Birački spisak i dalje 'u problemu'

RTV 14.02.2017 09:21
Birački spisak i dalje 'u problemu'


Gotovo 20 godina ne rešava se problem oko ažuriranja podataka u jedinstvenom biračkom spisku jer za to nema političke volje, ocenjuju iz Cesid-a i organizacije CRTA – građani na straži, a uoči predstojećih predsedničkih izbora.



Problem nije samo loša administracija, već i neodgovornost samih građana, ali i to što gotovo milion i po ljudi koji su u biračkom spisku ne živi u Srbiji. Sa druge strane, ne primenjuju se sankcije za takvo ponašanje, niti za neažurno vođenje biračkog spiska.

Razlika podataka sa biračkog spiska Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Republičke izborne komisije uoči prethodnih izbora, više upisanih u birački spisak nego što je stanovnika u Priboju 2012. i Medveđi 2015. godine, samo su neki od problema u vezi sa jedinstvenim biračkim spiskom. Na prošlogodišnjim izborima, organizacija CRTA – građani na straži, na 20 odsto biračkih mesta zabeležila je propust da su građani bili evidentirani u elektronskom biračkom spisku ali ne i na spiskovima na izbornim mestima, objašnjava Raša Nedeljkov iz te organizacije.

"To ukazuje na sistemski problem sa biračkim spiskom ali kada govorimo o ukupnom broju birača koji su na takav način diskreditovani to je 0,32 odsto što je ipak mali broj građana", dodaje Nedeljkov.

Taj procenatne menja izborni rezultat, ali urušava poverenje u poštene i fer izbore, smatra Nedeljkov, i podseća na to da Zakon o jedinstvenom biračkom spisku predviđa i prekršajnu odgovornost za njegovo neažurno vođenje.

"Moramo da znamo šta se dogodilo sa slanjem poziva na glasanje na adrese gde ljudi nikad nisu živeli, kako se razlikuju podaci u elektronoskoj bazi od štampanog izvoda, a taj odgovor nismo dobili", kaže on.

Situaciju dodatno komplikuje to što oko milion i po ljudi iz biračkih spiskova ne živi u Srbiji, zbog čega nakon izbora ostaje i preko miliona nepopunjenih biračkih listića. Đorđe Vuković iz Cesida smatra da je malo prostora za zlouptrebe, već da je pre svega problem u tome što nepostoji ozbiljna državna administracija.

"Imamo ljude u biračkom spisku koji imaju po 117 godina, a to znači da nadležna zdravstvena institucija nije dostavila dokaz o tome da je osoba preminula. U tom slučaju ga ne možete izbrisati iz biračkog spiska. S druge strane, ljudi menjaju adrese ali ne prijavljuju to formalno policiji, policija ih za to ne kažnjava i sada 20-30 odsto ljudi ne živi na adresi na kojoj su prijavljeni", objašnjava Vuković.

Najveću odogovornost u sastavljanju jedinstvenog biračkog spiska ima Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu koje u saradnji sa lokalnim samoupravama i matičarskim službama ažuriraju podatke. Da bi sistem funkcionisao, nepohodna je apsolutna primena Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, utvrđivanje odgovornosti i sankcija, ističu u CRTI.

"Nemamo informacije o tome da se nešto rešavalo, tako da iste probleme očekujem, u istoj ili većoj meri i na predsedničkim izborima na proleće", smatra Nedeljkov iz CRTE.

U međuvremenu,priča o uređivanju jedinstvenog biračkog spiska ostaje u domenu predizborne ili post izborne kampanje, dodaju u CESID-u.

"Niti je to pitanje vlasti SNS-a, niti DS-a ili DSS-a pre toga. Radi se o administraciji koju niko ne želi da sredi jer ne donosi političke poene. Siguran sam da se ni neka buduća vlast neće zalagati za sređivanje te teme jer nije razumljivo većini ljudi", veli Vuković.

Kako će se to odraziti na ovogodišnji izborni proces biće poznato 15 dana pre održavanja izbora, kada se i zaključuje nov birački spisak.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak