opremom posredstvom koje mogu da prate oglase, bez odlaska u Filijalu Nacionalne službe za zapošljavanje. Dobro nam dođe i saradnja sa nekolicinom lokalnih privatnika koji pomažu u nastojanjima da ih što pre ekonomski osamostalimo - ističe Sonja Šćekić.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak