Na Srbiju drugačije gledaš kad odeš iz nje

Politika 05.03.2017 19:48
Na Srbiju drugačije gledaš kad odeš iz nje


Prvi put u životu sam osećao neopisivi ponos što sam Srbin. Koliko strasti pokazujem čim pomenem ili čim neko pomene Srbiju. A ona, Srbija, još mi izgleda izgubljeno



Bilo mi je mnogo teško prelomiti, doneti odluku da odem iz mog dragog Beograda. Iako sam se u trenucima osećao tako kao da bih voleo da trčeći odem, opet u drugom momentu sam se osećao da nikad neću imati tu snagu da sednem u avion i napustim svoj grad.

Tako sam se celo leto sa sobom prepirao da li da ostanem i studiram u Beogradu ili da odem na znatno bolji fakultet u Španiji, gde su me već primili.

Mnogi bi rekli da nema dileme i da je odluka jasna; idi, i ne gledaj nazad. Ali nije baš tako jednostavno, govorio sam svima koji su mi to rekli, od babe do majke, do drugova do devojke. Dosta dana sam proveo vozeći se po celom gradu, upijao taj sjaj, tu patnju, tu mržnju, ali i tu ljubav.

Na kraju sam valjda i sam shvatio da i ako mi možda ne bude lako, moram da odem. To više nije bilo pitanje da li hoću ili neću nego – MORAM. Razmišljao sam o tome šta bi se desilo sa mnom da sam rešio da ostanem i zaključio – ništa dobro.

Kada sam stigao u Španiju shvatio sam da sam doneo pravu odluku iako pored sebe nisam imao drugove, porodicu, niti devojku. U prvih mesec dana sam naučio dosta različitih stvari, ne samo u akademskom smislu već u životnom.

Ovde sam tek četiri meseca, ali već imam drugačiju percepciju o Beogradu,  Srbiji, a bogami i svetu.  S vremena na vreme osetim veliku nostalgiju i razmišljam o tome koliko bih voleo da sam sad na mom Dorćolu, da idem na ručak kod babe, da pijem kafu sa drugovima i, naravno, rakiju. Ali taj osećaj prođe i shvatim da, koliko god to bilo komforno ili udobno, iskreno ne vodi nikuda. U Beogradu bih stagnirao, ne kažem da svi koji ostanu stagniraju, ali ja bih, i to znam.

Život u Španiji nije ni sličan onome u Srbiji. Čini mi se da je mentalitet mnogo liberalniji, nije toliko primitivan. Opet, meni na neki čudan način baš ta primitivnost nedostaje. Sve mi nedostaje, ali sa druge strane, sve to što mi nedostaje bio je i razlog zašto sam i otišao iz Srbije.

Dok sam živeo u Srbiji sebe nisam smatrao „patriotom”. Obično sam pljuvao i po zemlji, sistemu, i po premijeru (ovo zadnje još uvek radim), ali kad sam došao ovde osetio sam neku jaku potrebu da branim svoju zemlju i da je predstavim u najlepšem svetlu.

Prvi put u životu sam osećao neverovatni i neopisivi ponos što sam Srbin. Uhvatio sam sebe kako svojim novim prijateljima objašnjavam kako je Srbija u stvari neviđena zemlja. Dve drugarice će čak da dođu da me posete na leto. Da odu na taj čuveni „Egzit” o kome ne prestajem da pričam.

Osim toga, svi su me gledali kao ludaka zato što sam, možda i jedini, otvoreno podržavao Trampa. Pokušavao sam ljudima da objasnim ko nas je i zašto bombardovao i otrovao. Neki su shvatili, neki nisu, ali najviše me  šokirala činjenica sa koliko strasti sam pričao o tome šta se tada zapravo desilo. Koliko strasti pokazujem čim pomenem ili čim neko pomene Srbiju.

A ona, Srbija, još mi izgleda izgubljeno. Slušao sam novu pesmu „Beogradskog sindikata” i jedina stvar koja mi prolazi kroz glavu nedeljama jeste stih „Ustaj, živi, bori se, ne kloni”. Da omladina nije ustala 5. oktobar se ne bi desio i danas ne bi živeli ovako dobro (vidi: sarkazam).

Drugovi su me pitali da li ću se vratiti u Beograd kad završim studije. Moj iskren odgovor je – ne znam. Kad bi mi neko u Beogradu ponudio približno jednake uslove kao neki drugi grad u Evropi, prihvatio bih istog trena.

Međutim, ti uslovi su retki, čak i nepostojeći u Srbiji. Ako sam već dobio ovakvu priliku da studiram na vrhunskom fakultetu, osećam dug prema onima koji tu priliku nisu dobili u Srbiji. Svestan sam činjenice da bi mnogo mojih vršnjaka „ubilo” za ovakvu priliku. A ja sam imao velike dileme da li da se spakujem i odem.

Možda više nikad neću živeti u Beogradu, ali da kažem da mi je žao što sam sad ovde – ne mogu i neću.

Koliko je u stvari teško napustiti našu „jadnu i bednu” Srbiju.

Matija Pavićević, Španija


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak