U Rumuniji nešto novo

Politika 28.02.2017 20:52
U Rumuniji nešto novo


Šef države neobično pomirljivim tonom obratio se premijeru rekavši da misli da je vlada sada jača i da je situacija normalizovana



Na svega mesec i po dana od obrazovanja svog kabineta, socijaldemokratski premijer Sorin Grindeanu promenio je četiri ministra. Najvažnija promena tiče se portfelja ministra pravosuđa, oko čega se u poslednje vreme podigla buka. Na mesto Florina Jordakea, koji je pod pritiskom podneo ostavku, postavljena je jedna vanstranačka ličnost. Reč je o poznatom pravniku, rektoru Univerziteta u Jašiju, bivšem članu Ustavnog suda Tudorelu Toaderu.

Posle polaganja zakletve novih ministara, šef države Klaus Johanis neobično pomirljivim tonom obratio se premijeru Grindeanuu rekavši da misli da je vlada sada jača, da je situacija normalizovana i poželeo mu puno uspeha u radu.

Taj predsednikov ton u obraćanju vladi bio je sušta suprotnost od onoga kojim je do pre nekoliko dana blatio tu istu vladu i bukvalno pozivao na njeno smenjivanje. Pomni politički posmatrači odmah su zaključili da je to znak naglog splašnjavanja napetosti, koja je poslednjih nedelja potresala Rumuniju.

Čitaoci se sigurno sećaju vesti o velikim demonstracijama koje su nedavno danima pristizale iz susedne Rumunije. Poznato im je da je sredinom januara predsednik Johanis bio „sišao u narod”, lično pozvao „ulicu” da za njim krene pred vladinu palatu „Viktorija” i zatraži ostavku Grindeanuovog kabineta.  Predsednik je optuživao vladu da je „pod pokrovom noći” iznenada i krišom donela hitnu vladinu uredbu (poznatu pod brojem 13) kojom se menja 297. član Krivičnog zakonika (KZ) i navodno omogućava „šačici prestupnika” u vladi da izbegnu zatvor.

Na stotine hiljada žitelja Bukurešta, Temišvara, Kluža i drugih gradova zaposedali su trgove uzvikujući „lopovi, lopovi”, „vlada pod sud za korupciju”. Krenula je prava lavina uznemirenih građana. Istina, pojavili su se i demonstranti ispred predsedničke palate. Oni su podržavali vladu i tražili ostavku predsednika Johanisa zbog toga što zavađa Rumune. Grindeanuova vlada, čiji članovi još nisu uspeli ni da dobro zagreju ministarske fotelje, delovala je zbunjeno. Našla se na ivici provalije, a Rumunija bila suočena sa mogućnošću potpune destabilizacije. I onda se desilo nešto što niko nije mogao ni da zamisli.

Sredinom februara iz raznih mesta počela su da stižu saopštenja da sudske instance donose oslobađajuće presude u procesima u kojima se sudilo licima okrivljenim za „zloupotrebu službene dužnosti”. Na površinu su isplivale činjenice koje iz korena opovrgavaju sve tvrdnje na osnovu kojih je bila povedena hajka protiv nove vlade, odnosno njene zlosrećne uredbe br. 13.

Činjenice su ove. Juna prošle godine Ustavni sud doneo je rešenje shodno kojem se utvrđuje da se 297. član KZ, koji se odnosi na kažnjavanje zloupotreba zvanične dužnosti, smatra ustavnim samo ako mu se doda sintagma da se može osuditi na kazne zatvora samo onaj koji je prilikom zloupotrebe dužnosti „prekršio neki zakon ili vladinu uredbu”. Ako takve zloupotrebe nema, već se radi o kršenjima neke naredbe, rešenja, propisa, pravilnika, ministarske odluke i slično onda se primenjuju druge, administrativne mere. Drugim rečima, Ustavni sud je skratio domet pomenutog člana zakona.

Po važećim rumunskim zakonima parlament ili vlada obavezni su da u roku od 45 dana sprovedu u život odluku Ustavnog suda i u odnosne zakone unesu tražene popravke. Ukoliko se to ne učini – onda se potpuno ukida sporni član zakona. On se smatra kao da više ne postoji.

Prošlog leta, pa sve do kraja 2016. u Rumuniji se na vlasti nalazila tehnokratska vlada premijera Dačijana Čološa za koju je predsednik Johanis tvrdio da je „njegova”. Ona je trebalo i da sprovede navedenu odluku Ustavnog suda. Međutim, ona to nije uradila. I od tada član 297. KZ faktički ne postoji. Tj. Čološova, a ne Grindeanuova vlada, je dekriminalizovala svaku zloupotrebu službene dužnosti.

Čim je došla na vlast januara 2017. nova vlada premijera Grindeanua je pokušala da ukloni zakonodavni vakuum i da sprovede u život pomenutu odluku Ustavnog suda. Međutim, u velikom žaru i opijenosti posle neverovatne pobede na decembarskim parlamentarnim izborima, vlada čini krupnu medijsku grešku i na prečac donosi hitnu uredbu br. 13. ne konsultujući se sa javnošću, sa raznim društvenim telima, sa pravnim stručnjacima.

Upravo taj vladin „lapsus” vešto koristi predsednik Johanis koji nikako nije mogao da svari izborni poraz svojih političkih pulena. On je odmah posle izbora proglasio „bespoštedni rat” rumunskoj levici i rešio da iskoristi pruženu mu priliku da preko ulice izvede državni udar. Pod zapaljivom parolom „dole lopovi” on poziva na demonstracije izvrćući stvari i koristeći podvalu da je vlada ta koja dekriminalizuje borbu protiv korupcije. Pri tome predsednik i njegove pristalice vešto koriste novo političko oružje – društvene mreže. U početku postižu medijski uspeh ne samo u zemlji nego svuda po svetu.

Ipak, rumunska socijaldemokratska vlada odoleva. Uspeva da Rumunima i strancima objasni da se radilo o velikoj političkoj podvali koja će, sigurno, ući u politikološke udžbenike kao primer neverovatne medijske manipulacije.

Njena uredba br. 13. je ukinuta, ali će sada, uz opšte odobravanje, predviđanja te uredbe biti pretočena u zakonski predlog o kojem će raspravljati parlament.

Politička bura je protutnjala Rumunijom, ali je rumunsko društvo ostalo veoma podeljeno.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak