Na fakultetima u inostranstvu naši studenti su superzvezde

Novosti 06.03.2017 09:14
Na fakultetima u inostranstvu naši studenti su superzvezde


Istraživanje na 15.000 univerziteta iz 78 država povoljno za Srbiju. Priznanje i zbog porasta broja akademaca



SRBIJA je jedna od sedam zemalja koje je vodeći britanski časopis za visoko obrazovanje "Tajms hajer edjukejšn" svrstao u moguće "superzvezde obrazovanja". Istraživanje koje je "Tajms" objavio radio je Institut za obrazovanje Londonske škole ekonomije (LSE). Uzorak je bio 15.000 univerziteta u 78 država, a Srbija se, sa Argentinom, Tajlandom, Čileom, Turskom, Iranom i Kolumbijom, našla u grupi nazvanoj TACTICS.

Jedan od uslova za upisivanje u ovu grupu zvezda u usponu bio je i bruto društveni proizvod manji od 15.000 dolara po stanovniku, a u Srbiji je on iznosio 5.144 dolara u 2015. godini.

- Nisam iznenađen i ovo je, između ostalog, prirodan sled toga što je Univeritet u Beogradu visoko rangiran na Šangajskoj listi. Zabeležen je i porast broja naučnih radova za 3.000 - izjavio je ministar prosvete Mladen Šarčević. - Evaluacija je rađena na više parametara, a ključan je i uticaj obrazovanja na razvoj ekonomije.

Na obrazovno "nebo", među superzvezde, lansirao nas je veliki broj studenata među mladima, kao i veoma veliki broj naučnih publikacija, ali i visok rejting Univerziteta u Beogradu na "Tajmsovoj" rang-listi najboljih univerziteta na svetu.

Stopa upisa visokih škola i fakulteta među mladima je 58 odsto, prema podacima za 2014. U periodu od 2010. do 2014. godine za čak 18 odsto povećao se broj onih koji nastavljaju školovanje posle srednje škole. Prema Strategiji razvoja obrazovanja do 2020. godine, Srbija bi među populacijom uzrasta 30 do 35 godina trebalo da ima 38 odsto visokoobrazovanih, ali od toga smo još daleko.

U grupi "obrazovnih superzvezda" srpski osnovci imaju najbolji uspeh iz matematike na PISA testiranju, što je, takođe, uticalo na rang.

Važan kriterijum za rangiranje bio je i broj naučnih publikacija. Srbija ih je od 2011. do 2015. godine imala 34.500, što je 48 naučnih radova na 10.000 stanovnika ili rast od 7,4 odsto. Veliki procenat ovih radova objavili su profesori Univerziteta u Beogradu.

- Nauka je osnov za kvalitetan nastavni proces i zato je veoma bitan naučni segment u visokom obrazovanju. Kroz njega može da se vidi i kvalitet samog visokog obrazovanja - kaže za "Novosti" prof. dr Nada Kovačević, prorektor za nastavu Univerziteta u Beogradu. - Naš univerzitet uspeo je da se plasira na svetske liste najboljih, ali je važno da što veći broj univerziteta u Srbiji postane vidljiv u svetu. Na nekim svetskim listama, osim Univerziteta u Beogradu, pojavili su se i drugi iz Srbije, što je izuzetno značajno.

OSETIĆE PRIVREDA

- IZGRADITE veliki i kvalitetan sistem visokog obrazovanja i vaša zemlja i ekonomija će rasti - poručuju autori istraživanja. Oni su na uzorku od 15.000 univerziteta i 78 država utvrdili da oblast u kojoj se udvostruči broj univerziteta u periodu od pet godina beleži porast BDP-a za 4,7 odsto.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak