Velika misterija hrišćanstva: Zašto ovo jevanđelje nikada nije ušlo u Novi zavet?

Vest 19.03.2017 12:11
Velika misterija hrišćanstva: Zašto ovo jevanđelje nikada nije ušlo u Novi zavet?


Jakovljevo protojevanđelje nećete naći u Novom zavetu iako svi hrišćani veruju u ono što je u njemu zapisano.



Imena Marijinih roditelja, Svetih pravednika Joakima i Ane, samo se tu pominju, kao i večno devičanstvo Presvete Bogorodice o kojem nema reči u četiri kanonska jevanđelja. Čak i priča o Isusovom rođenju u pećini dolazi iz ovog teksta.

Protojevanđelje Jakovljevo je apokrifno jevanđelje, što znači da se ne nalazi u novozavetnom kanonu, odnosno, odlučeno je da bude izostavljeno kada su crkveni oci birali koji će ranohrišćanski tekstovi biti u Novom zavetu a koji ne.

Zanimljivo je to što niko ne zna tačno da objasni zbog čega se to desilo, pošto je, kao što ćemo videti, ovaj religijski spis imao neviđeni uticaj na razvoj hrišćanstva i niko nije dovodio u pitanje istinitost napisanog.

- Ja, Jakov, napisah ovu priču u Jerusalimu - kaže ovaj tekst, zbog čega se oduvek smatralo da ga je napisao Jakov, brat Isusov. Savremeni stručnjaci smatraju da ga nije napisao taj čovek već neki drugi, nepoznati i anonimni, i da se to desilo oko 145. godine.

Taj zaključak su doneli ispitivanjem samog teksta: jezički stil kao i činjenica da autor piše o jevrejskim verskim praksama kao ustanovljenim običajima koji najverovatnije nisu postojali sredinom I veka navode na tu pomisao; opet, najverovatnije ne znači i sigurno, tako da stručnjaci možda jednostavno bazaju po mraku i nagađaju.

Jedna od tih praksi koje ovo jevanđelje pominje je to da su u judaizmu postojale posvećene hramovne device slično vestalkama u Rimu, ali za to nema dokaza.

Sumnja u autetntičnost

Pravoslavni i katolički autori, pa čak i neki rabinski izvori, veruju da Stari zavet otvara mogućnost da su one zbilja postojale među Jevrejima, od vremena proroka Samuila pa do Makavejaca, dok sekularni autori smatraju da se nigde ne kaže da su žene koje su radile u hramu bile device, te da se, kada se pominju “mlade žene”, ne naglašava da rade pri hramu.

Drugim rečima, savremeni sekularni stručnjaci pokušavaju da ospore ovaj spis. Čini se da im na ruku ide činjenica da se prvi put pominje u III veku i od strane Origena Adamantija, ranohrišćanskog bogoslova koji o Jakovljevom jevanđelju kaže da je baš kao i ono Petrovo sumnjivog porekla, da se skoro pojavilo i da sa njim deli ideju da su Isusova braća koja se pojavljuju u kanonskim jevanđeljima zapravo sinovi Josifa od njegove prve žene.

Dobro, to bi moglo zapravo da razreši misteriju zbog čega ovo jevanđelje nije uključeno u kanon Novog zaveta, pored onih koja su napisali Matej, Marko, Luka i Jovan: sumnja u autentičnost.

Sveta porodica (Marija, Josif i beba Isus) sa Svetom Anom i Svetim Jovanom Krstiteljem. El Grekova slika iz 1600. godine. Foto: Wikimedia Commons/cdnprado.net

Međutim, popularnost ovog spisa je u prvih hiljadu i po godina hrišćanstva bila neverovatna. Samo na grčkom jeziku do danas je ostalo sačuvano preko 150 prepisa, da ne pričamo o tome da postoje i prepisi na staroslovenski, jermenski, irski, latinski, arapski, sirijski, etiopijski, koptski, gruzijski.

Nedostaju latinski prepisi iz prve polovine prvog milenijuma i čini se da je na Zapad Jakovljevo jevanđelje stiglo dockan, ali ne previše dockan jer je i tamo sigurno bilo poznato barem u V veku. 1958. godine pronađen je najstariji prepis nastao na papirusu u III-IV veku koji se danas čuva u biblioteci “Bodmer” u Ženevi.

Zbog čega je bilo toliko popularno? Pa, skupa sa ostalim protojevanđeljima (naziv se odnosi na one tekstove koji se bave životom Isusa Hrista pre nego što je počeo da propoveda) i ovo je tolilo glad hrišćana za mnoštvom detalja iz života Spasitelja. Vernici su jednostavno hteli da znaju više nego što im je pruženo u četiri jevanđelja koja su našla svoje mesto u Novom zavetu.

Jakovljevo protojevanđelje je podeljeno na tri jednaka dela, i svako ima po osam poglavlja. Prvi deo sadrži priču o jedinstvenom načinu na koji se rodila Marija, buduća Mati Božija, o njenom detinjstvu i o tome kako je posvećena hramu; drugi deo počinje kada je napunila 12 godina i kada je uz pomoć anđela izabrana za Josifa; treći deo govori o rođenju Isusovom, poseti babica, skrivanju od Iroda.

Prvi hrišćanski tekst koji govori o tome da je Marija bila devica ne samo pre rođenja Isusovog, nego i tokom porođaja i kasnije u životu, dakle, od njenog rođenja do smrti, upravo je Jakovljevo protojevanđelje. Priču o njenom večnom devičanstvu nećete naći ni u jednom kanonskom jevanđelju, niti njeno uzdizanje do “nove Eve”.

Neki podaci samo u Jakovljevom protojevanđelju

Takođe, imena Marijinih roditelja koje Pravoslavna crkva danas slavi kao Svete pravednike Joakima i Anu nećete naći nigde u Bibliji, naćićete ih samo u Jakovljevom protojevanđelju koje takođe kaže da je Joakim bio bogat čovek, a da su on i žena Mariju dobili tek u poznom životnom dobu.

Statua Svete pravednice Ane i njene ćerke Marije, Majke Božije, u crkvi Svete Ane u Jerusalimu koju su krstaši podigli iznad pećine za koju su verovali da je mesto Marijinog rođenja. Foto: Wikimedia Commons/Otter

Još nešto. Znate priču o tome da se Isus rodio u pećini, priču koja ne postoji u četiri kanonska jevanđelja? Dolazi iz Jakovljevog protojevanđelja. Znate za priču o mučeništvu Svetog proroka Zaharija, oca Jovana Krstitelja, kojeg su vojnici Iroda Velikog ubili pred oltarom? Dolazi iz Jakovljevog protojevanđelja. Znate za priču o tome da je Josif, Marijin muž, bio star čovek kada se Isus rodio? Dolazi iz Jakovljevog protojevanđelja.

Jakovljevo protojevanđelje je ima neviđeni uticaj na hrišćanska verovanja i priče koje ih prate, i praktično sva su našla svoje mesto u crkvenim dogmama i verovanjima. To je verovatno i najraniji tekst koji potvrđuje poštovanje Presvete Bogorodice.

Ali uprkos svemu tome, Jakovljevo protojevanđelje se iz nekog razloga nije našlo u kanonu Novog zaveta.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak