Drevnost i značaj posta

SveVesti 09.07.2017 16:01
Drevnost i značaj posta


Post je nastao iz strahopoštovanja prema Bogu u prvoj i starozavetnoj Crkvi Božijoj. Gledamo li na post u širem smislu, možemo kazati da on postoji još od samog stvaranja čoveka



Naime, Stvoritelj je prvobitno blagoslovio upotrebu rastinja i plodova sa drveća čoveku za hranu (Post 1:29). Posle potopa, blagosiljajući početak novog sveta i dajući obećanje čoveku da više neće uništavati živa bića zbog zlodela ljudskih, Bog je čoveku za hranu blagoslovio sve što se miče i živi (Post 8:21; 9:3). U Mojsijeve, pak, dane jasnije se ukazuje na post pošto je sam Mojsije, razgovarajući na Sinaju sa Bogom "ostao onde kod Gospoda četrdeset dana i četrdeset noći, hleba ne jedući ni vode pijući" (Izl 34:28).

U starozavetnoj Crkvi, post je jednako upražnjavan kako u vreme Mojsija, tako i u vremenu Sudija (Sud 20:26), u vremenu Careva (I Car 7:6), a takođe i u vremenu posle vavilonskog robstva (I Jezdra 8:21).

Post je u Starom zavetu bio vanredan ili osobit, svenarodni i pojedinačni. Shodno neposrednoj zapovesti i volji Božijoj, Mojsijev i Ilijin četrdesetodnevni post, slobodno možemo nazvati vanrednim ili osobitim.

Svenarodni je bio onaj post koji je sav Božiji narod upražnjavao jednom godišnje nakon dobijanja zakona, a u dane koje je odredio Bog i Crkva (Zah 8:19) i u koje dane su i do tada Judeji postili: npr. na praznik očišćenja ili umilostivljenja desetog dana, sedmog meseca Tisre, što odgovara našem septembru tj. u ono vreme godine u koje su zreli plodovi više mamili narod da se njima nasluđuju, nego li da poste. Sam Bog je dan toga posta nazvao naročitim, svetim, zapovedivši da se on čuva "zakonski večno, s kolena na koleno" (v. Izl 30:1; Broj 29:7).

"I ovo neka vam bude večna uredba: deseti dan sedmoga meseca mučite duše svoje i ne radite nikakvoga posla - govori Gospod - jer u taj dan biva očišćenje za vas; bićete očišćeni od svih grehova svojih pred Gospodom" (Lev 16:29-30). Taj post je trajao danonoćno: od večeri devetoga dana do večeri desetoga dana i sav narod je bio obavezan da se uzdržava od svake hrane. Osim toga, Jevreji su svenarodni post imali i desetoga dana, desetoga meseca (decembar), u spomen na opsadu Jerusalima izvršenu od strane Navukodonosora, za vreme Sedekije (Jer 39:1; 52:4; IV Car 25:1); devetoga dana, četvrtoga meseca Tamuza (jun), u spomen na porobljavanje Jerusalima i prestanak sveštenih žrtvoprinošenja (Jer 39:2; 52:6-7); devetoga dana, petoga meseca Ava (jul), zbog uspomene na razaranje i spaljivanje hrama koje je izvršio Navuzardan, i zbog uspomene na konačno razorenje Jerusalima (Jer 50 i 51); trećega dana, sedmoga meseca, zbog ubistva Gedalije ili Gotolije (IV Car 25:25; Jer 41); trinaestoga dana, dvanaestoga meseca, u spomen na Jestirin post (Jestira 9:30); itd.

Pojedinačni post u Starom zavetu na sebe su nalagali povremeno, usled nastalih nevolja ili po ličnom nahođenju, strahopoštovanju i dobrovoljnoj usrdnosti prema Bogu, pojedini pobožni ljudi ili, pak, cele zajednice. Tako u vremenu zlosrećnog ratovanja Izrailjaca sa Venijaminovim kolenom, Izrailjci su u Vetilju postili ceo dan (Sud 20:26). Po povratku Kovčega zaveta iz robstva, svi Izrailjci po Samuilovom naređenju postili su ceo onaj dan (I Car 7:6). Posle sahrane Jonatana i Saula koji padoše u kobnoj bitci sa inoplemenicima na Gelvujskoj gori, Izrailjci su postili sedam dana (I Car 31:13). Car David je zbog ubistva Avenira postio ceo dan (P Car 43:35; Ps 34:13; 8:2; Lk 2:37); itd.

Post ne upražnjavahu samo članovi starozavetne Crkve nego i drugi narodi, kao napr. Ninevljani, po savetu proroka Jone (Jona 3).

Slično starozavetnoj Božijoj Crkvi, i Crkva hrišćanska je od svoga početka osvetila post, koji je učenjem i primerom samog Načalnika vere -Isusa Hrista, njegovih svetih učenika i apostola zajedno sa ostalim sredstvima spasenja postavljen u temelj zdanja Crkve Božije. Isus Hristos je i sam postio četrdeset dana, a u vreme svoje spasonosne propovedi Evangelija zapovedio je: " A kada postite, ne budite sumorni kao licemeri; jer oni natmure lica svoja da se pokažu ljudima kako poste. A ti kad postiš, namaži glavu svoju i lice svoje umij" (Mt 6:16-17); "Nego će doći dani kada će otet biti od njih ženik i onda će postiti" (Mt 9:15); "A ovaj rod se izgoni samo molitvom i postom" (Mt 17:21). Shodno primeru i delu Isusa Hrista, njegovi Apostoli i učenici su i sami postili (sr. Dela 13:2; 14:23; P Kor 6:5; 11:27), a zapovedali su i vernima da i oni poste (I Kor 7:5),[2] što je Pravoslavna Crkva očuvala do danas.

Isus Hristos i Apostoli, dali su sobom Crkvi hrišćanskoj obrazac i smisao, zapovest i cilj posta, kao i vreme u koje treba postiti.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak