Ćustić: Misija pozorišta je očuvanje duhovnosti i pismenosti

RTS 15.02.2017 14:40
Ćustić: Misija pozorišta je očuvanje duhovnosti i pismenosti


Beogradsko dramsko pozorište obeležiće 20. februara svoj Dan i ući u 70. godinu od osnivanja, a direktor Slobodan Ćustić kaže da, dok god publika voli njihove predstave, oni će se osećati mladim i pokušavati da budu bolji.



Svoj Dan BDP će obeležiti premijerom predstave "Pomorandže za zbogom" po romanu Biljane Popović, u dramatizaciji Andreja Šepetkovskog i režiji Nenada Gvozdenovića, dodelom godišnjih nagrada, promocijom monografije "Sedamdeseta sezona na Crvenom krstu", koju su priredili glumac Savo Radović i dr Nikola Bijelić, izložbom fotografija i kostima u foajeu pozorišta, kao i 3D pamiranjem svoje zgrade.

Kroz jednu vrstu vremeplova pokazaćemo na fasadi sve naše godine od prve do sedamdesete, šta se sve događalo, ko je sve prošao kroz naše pozorište, sve će to biti realizovano kroz jednu lepu igranu formu, mnogo video projekcija, čak i stabla pored pozorišta biće deo te priče”, najavio je Ćustić, dodavši da će iz monografije njihova publika saznati mnogo anegdota i priča.

Ćustić kaže da će 70. sezona biti najjača u poslednjih šest-sedam godina.

"U toku su čitaće probe za predstavu po tekstu Karela Čapeka 'Iz života insekata' u režiji Ivana Vukovića. Milena Pavlović Čučilović na Novoj sceni režira tekst po motivima komada 'Testosteron', a uskoro će rediteljka Ljiljana Todorović početi da radi komad Ištvana Erkelja 'Totovi', ispričao je direktor.

Do kraja godine rad na još tri projekta

"Na jesen bi trebalo da radimo komediju na Maloj sceni, još uvek se dvoumimo da li će to biti Nikola Milojević, koji je pobedio na konkursu za najbolji dramski tekst, ili najnoviji tekst Siniše Kovačevića 'Učiteljica'. To bi trebalo da izađe 2018. i da tom predstavom obeležimo godišnjicu Prvog svetskog rata", rekao je Ćustić.

Ističe da ne žele u svom pozorištu da se bave dnevno-političkim stvarima i da gledaocima pričaju o problemima od kojih zapravo beže u pozorište, već da na univerzalan način progovore o životu i ljudima.

"Odavno su sve teme u našem društveno-političkom životu ispričane na scenama i u filmovima i to na toliko različitih načina, da je dosta teško ispričati novu priču... Dnevno-političke stvari nas ne zanimaju, jer one prolaze istog trenutka kada se bace novine u kojima piše o tome. Iz tog razloga i predstave koje 'žvaću' takve teme, uglavnom su kratkotrajnog života", primetio je Ćustić.

Smatra da je misija pozorišta očuvanje duhovnosti, pismenosti naroda, plemenitosti i da je to sve skopčano i sa opstankom.

"BDP je dužno da se bavi životom, ljubavlju i duhovnošću svog naroda, da na taj način pruži neophodan i nemerljiv učinak u očuvanju našeg identiteta. Stati u odbranu je misija. Svako može naći svoj način i taj će biti najtačniji i najdelotvorniji", kaže Ćustić i dodaje da je uloga pozorišta u današnjem društvu mnogo važnija nego što se misli.

Na Dan BDP-a premijerno će biti izvedena predstava "Pomorandže za zbogom" u kojoj Ćustić igra paroha svetomučenika Milana Banjca, koga su ustaše raskomadale i njegova ikona se danas nalazi u Hramu Svetog Save.

„Biće to jedna duhovita i potresna drama. Mislim da će publika pri kraju doživljavati katarzu, kao i mi na sceni, jer je na veoma emotivan i istovremeno duhovit način ispričana teška priča, koju smo mi olakšali na brojne načine, jer narod ne voli teške drame, verovatno je ljudima dosta drame u životu", rekao je Ćustić.

Ćustić je rekao da se ta predstava na neki način bavi “pilećim pamćenjem”.

"To je saga o tri porodice koje su stradale pre i tokom Drugog svetskog rata na razne načine, ali svima je sudbinski predodređeno da stradaju zbog toga što nisu verovali da će im se to dogoditi. Narod koji doživi gorko iskustvo, ukoliko ga zaboravi, iskustvo će mu se ponoviti. To je znano od vajkada, međutim u eri kompjutera, tehnologija ubrzava protok informacija i tako ih poništava, jer je toliki protok i tolika brzina informacija da se ništa ne može zapamtiti", primetio je direktor BDP-a.

Dodaje da "Pomorandže za zbogom" govore o ljubavi, fašizmu, “sudbini koja nam se nađe u jednom trenutku ispred nosa i mi joj se ne prepustimo nego idemo kontra”.

"Višeslojna je predstava, na veoma neobičan način je ispričana. Nenad Gvozdenović je to tako lepo upakovao da mislim da će to biti najprijatnije gledanje drame od koje obično svi beže. Veoma je neobično, bajkovito, a opet su mračne teme, jedan košmar", pojasnio je Ćustić.

Kaže da ga je uvek zbunjavalo zlo koje neki ljudi gaje u sebi i njime se služe kao priborom za jelo, pritom supu jedu viljuškom, jer obnevide od količine negativnosti prema bližnjima”.

"Ja sam emotivan čovek i nemam problem da priznam da nekoga volim, da mi neko prija, u mom srcu nema mesta za ružne emocije, samo za ljubav i ako neko dozvoljava da u njemu živi samo ljubav, onda može sve, onda to nije borba sa emocijama nego način života", objasnio je Ćustić na koji način se bavio svojim likom koga su ustaše ubile na zverski način, a čija se ljudska, porodična i verska toplina vide u predstavi.

Ćustić, koji je celu svoju karijeru proveo u Beogradskom dramskom pozorištu, kaže da je vrlo teško biti na sceni i istovremeno brinuti kao direktor o svemu van nje, da često mora da donosi odluke koje inače ne bi da je samo glumac ili samo direktor.

Kao kolega i direktor vrlo dobro zna šta članovi njegovog ansambla žele, trudi se da im pruži sve mogućnosti kako bi radili što bolje i primećuje kako se glumci sve više raduju probama, pitaju kada će nova predstava, šta će se raditi.

"Često dolazim u sukob interesa - ja kao glumac i ja kao direktor i onda koristim onu Njegoševu: Svak se rodi da jednom živi, samo bruka živi doveka", rekao je Ćustić


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak