Počeo 'rat' za tržište slatkiša

Politika 04.03.2017 14:23
Počeo 'rat' za tržište slatkiša


Procenjuje se da bi uskoro u regionu južne Evrope mogle da ostanu samo tri velike konditorske firme



Za kupovinu kikindske fabrike konditorskih proizvoda „Banini” do sada su se javile tri kompanije. Dve iz sektora proizvodnje slatkiša „Jafa”iz Crvenke i „Bambi“ iz Požarevca, a iznenađenje je da je tendersku dokumentaciju otkupio i Petar Matijević koji se do sada nije okušao u ovom biznisu.

Za „Banini“, koji je u stečaju od aprila prošle godine, zainteresovane su i kompanije iz Rusije, Belorusije, Francuske i Italije. Fabrika slatkiša biće ponuđena po početnoj ceni od 15 miliona evra što je polovina njene procenjene vrednosti, a javno nadmetanje je zakazano za 21. mart.

Petar Matijević je juče izjavio za novosadski „Dnevnik“ da želi da se okuša i u ovom delu industrije, s obzirom na to da je veliki proizvođač šećerne repe i žitarica koji se koriste u „Baninijevoj“ recepturi keksa.

Inače, „Banini” konditor poznat po slatkišima „noblice“, „njamb“, „domaćica“, „toto“ jedna je od poslednjih velikih domaćih konditorskih industrija koju pod svoje nisu uzeli najveći igrači u ovom sektoru.

Još od jedne od prvih i najvećih srpskih privatizacija – prodaje „Bambija“ 2004. godine u ovom sektoru je živo. Fabrike slatkiša bile su interesantne mnogim srpskim biznismenima, ali i stranoj konkurenciji. „Jafa“ koja je, prema našim saznanjima jedan od najozbiljnijih kandidata za kupovinu „Baninija“ , jer ima velika potraživanja u toj kikindskoj firmi u vlasništvu je „Kapa grupe” Nebojše Šaranovića.

„Jafu“ je Šarčević prilikom deobe dobio od „Delte“ Miroslava Miškovića koji je od tada izašao iz posla proizvodnje slatkiša. Još jedan od velikih igrača u ovom sektoru je i Rodoljub Drašković koji je ovaj biznis razvio kupovinom PIK „Takova“ iz Gornjeg Milanovca 2004. godine.

Integrisao ga je u poslovni sistem „Svislajon” i tako se domogao velikog parčeta ovog tržišta. Oko ove privatizacije podigla se velika prašina kada je Drašković deo proizvodnje ,navodno nezadovoljan uslovima u Srbiji, prebacio u Republiku Srpsku. Prošle godine Drašković je od požarevačkog „Bambija” kupio i fabriku „Banat“ iz Vršca.

Hrvatska „Atlantik grupa“ je pre pet godina kupila najveću slovenačku prehrambenu industriju „Droga Kolinska“ i tako se domogla i jednog od najvećih srpskih proizvođača slatkiša „Soko Štarka“ i njegovih regionalno poznatih brendova „čokoladne bananice“, čokolade „najlepše želje“...

Za najuspešnijeg domaćeg proizvođača slatkiša smatra se Miroljub Aleksić, koji je 1998. godine kupio „Pionir“ u stečaju. Kompanija je 2010. godine proglašena najboljom konditorskom firmom u Evropi, a godinama je, uz hrvatski „Kraš“, na rang-listi najvećih proizvođača slatkiša u svetu. Uz „Pionir“ Aleksić je vlasnik i konditorskih fabrika „Hisar“ i „Pionir Paraćin“.

Zbog čega je konditorska industrija interesantna domaćim privrednicima. Procenjuje se da bi uskoro u regionu južne Evrope mogle da ostanu samo tri velike konditorske firme i da je u toku pravi rat u osvajanju tržišta slatkiša.

Posebno čokolada, keksa i vafla. U ovom sektoru, saznajemo, sledi period ukrupnjavanja – preuzimanjem ili spajanjem kompanija. Ovaj proces je već u toku, a u igri su i najveći svetski konditori koji su zainteresovani za preuzimanje ili aranžmane sa našim najvećim proizvođačima.

Kako kažu neki od njih od strateške je važnosti da zbog domaćih sirovina sačuvamo domaću konditorsku industriju.

Turska subvencioniše izvoz
Poslednjih godina domaća industrija suočava se sa povećanjem uvoza slatkiša iz Turske čiji proizvođači imaju jaku državnu podršku i visoke izvozne subvencije od oko 30 odsto.Konditorska industrija je od 2001. do 2007. godine imala rast na godišnjem nivou od oko pet odsto. Od početka ekonomske krize, pa sve do 2012. stagnirala je i čak bila u padu, ali od 2013. beleži rast. Prema ranijim procenama, jedna trećina ovih proizvoda ide u izvoz i to gotovo 90 odsto u države CEFTE.Po rečima stručnjaka iz ovog sektora rezultati bi bili i bolji ukoliko ova industrija ne bi imala opterećenja poput prelevmana i carina pri nabavci sirovina, koji je opterećuju u ceni koštanja i do 10 odsto. To drugi proizvođači u EU i okruženju nemaju i dodatno uvoze svoje proizvode na naše tržište bez carina.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak