Srbija, između ostalog

Novosti, Mirjana Bobić-Mojsilović 14.02.2017 10:39
Srbija, između ostalog


Nažalost, srpska politička scena je odavno počela da liči na “Pop Ćiru i pop Spiru”



Možda niste znali, možda vam niko nije javio, ali predizborna kampanja je uveliko počela, iako još uvek niko nije raspisao izbore. U međuvremenu, dr Dana Grujičić, čuveni neurohirurg i profesor medicinskog fakulteta, žena slobodnoga duha i velike ljudske hrabrosti, jednom rečenicom je na “Tviteru” objasnila kako stoje stvari: “Kada bi se politikanti borili biografijama i idejama, a ne pljuvačinama i aferama, možda bi i uradili nešto za državu i narod”. I zbilja, ovoj zdravorazumskoj opaski dobre profesorke nema se šta prigovoriti.

Nažalost, srpska politička scena je odavno počela da liči na “Pop Ćiru i pop Spiru”, samo što više ništa nije smešno, niti se nazire hepiend: kao da su svi pomahnitali od sindroma udavače, pa medijske alapače, “lokalne frau Gabrijele” kao u čuvenoj satiričnoj komediji Stevana Sremca, jure sokacima naše javne scene da prepričavaju gadosti o drugoj strani. Afere i skandali, izgleda, jedini su posao naših političkih elita, a omalovažavanje konkurencije meri se ne više porastom sopstvenog rejtinga, nego srozavanjem tuđeg. Jer Srbija je trenutno zemlja u kojoj nikome ne raste rejting.

Za to vreme, Srbija gleda ne zna se koju reprizu “Boljeg života”. Nažalost, radi se o igranoj TV seriji, a ne o stvarnosti.

Običan građanin može samo da gleda bombastične naslovne strane, po čijem blatu se vuku svi - opozicija napada i vlast i drugu opoziciju, vlast napada sve njih zajedno, pa odjednom imamo Vuka Jeremića, koga napadaju da je u isto vreme i srpski nacionalista i plaćenik iz Katara, Sašu Jankovića sa svim onim aferama iz tabloida, Velju Ilića, koji se naljutio pa napada Vučića, protiv koga će da digne ceo Čačak, pominju se ovih dana i Boris Tadić, i Šešelj, i Čeda i “zemunski klan”, i korumpirani ministri, i Toma, koji je navodno protiv Vučića, i Vučić koji je protiv svih; odjednom se iz legende vratio i bivši ministar Slobodan Vuksanović, Vulinovi ministri su nešto brljali sa kolima i drogom i bliskom rodbinom, karikaturisti su ponovo u zenitu, politička scena je uskomešana, kao nekad, kada je Slobodan Milošević bio naša jedina tema, i na neki skoro perverzan način običnom čoveku dođe da pomisli da nam još samo Mira Marković fali, pa da utisak o povratku u budućnost bude potpun.

Ima, međutim, jedna mala razlika. Danica Grujičić je u pravu. Mi ne znamo koje su, osim tabloidnih i aferaških opisa, stvarne idejne i ideološke razlike među njima. Da li ćemo, kada budu bili izbori, birati nekoga zbog njegovog političkog programa, ideja, projekata i planova, ili zato što ne verujemo u gadosti koje su objavljivane u novinama. Izvinite, da pitam u ime svih nas, a gde je tu Srbija?

Kako se ispostavlja, Srbija je izgubljena u prevodu. Srbija je među koridorima, u minutaži razgovora sa svetskim zvaničnicima, među potrtretima na naslovnim stranama, i jetkim i duhovitim karikaturama, i rečima na “Tviteru”, među provizijama, u broju stolica u parlamentu, količini zaposednutih ministarstava i mesta u upravnim odborima, Srbija je među lobistima, među neobičnim donacijama za kampanje, Srbija je među povređenim egoima, u političkoj kalkulaciji, u sabiranju i oduzimanju, među plaćenim “analitičarima”, među natovcima i “putinoidima”, Srbija među zakrvljenim dojučerašnjim partijskim saborcima, Srbija među plaćeničkim medijima i onima koji majke mi to nisu, Srbija među ogorčenim navijačima Partizana i Zvezde, Srbija između Beograda i provincije, između ličnog i grupnog ćara, Srbija među "migovima" i ledolomcima, nerešenim ubistvima i sudbinama “rešenim” na naslovnim stranama, Srbija između partija koje su sve više preduzeća, Srbija, Srbija između ostalog.

Jer, svi igrači našeg političkog kola zalažu se manje-više za iste stvari: da onom drugom crkne krava, ako ne pre izbora, onda na sam dan izbora.

Pa, kad pobedi, da lepo vlada sam, da ne mora više da obilazi nikakve mesne odbore, ni tribine po malim mestima, da se smara po unutrašnjosti, da ne mora više ništa, nego da se lepo opusti. Sa svim onim koridorima, naplatnim rampama, carinama, kreditima, investicijama, strancima, medijima, EU, sa poljoprivrednim dobrima, i selima i gradovima i Kinezima, i obećanjima, i migovima, i sa lepim društvom okupljenim oko ideje demokratije i lepše budućnosti.

Inače, Srbija i u 21. veku ostade Stradija. Zemlja satire, i kiselih osmeha.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak